Парениси́съ/По́вѣсть ѡ҆ прпⷣнѣмъ є҆фре́мѣ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
По́вѣсть ѡ҆ прпⷣнѣмъ є҆фре́мѣ

Кни́ги ст҃а́гѡ є҆фре́ма,
гл҃емыѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ. сказа́етжесѧ парениси́съ: при́тча, ᲂу҆тѣше́нїе, моле́нїе, поꙋ́че́нїе, наказа̑нїѧ, разли̑чна, полє́зна, бл҃гословѝ ѻ҆́ч҃е.

Бѣ̀ нѣ́­кїй на во­сто́­цѣ мꙋ́жъ, и҆́ме­немъ є҆фре́мъ, сѵ́­рїнъ ро́­домъ сы́й. се́й чл҃къ бл҃го­чⷭ҇ти́въ бѣ̀, ѡ҆гре­ба́­ѧ­сѧ ѿ всѧ́­кїѧ ѕлы́ѧ ве́­щи. вос­хо­тѣ́ же ви́­дѣ­ти є҆де́­с­скїй гра́дъ, и҆ мо­лѧ́­ше­сѧ бг҃ꙋ гл҃ѧ: гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ, спо­до́­би мѧ ви́­дѣ­ти гра́дъ то́й. и҆ вхо­дѧ́­щꙋ ми во́нь, спо­до́­би мѧ та­ко­ва̀ чл҃ка срѣ́­сти, и҆́же по­ле́­з­нѡ кни́­га­ми стѧ́­же­т­сѧ со мно́ю. при­ше́­дшꙋ же є҆мꙋ̀ на мѣ́­сто, и҆ вхо­дѧ́­щꙋ є҆мꙋ̀ во вра­та̀ гра̑­д­наѧ, срѣ́­те є҆гѡ̀ же­на̀ блꙋ­д­ни́­ца. и҆ ви́­дѣвъ ю҆̀ ра́бъ бж҃їй, ста̀, пе­ча́­лꙋѧ и҆ гл҃ѧ в се­бѣ̀: гдⷭ҇и, пре­з­рѣ́лъ є҆сѝ мо­ле́­нїе ра­ба̀ тво­е­гѡ̀, ка́­кѡ бо и҆́мать сїѧ̀ кни́­ж­ны­ми сло­ве­сы̀, стѧ­за́­ти­сѧ со мно́ю. сто­ѧ́­ше же блꙋ­д­ни́­ца зрѧ́­щи є҆го̀. гл҃а же къ не́й ст҃ый є҆фре́мъ: рцы́ ми же́­но, что̀ сто­и́­ши, зри́­ши ме­нѐ. ѿвѣ­ща́­в­ши же блꙋ­д­ни́­ца гл҃а къ не­мꙋ̀: зрю̀ те­бѐ, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ же­на̀ ѿ мꙋ́­жа взѧ­та̀ бы́хъ, ты же ме­нѐ не зрѝ, но зе́­м­лю зрѝ, ѿ неѧ́ же взѧ́тъ є҆сѝ. сїѧ̀ слы́­шавъ ст҃ы́й є҆фре́мъ, по­чꙋ­ди́­сѧ и҆ про­сла́­ви бг҃а, да́­в­ша­го є҆́й то­ли́­кꙋ пре­мрⷣость, ꙗ҆́кѡ да ѿвѣ­ща̀ є҆мꙋ̀ сїѧ̀. и҆ раз­ꙋ­мѣ̀, ꙗ҆́кѡ не пре­з­рѣ̀ гдⷭ҇ь мо­ле́­нїѧ є҆гѡ̀. и҆ вше́дъ во гра́дъ, и҆ ѡ҆би­та̀ тꙋ̀. По слꙋ́­чаю же, ѻ҆би́­те­ли є҆гѡ̀ жи­вѧ́­ше дрꙋ­га́ѧ блꙋ­д­ни́­ца, и҆ пре­бы́­в­шꙋ є҆мꙋ̀ днѝ мно́­ги во гра́­дѣ то́мъ, по­нꙋ́­же­на бы́сть ѿ не­прї­ѧ́­зни блꙋ­д­ни́­ца, ꙗ҆́же жи­вѧ́­ше въ со­сѣ́­дехъ є҆мꙋ̀, ꙗ҆́кѡ да преⷣ­ва­ри́­в­ши ѡ҆ско­рби́тъ є҆го̀. и҆ ѿве́­рз­ши две́­р­ца, ꙗ҆́же и҆мѣ́­ѧ­ше ме­ждꙋ̀ стѣ­но́ю є҆гѡ̀, при­з­рѣ̀ и҆ ви́­дѣ ст҃а́­го сто­ѧ́­ща, и҆ ва­рѧ́­ща ꙗ҆́д­цꙋ, и҆ гл҃а є҆мꙋ: блгⷭ҇вѝ гдⷭ҇и. воⷥ­з­рѣ́въ же на две́­рца, и҆ ви́­дѣвъ ю҆̀ зрѧ́­щꙋ, и҆ гл҃а є҆́й: гдⷭ҇ь блгⷭ҇ви́тъ тѧ. ѻ҆на́ же ѿвѣ­ща́­в­ши гл҃а къ не­мꙋ̀: что̀ є҆́сть не­до­ста́­токъ ꙗ҆́ди тво­еѧ̀. ѿвѣ­ща́въ же ст҃ы́й ре­чѐ є҆́й: трѝ ка́­ме­ни и҆ ма́­лѡ бре́­нїѧ, да две́­р­ца ты́ѧ за­гра­дѧ́­т­сѧ, ѿню́­дꙋ­же при­зи­ра́­е­ши. ѻ҆на́ же ѿвѣ­ща́­в­ши гл҃а къ не­мꙋ̀: по­не́­же пе́­р­вое воⷥ­гл҃ахъ и҆ вос­пре­ти́ ми, а҆ а҆́зъ ле­щѝ хо­щꙋ̀ съ то­бо́ю, а҆ ты̀ вы­со́­кимъ сло́­вомъ ѿме́­ще­ши­сѧ ме­нѐ. ѿвѣ­ща́въ же ра́бъ бж҃їй гл҃а къ не́й: а҆́ще хо́­ще­ши ле­щѝ со мно́ю, то и҆дѣ­же гл҃ю ти: прї­и́­ди, и҆ лѧ́­же­вѣ въ кꙋ́­пѣ; ѿвѣ­ща́­в­ши же блꙋ­д­ни́­ца гла­го́­ла къ не­мꙋ̀: на­р­цы̀ мѣ́­сто и҆ прї­и­дꙋ̀; ѿвѣ­ща́­въ же ст҃ы́й є҆фре́мъ гл҃а къ не́й: а҆́ще хо́­ще­ши ле­щѝ со мно́ю, на и҆но́мъ мѣ́­стѣ не мо­же́­ши ле­щѝ, но то́­кмѡ по­сре­дѣ̀ гра́­да; ѻ҆на́ же ѿвѣ­ща́­в­ши гла­го́­ла къ не­мꙋ̀: то не сты­ди́­м­ли­сѧ чл҃вѣ̑къ; ѿвѣ­ща́въ же ст҃ы́й є҆фре́мъ ре­чѐ: а҆́ще че­ло­вѣ̑къ сты­ди́­м­сѧ, то ко­ль­мѝ па́­че сты­дѣ́­ти­сѧ по­до­ба́­етъ, кꙋ́­п­но же и҆ бо­ѧ́­ти­сѧ бг҃а, свѣ́­дꙋ­ща­гѡ та́й­ны чл҃чи, ꙗ҆́кѡ то́й є҆́сть хо­тѧ́й сꙋ­ди́­ти все­мꙋ̀ мі́­рꙋ, и҆ ѿвѣ́тъ да́­ти ко­мꙋ́­ждо по дѣ́­лѡмъ є҆гѡ̀. и҆ сїѧ̑ слы́­ша­в­ши блꙋ­д­ни́­ца, ᲂу҆ми­ли́­сѧ ѡ҆ сло­ве­сѣ́хъ є҆гѡ̀, и҆ ше́­д­ши при­па­дѐ къ но­га́­мъ є҆гѡ̀, пла́­чꙋ­щи и҆ гла­го́­лю­щи: ра́­бе бж҃їй, на­ста́­ви мѧ на пꙋ́ть сп҃се́­нїѧ, ꙗ҆́кѡ да и҆з­бꙋ́­дꙋ ѿ мно́­гихъ ѕлы́хъ мо­и́хъ дѣ­ѧ́­нїй. ст҃ы́й же є҆фре́мъ мно́­гѡ на­ка­за́въ ю҆̀ ѿ ст҃ы́хъ пи­са́­нїй, и҆ ᲂу҆тве­рди́въ є҆ѧ̀ въ по­ка­ѧ́­нїе, и҆ вда­дѐ ю҆̀ въ мо­на­сты́рь, и҆ спа­сѐ дш҃ꙋ є҆ѧ̀ ѿ скве́­р­ныхъ беⷥ­за­ко́­нїй є҆ѧ̀. И҆ и҆з­ше́дъ и҆́з̾ гра́­да то­гѡ̀, и҆ прї­и́­де въ ке­са­рі́ю ка­п­па­до­кі́­й­скꙋю, и҆ при­ше́дъ въ цр҃ковь, ѡ҆брѣ́­те ст҃и́­те­ль­на­го ва­сі́­лїа гл҃ю­ща лю́­дємъ, и҆ на­ча́тъ ст҃ы́й є҆фре́мъ ве́­лї­имъ гла́­сомъ сла́­ви­ти є҆го̀. гла­го́­ла­хꙋ же нѣ́­цыи ѿ на­ро́­да: кто̀ се́й стра́­н­ный; ꙗ҆́кѡ съ ве­ли́­кимъ гла́­сомъ по­хва­лѧ́­етъ є҆пкⷭ҇па, на­и­па́­че же ла­ска́­е­т­сѧ є҆мꙋ̀, да да́стъ є҆мꙋ̀ нѣ́­ч­то; и҆ по ско­н­ча́­нїи бе­сѣ́­д­нѣмъ, гл҃а ст҃ы́й ва­сі́­лїй, при­зо­ви́­те ми чл҃ка, и҆́же пре­бы́сть хва­лѧ́ мѧ. при­ше́­д­шꙋ же є҆мꙋ̀, гл҃а є҆мꙋ̀: что̀ та́­кѡ пре­бы­ва́­ше гл҃ѧ и҆ хва­лѧ́ мѧ, и҆ мл҃твꙋ тво­рѧ̀; ѿвѣ­ща́ же ст҃ы́й є҆фре́мъ, и҆ ре­чѐ: се­гѡ̀ ра́­ди пре­бы́хъ во­пїѧ̀ и҆ хва­лѧ́ тѧ, ꙗ҆́кѡ ви́­дѣхъ го́­лꙋбь бѣ́лъ сѣ­дѧ́щь на де­с­нѣ́мъ ти ра́­мѣ, и҆ во ᲂу҆́хо гл҃ющь, и҆ та́­кѡ лю́­дємъ гл҃а­ше. и҆ и҆с­по́­л­ни­сѧ дх҃а ст҃а ст҃ы́й ва­сі́­лїй по­зна̀ є҆го̀, и҆ ре­чѐ є҆мꙋ̀: ты́ ли є҆сѝ є҆фре́мъ сѵ́­рїнъ; по­и́­сти­нѣ ꙗ҆́кѡ слы́­шахъ, та́­кѡ и҆ ви́­дѣхъ ѡ҆ те­бѣ̀, же­лѣ́­тве­ни­че мо­лча́­нїѧ и҆ пꙋ­сты́­н­ный жи́­те­лю. пи́­ше­т­бо­сѧ нѣ́­гдѣ въ прⷪ҇ро́­че­ствѣ дв҃до­вѣ: є҆фре́мъ де­ржа́­ва гла­вы̀ мо­е­ѧ̀. кро́­тость бо твоѧ̀ и҆ про́­стость твоѧ̀ ꙗ҆́вѣ є҆́сть, ꙗ҆́кѡ свѣ́тъ сї­ѧ́ѧ всѣ́мъ. И҆ и҆но­г­да̀ па́­ки ми́­мѡ и҆дꙋ́­щꙋ ст҃о́­мꙋ е҆фре́­мꙋ, и҆ ѿ по­ва­жде́­нїѧ са­та­ни­на̀ прї­и́­де нѣ́­каѧ скве́­р­ни­ца, льстѧ́­щи то­го̀ прї­и­тѝ на смѣ­ше́­нїе блꙋ́­д­ное. а҆́ще ли же нѝ, то по­нѐ раⷥ­гнѣ́­ва­етъ є҆го̀, ꙗ҆́кѡ ни­к­то́­же ни­ко­ли́­же ви́­дѣ є҆го̀ гнѣ­ва́­ю­ща­сѧ. и҆ гла­го́­ла къ то́й: воⷥ­слѣ́дꙋй ми. при­бли́­жи­в­ше­сѧ къ мѣ́­стꙋ нѣ́­ко­е­мꙋ мно­го­на­ро́­д­нꙋ, и҆ ре­чѐ є҆́й: на мѣ́­стѣ се́мъ хо­щꙋ̀, ꙗ҆́ко­же ре­чѐ со­тво­ри́мъ. ѻ҆на́ же ви́­дѣ­в­ши на­ро́дъ, ре­чѐ є҆мꙋ̀: ка́­кѡ мо́­же­ва здѣ̀ со­тво­ри́­ти, а҆ то­ли́­кꙋ на­ро́­дꙋ сꙋ́­щꙋ, сты­ди́­м­сѧ ᲂу҆́бѡ. гл҃а къ не́й: а҆́ще че­ло­вѣ̑къ сра­млѧ́­е­ши­сѧ, ко­ли́­кѡ па́­че до́­л­ж­ни є҆смы̀ бг҃а сра­млѧ́­ти­сѧ, и҆́же се­рдє́­ч­наѧ та̑й­ны свѣ́­дꙋ­ща­гѡ. сїѧ́ же ѡ҆сра­ми́­в­ши­сѧ ѿи́­де без̾ ѻ҆рꙋ́­дїѧ, не воⷥ­мо́­г­ши, ни по­нѐ на гнѣ́въ по­дви́­г­нꙋ­ти є҆го̀. Сїѧ̑ стрⷭ҇ти ве­ли́­ка­гѡ є҆фре́­ма. мꙋ́жъ бо бѧ́­ше без̾ ѕло́­бы, кро́­токъ, беⷥ­ѕло­би́въ, въ ра́з­ꙋ­мѣ бж҃е́­стве­нѣмъ, про́стъ по пи­са́­нїю, по­сꙋ́­пленъ, сми­ре́нъ, по­ко­ри́въ чрез̾ є҆сте­ство̀. ꙗ҆́ко­же и҆ мо­лча́­щꙋ є҆мꙋ̀ на­ка­за́­ти­сѧ ѿ взо́­ра ви́­дѧ­щымъ є҆го̀. Се́й ᲂу҆́бѡ прпⷣб­ный ѻ҆ц҃ъ на́шъ є҆фре́мъ воⷥ­де­ржа́­в­сѧ до́­брѣ, и҆ ѻ҆́б­разъ до­бро́­ты ꙗ҆́же къ бг҃ꙋ прї­и́мъ, и҆ по­ꙋ­ве­рзе́­нїѧ бы́въ при­ча́­ст­никъ, сло­ве­са́ же мно́­жа­й­ша и҆ ᲂу҆чє́­нїѧ ска­за̀ всѣ́мъ. про­ꙋ­вѣ́­девъ же своѐ ско­н­ча́­нїе, со­ста́­ви за­вѣ́тъ ᲂу҆чн҃кѡ́мъ сво­и̑мъ, и҆ ко всѣ̑мъ мни́­хѡмъ, и҆ ѡ҆ бꙋ́­дꙋ­щихъ и҆с­по­вѣ́­да­въ тѣ̑мъ. и҆ та́­кѡ ма́­лѡ по­бо­лѣ́въ, съ ми́­ромъ ᲂу҆́спе, сно́мъ вѣ́­ч­нымъ. и҆ по­гре­бе́­сѧ ѿ воⷥ­де­ржа́­щи­х­сѧ въ то́й же го­рѣ̀. млт҃ва­ми ᲂу҆́бѡ и҆ мо­ле́­нї­емъ є҆гѡ̀, хрⷭ҇то́съ бг҃ъ на́шъ да спо­до́­битъ на́съ, по­дра­жа́­те­лємъ бы́­ти то­гѡ̀ бжⷭ҇тве­на­гѡ жи­тїѧ̀. и҆ про­сты́­ню прї­ѧ́­ти со­грѣ­ше́­ныхъ на́­ми грѣ­хѡ́въ. ꙗ҆́кѡ то­мꙋ̀ хрⷭ҇тꙋ̀ бг҃ꙋ на́­ше­мꙋ, по­до­ба́­етъ сла́­ва, и҆ нн҃ѣ и҆ при́­с­нѡ и҆ во вѣ́­ки вѣ­кѡ́въ, а҆ми́нь.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse