Парениси́съ/Сло́во ѡ҆ вели́цѣмъ васі́лїи и҆ ѡ҆ препⷣбнѣмъ є҆фре́мѣ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
Сло́во ѡ҆ вели́цѣмъ васі́лїи и҆ ѡ҆ препⷣбнѣмъ є҆фре́мѣ

Сло́во, ѡ҆ вели́цѣмъ васі́лїи, и҆ ѡ҆ препⷣбнѣмъ є҆фре́мѣ.

Бра́­тїе, по́­вѣ­сть хо­щꙋ̀ со­тво­ри́­ти ѡ҆ ве­ли́­цѣмъ ва­сі́­лїи, и҆ ѡ҆ бл҃же́­н­нѣмъ є҆фре́­мѣ сѵ́­рї­нѣ. ꙗ҆́же ᲂу҆бѡ ѡ҆ ѻ҆ц҃ѐ на́­шемъ ва­сі́­лїи, то са́­ми ви́­де­в­ше, а҆ ꙗ҆́же ѡ҆ ди́­в­нѣмъ є҆фре́­мѣ, ѿ не­ло́­ж­ныхъ ᲂу҆́стъ є҆гѡ̀ слы́­ша­в­ше. є҆́сть же си́­це. є҆фре́мъ прⷭ҇но­па́­мѧ­т­ный, сы́й въ пꙋ­сты́­ни, ѻ҆́ва ᲂу҆́бѡ ѡ҆сї­ѧ́­нї­емъ ст҃а́­гѡ дх҃а зрѧ̀, ѻ҆́ва же ѿ во­про­ше́­нїѧ и҆ же­ла́­нїѧ, на­вы́­к­нꙋѧ чꙋ̑­д­наѧ дѣ̑­ла прпⷣб­на­гѡ ѻ҆ц҃а̀ на́­ше­гѡ ва­сі́­лїа, при­лѣ́­ж­нѡ мо­лѧ́­ше бг҃а ѿкры́­ти є҆мꙋ̀, ка­ко́въ є҆́сть ве­ли́­кїй ва­сі́­лїй. и҆ во и҆з­стꙋ­пле́­нїи бы́въ, зри́тъ сто́лпъ ѻ҆́гне­н­ный, є҆мꙋ́­же гла­ва̀ до­сѧ­жа́­ше до нб҃съ. и҆ гла́съ свы­ше гл҃ющь: є҆фре́­ме, є҆фре́­ме, и҆́м­же ѻ҆́бра­зомъ зри́­ши сто́лпъ ѻ҆́гне­н­ный, є҆мꙋ́­же гла­ва̀ до­сѧ­жа́­ше до нб҃се, та­ко́въ є҆́сть ве­ли́­кїй ва­сі́­лїй. и҆ а҆́бїе по­и́мъ то́­лка, за­нѐ не­ꙋ­мѣ́­ѧ­ше гре́­че­скимъ ѧ҆зы́­комъ бе­сѣ́­до­ва­ти, при­хо́­дитъ въ ве­ли́­кꙋю цр҃ковь ве­ли­ко­и­ме́­н­ныѧ ке­са­рі́и, до­сти́гъ въ са́­мый пра́­зд­никъ ст҃ы́хъ бг҃о­ѧ­вле́­нїй, и҆ вше́дъ та́й, ᲂу҆зрѣ̀ грѧ­дꙋ́­ща въ цр҃ковь ве­ли́­ка­го ва­сі́­лїа, и҆ гла­го́­ла по­слѣ́­дꙋ­ю­ще­мꙋ є҆мꙋ̀: не­пщꙋ́ю ꙗ҆́кѡ во­тщѐ трꙋ­ди́­хо­м­сѧ бра́­те, се́й бо въ та­ко­вѣ́мъ чи­нꙋ̀ сы́й, и҆ че́­сти че­ло­вѣ́­че­стѣй, и҆ вѣ́сть ꙗ҆́ко­же ви́­дѣлъ є҆́смь. ви́­дѣ бо є҆го̀ ѡ҆б­ле­че́­на во ѻ҆де́­ждꙋ бѣ­лꙋ̀, и҆ и҆́же ѡ҆ не́мъ чⷭ҇т­на́­гѡ при́­ч­та бѣ­ло­но­сѧ́­щихъ, и҆ ѡ҆б­сто­ѧ́­щихъ є҆го̀. и҆ ста̀ въ мѣ́­стѣ со­кро­ве́­нѣ въ цр҃кви, ѿча́­ѧ­сѧ ве́­щи, гл҃ѧ си́­це: мы̀ по­не́­с­ше тѧ­го­тꙋ̀ дне­в­нꙋ́ю и҆ ва́ръ, и҆ ни­ч­то́­же ᲂу҆спѣ́­хомъ, а҆ се́й въ та­ко­вѣ́мъ сы́й да­ро­но­ше́­нїи, и҆ че́­сти че­ло­вѣ́­че­стѣй сто́лпъ ѻ҆́гненъ є҆́сть, чꙋ­ждꙋ́­сѧ. сїѧ̑ ᲂу҆́бѡ є҆мꙋ̀ по­мы­шлѧ́­ю­щꙋ, по­сы­ла́­етъ къ не­мꙋ̀ ст҃ы́й а҆рхи­дї­а́­ко­на сво­е­го̀ ре́къ: и҆дѝ на за̑­па­д­наѧ вра­та̀ цр҃кве, и҆ во ᲂу҆́г­лѣ цр҃ко́­в­нѣмъ ѡ҆брѧ́­ще­ши мни́­ха но­сѧ́­ща кꙋ́­коль, со и҆нѣ́мъ є҆ди́­нѣмъ, скꙋ́­да бра­до́ю и҆ ма́­ла во́з­ра­стомъ, и҆ про́­чаѧ ли­ца̀ ска­за́въ, и҆ рцы̀ є҆мꙋ̀, прї­и­дѝ и҆ вни́­ди во ст҃и́­ли­ще, зо­ве́тъ тѧ а҆рхї­епⷭ҇копъ. а҆рхи­дї­а́­конъ же со мно́­гимъ трꙋ­до́мъ раⷥ­рѣ́­ѧвъ лю́­ди, до́­й­де и҆дѣ́­же сто­ѧ́­ше прпⷣбный є҆фре́мъ, и҆ гл҃а: гдⷭ҇и блгⷭ҇вѝ, по­й­дѝ, и҆ вни́­ди во ст҃и́­ли­ще, зо­ве́тъ тѧ а҆рхї­епⷭ҇копъ. и҆ ᲂу҆вѣ́­давъ то́­лкомъ гл҃е­мое, и҆ ѿвѣ­ща̀ є҆мꙋ̀ гл҃ѧ: пре­ль­сти́­л­сѧ є҆сѝ, бра́­те, мы́ бо стра́­н­ни є҆смы̀ че­ло­вѣ́­цы, и҆ не­вѣ́­до­ми є҆смы̀ є҆мꙋ̀. и҆ ше́дъ а҆рхи­дї­а́­конъ по­вѣ́­да є҆мꙋ̀ сїѧ̑. ве­ли́­ко­мꙋ же ва­сі́­лїю про­чи́­та­ю­щꙋ сщ҃е́­н­ныѧ кни́­ги лю́­демъ. и҆ ви́­дѣ прпⷣб­ный є҆фре́мъ ѧ҆зы́къ ѻ҆́гненъ гл҃ющь ᲂу҆сты̀ є҆гѡ̀. и҆ гл҃а а҆рхи­дї­а́­ко­нꙋ ва­сі́­лїй: и҆дѝ и҆ рцы̀ є҆мꙋ̀: гдⷭ҇и є҆фре́­ме, прї­и­дѝ, и҆ вни́­ди во ст҃ы́й ѻ҆лта́рь, зо­ве́тъ тѧ а҆рхї­епⷭ҇копъ. ше́дъ же а҆рхи­дї­а́­конъ ло­б­за̀ пле­снѣ̀ є҆гѡ̀ и҆ ре­чѐ: гдⷭ҇и є҆фре́­ме, зо­ве́тъ тѧ а҆рхї­епⷭ҇копъ, да вни́­де­ши ко ст҃о́­мꙋ ѻ҆лта­рю̀. ᲂу҆ди́­вль­ше­сѧ ѡ҆ се́мъ прпⷣб­ный є҆фре́мъ про­сла́­ви бг҃а. со­тво­ри́въ же ме­та́­нїе, и҆ ѿвѣ­ща́въ ре­чѐ є҆мꙋ̀: во­и́­сти­нꙋ ве­ли́­къ ва­сі́­лїй, во­и́­сти­нꙋ сто́лпъ ѻ҆́гне­н­ный є҆́сть ва­сі́­лїй, во­и́­сти­нꙋ ст҃ы́й дх҃ъ гл҃етъ ᲂу҆сты̀ є҆гѡ̀. и҆ ᲂу҆мо­ли́въ а҆рхи­дї­а́­ко­на ѿгл҃а­ти є҆мꙋ̀, ꙗ҆́кѡ па́­че по ѿпꙋ­ще́­нїи ст҃ы́ѧ слꙋ́­ж­бы, въ со­сꙋ­до­хра­ни́­л­ни­цѣ цѣ­лꙋ́ю є҆го̀. и҆ вше́дъ въ со­сꙋ­до­хра­ни́­л­ни­цꙋ по ѿпꙋ­ще́­нїи а҆рхї­епⷭ҇копъ, при­зва̀ прпⷣб­на­го є҆фре́­ма, и҆ да­дѐ є҆мꙋ̀ є҆́же ѡ҆ гдⷭ҇ѣ цѣ­ло­ва́­нїе. и҆ гл҃а є҆мꙋ: до́­брѣ при­ше́лъ є҆сѝ, ѻ҆́ч҃е, ча́­дѡмъ пꙋ­сты̑­н­нымъ. до́­бре прї­и́­де и҆́же ᲂу҆ч҃ни­кѝ хрⷭ҇то́­вы ᲂу҆м­но́­жи­вый въ не́й, и҆ бѣ́­сы и҆з­гна́­вый и҆з̾ неѧ̀ ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀. во что̀ трꙋ́дъ тво́й ѻ҆́ч҃е: при­ше́лъ є҆сѝ ви­дѣ́­ти грѣ́­ш­на че­ло­вѣ́­ка; да́ждь ти бг҃ъ мздꙋ̀ про­ти́­вꙋ трꙋ­дꙋ̀ тво­е́­мꙋ. ѿгл҃авъ же къ не­мꙋ̀ ст҃ы́й є҆фре́мъ, и҆ и҆з­ре́къ всѧ̑ ꙗ҆́же въ срⷣцѣ є҆гѡ̀ воⷥ­дѣ̑­ла­н­наѧ и҆ ре­чє́­н­наѧ, съ сꙋ́­щимъ съ ни́мъ бра́­томъ при­ча­сти́­сѧ ѿ ст҃ою є҆гѡ̀ рꙋ́­кꙋ. и҆ со­тво́­р­шꙋ є҆мꙋ̀ лю­бо́вь, ре­чѐ прпⷣб­ный є҆фре́мъ: ѻ҆́ч҃е чⷭ҇нѣ́­й­шїй, є҆ди́­нꙋ про­шꙋ̀ блгⷣть ᲂу҆ те­бѐ, и҆ сїю̀ по­ве­ли́ ми да́­ти­сѧ. ве­ли́­кїй же ва­сі́­лїй ре­чѐ къ не­мꙋ̀: по­ве­лѝ и҆ рцы̀ мнѧ̑­ща­ѧ­ти­сѧ, мно́­го бо тѝ до́­л­женъ є҆́смь, и҆ па́­че­же ѡ҆ трꙋ­дѣ̀ тво­е́мъ, є҆́же ко мнѣ̀ при­ше́­ствїѧ. гл҃а є҆мꙋ̀ чⷭ҇т­ны́й є҆фре́мъ, вѣ́мъ ѻ҆́ч҃е ст҃ы́й, ꙗ҆́кѡ а҆́ще по­про́­си­ши ᲂу҆ бг҃а, да́стъ ти, и҆ хо­щꙋ̀ ꙗ҆́кѡ да ᲂу҆мо́­ли­ши ᲂу҆ бг҃а и҆ про­гл҃ю гре́­че­ски. ѻ҆́нъ же ре­чѐ: вы́­ше си́­лы про­ше́­нїе, но по­не́­же вѣ́­р­нѣ про­си́лъ є҆сѝ, грѧ­дѝ, ѻ҆́ч҃е чⷭ҇т­ны́й, и҆ на­ста́­в­ни­че пꙋ­сты́­н­ный, си́­ленъ бо є҆́сть бг҃ъ ᲂу҆слы́­ша­ти мо­ле́­нїѧ тво­е­гѡ̀. пи́­са­но бо є҆́сть: ѱаⷧ҇ рм҃д во́­лю бо­ѧ́­щи­х­сѧ є҆гѡ̀ со­тво­ри́тъ, и҆ мл҃т­вꙋ и҆́хъ ᲂу҆слы́­шитъ, и҆ спа­се́тъ и҆̀хъ. и҆ со­тво́­р­шымъ и҆̀мъ мл҃т­вꙋ на мно́гъ ча́съ, и҆ во­ста́­в­шымъ, ре­чѐ ве­ли́­кїй ва­сі́­лїй: по­ч­то̀, гдⷭ҇и є҆фре́­ме не прї­и́­ме­ши рꙋ­ко­по­ло­же́­нїе пре­свѵ́­те­ра, ꙗ҆́кѡ лѣ́­по ти є҆́сть; и҆ гл҃а є҆мꙋ̀: со­тво­ри́мъ по­кло­не́­нїе. и҆ ле­жа́­щымъ и҆̀мъ на зе­м­лѝ, воⷥ­ло­жѝ рꙋ́­кꙋ на прпⷣна­го є҆фре́­ма ве­ли́­кїй а҆рхї­е­ре́й, и҆ ре­чѐ мл҃т­вꙋ дїа́­ко­н­скꙋю, и҆ гл҃а є҆мꙋ̀: по­ве­лѝ ᲂу҆́же воⷥ­дви́­гнꙋ­ти на́съ. и҆ ᲂу҆ѧ­с­ни́­в­шꙋ­сѧ ѧ҆зы́­кꙋ є҆гѡ̀. и҆ гл҃а ст҃ы́й є҆фре́мъ гре́­че­скимъ ѧ҆зы́­комъ: спа­сѝ, по­ми́­лꙋй, во­ста́­ви, и҆ со­хра­ни́ насъ, бж҃е, свое́ю блгⷣтїю. и҆ и҆с­по́­л­ни­сѧ пи́­са­ное: и҆са́їѧ л҃є то­г­да̀ ско́­читъ ꙗ҆́кѡ є҆́лень хро́­мый, и҆ ꙗ҆́сенъ бꙋ́­детъ ѧ҆зыкъ гꙋ­гни́­выхъ. воⷥ­гла­си́­в­шꙋ же є҆мꙋ̀ а҆́бїе гре́­че­ски, всѝ въ то́й ча́съ про­сла́­ви­ша бг҃а, и҆́же всѧ̑ мо­гꙋ́­ща­го, и҆ по­слꙋ́­ша­ю­ща­го мо­лє́­нїѧ бо­ѧ́­щи­х­сѧ є҆гѡ̀ ра̑бъ. и҆ дх҃о́­в­нѣ воⷥ­ве­се­ли́­сѧ съ ни́­ми на трѝ днѝ. и҆ по­ста́­ви то́­л­ка дїа́­ко­на, ст҃а­го же є҆фре́­ма пре­свѵ́­те­ра. и҆ ѿпꙋ­стѝ и҆́хъ съ ми́­ромъ, сла́­вѧ­щихъ бг҃а ѡ҆ всѣ́хъ, и҆́хже слы́­ша­ша и҆ ви́­дѣ­ша, ꙗ҆́ко­же гл҃а­но бы́сть къ ни́мъ.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse