Парениси́съ/Сло́во є҃

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
Сло́во є҃, наказа́нїе

Того́ же ст҃а́гѡ и҆ прпⷣбнагѡ є҆фре́ма, наказа́нїе.

слоⷡ҇
є҃
Воз­лю́­бле­н­не, сѐ преⷣ­ла­га́ю ти дрꙋ­го́е преⷣ­ло­же́­нїе ѡ҆ гдⷭ҇ѣ, а҆́ще со­хра­ни́­ши є҆̀, по́­слѣ­жде да́­ст­ти­сѧ ве­се́­лїе. а҆́ще ѿ­ве́­ргл­сѧ є҆сѝ сꙋ́­е­т­на­гѡ жи­тїѧ̀, и҆ вни́­де­ши во ѻ҆́б­щее жи­тїѐ и҆ мно́­жа­й­шꙋю бра́­тїю, да те­бѐ не пре­ль­сти́тъ вра́гъ и҆зы́­ти ѿ ѻ҆́б­ща­гѡ жи­тїѧ̀, пре́­жде взѧ́­тїѧ ѻ҆де́­жды мни́­ше­ска­гѡ ѡ҆́бра­за, ни со­ве­рше́­на же, ѕѣ­лѡ́ бо ра­ска́­е­ши­сѧ. но по­ло­жѝ на­ча́­ла бл҃га, и҆ те­рпѝ со всѧ́­кою сми­ре́­н­ною мꙋ́­дро­стїю, на­хо­дѧ́­щихъ же и҆с­кꙋ­ше́­нїй вра́­жї­ихъ не ᲂу҆стра­ша́­й­сѧ, но те­рпѝ да по­лꙋ­чи́­ши бл҃же́­н­ство. пи́­шетъ бо: і҆а́кѡⷡ҇
заⷱ҇ и҃
бл҃же́нъ мꙋ́жъ и҆́же пре­те­рпи́тъ и҆с­кꙋ­шє́­нїѧ. ꙗ҆́кѡ и҆с­кꙋ­ше́нъ бы́въ, прї­и́­метъ вѣ­не́цъ жи­во́­т­ный, и҆́же ѡ҆бѣ­ща̀ гдⷭ҇ь лю́­бѧ­щымъ є҆го̀. хо́­ще­ши ли да не бꙋ́­де­ши по­бѣ­жде́нъ и҆с­кꙋ́­сомъ; всю̀ во́­лю твою̀ ѿ­ре­шѝ, и҆ и҆́ма­ши по­ко́й. а҆́ще ли мни́­т­сѧ до­бра̀ сꙋ́­щи ве́щь на­сто­ѧ́­щаѧ те­бѣ̀, гдⷭ҇емъ сꙋ́­ди­т­сѧ, не сꙋ́­щи до­бра̀. по­ко­ри́­сѧ є҆мꙋ̀ ᲂу҆се́­рд­нѡ. є҆́же бо прѣ­ти́­сѧ и҆ сво­е­мꙋ̀ по́­мы­слꙋ по­слѣ́­д­ство­ва­ти, зна́­ме­нїе є҆́сть на воⷥ­вра­ще́­нїе. но­во­на­ча́­ль­ный бо не­по­ко́­р­но и҆́мѧ и҆мѣ́ѧ, ни­во­ч­то́­же тво­ри́тъ се­бѐ. пи́­шетъ бо во ѱа­л­мѣ̀: ѱаⷧ҇ в҃ ра­бо́­та­й­те гдⷭ҇е­ви со стра́­хомъ, и҆ ра́­дꙋ­й­те­сѧ є҆мꙋ̀ съ тре́­пе­томъ. прї­и­ми́­те на­ка­за́­нїе, да не ко­г­да̀ про­гнѣ́­ва­е­т­сѧ гдⷭ҇ь, и҆ по­ги́­бне­те ѿ пꙋ­тѝ пра́­ве­д­на­гѡ. лю­бѧ́й бо на­ка­за́­нїе не по­ги́­б­нетъ, не­на­ви́­дѧй же на­ка­за́­нїѧ ѿ­ще­ти́­т­сѧ са́мъ. ꙗ҆́ко­же бо въ мѣ́хъ пи­в­ны́й вли́­тꙋ бы́­ти ви­нꙋ̀ и҆ ѻ҆ц­тꙋ̀ не­воⷥ­мо́­ж­нѡ є҆́сть, та́­ко­жде и҆ не­на­ка­за́­нїе не мо́­жетъ все­ли́­ти дѣ́­те­ли мни́­ше­ска­гѡ жи­тїѧ̀. и҆ пре­п­ри́тъ мѧ а҆пⷭ҇лъ гл҃ѧ: коⷬ҇ в҃
заⷱ҇ рп҃в
ко́е бо є҆́сть со­гла́­сїе хрⷭ҇тꙋ̀ къ ле­ст­цꙋ̀; и҆лѝ ко́е ѻ҆б­ще́­нїе свѣ́­тꙋ со тмо́ю. лю­би́ же цѣ­ло­мꙋ́­дрїе до ко­н­ца̀, да все­ли́­т­сѧ въ тѧ̀ дх҃ъ бж҃їй. є҆г­да́ же до­сто́­инъ бꙋ́­де­ши ѻ҆де́­жды мни́­ше­ска­гѡ жи­тїѧ̀, ни та́­ко­жде ᲂу҆́бѡ по­ла­га́й по́­мы­слы, а҆́ще и҆ хо­тѧ́тъ раⷥ­лꙋ­чи́­ти тѧ бра́­тїи, да не­ко­г­да̀ ѿ ю҆́но­сти тво­еѧ̀ на­вы́­кне­ши ски­та́­ти­сѧ, а҆ не въ є҆ди́­номъ мѣ́­стѣ сѣ­дѣ́­ти. блю­ди́­же­сѧ да не мо­зѝ по­гꙋ­би́­ти го­вѣ́­нїѧ, вне́­же вни́­де, но и҆мѣ́й є҆го̀ до ко­н­ца̀. ѕло­сло́­вїе же и҆ клѧ́­тва, да не и҆ме­нꙋ́­е­т­сѧ во ᲂу҆ст­нꙋ̀ тво­е́ю, ꙗ҆́ко­же по­до­ба́­етъ ст҃ы̑мъ, но чи­сто­тꙋ̀ и҆ сми­ре́­нїе и҆мѣ́й во всѣ́хъ сво­и́хъ ѿвѣ́­тѣхъ. є҆́же ре­щѝ: ѿпꙋ­стѝ грѣ­хѝ моѧ̑, ꙗ҆́кѡ да ѿ­и́­дꙋтъ ѿ те­бѐ не­бла́­зїи ѻ҆бы́­чаи ми­р­сті́и. и҆ по­жи́­в­шꙋ ти до­бро­дѣ́­те­л­нѣ, и҆́ма­ши ѿ бг҃а по­хва­лꙋ̀. грѧ­дꙋ́­щꙋ же тѝ во мни́­ше­скїй чи́нъ, да не тре́­бꙋ­е­ши зла́­та ни сре­бра̀, но всѧ̑ пре­дѝ по­слѝ на нб҃са̀, по за́­по­вѣ­ди сп҃со­вѣ. сїѧ̑ стѧ­жѝ се­бѣ̀: вѣ́­рꙋ, воⷥ­де­ржа́­нїе, те­рпѣ́­нїе, сми­ре́­нїе, и҆ прѡ́­чаѧ бг҃ъ ѿ бл҃го­сти сво­еѧ̀ по­да́стъ тѝ. а҆́ще же кто̀ ѿ ве­ли́­ка ѡ҆ста́­н­ка сꙋ́­е­т­на­гѡ жи­тїѧ̀, прї­и́­детъ во мни́­ше­ство, да со­блю­де́­т­сѧ са́мъ ѿ дѣ́­мо­н­ска­гѡ ве­ли­ча́­ва­гѡ смы́­сла, да не впа­де́тъ въ дꙋ́хъ го­рды́­н­ный и҆ не­по­ко­ри́­вый, и҆ ѿ­ще­ти́­т­сѧ са́мъ. воⷥ­лю́­бле­н­не, нѣ́сть сѐ те­бѣ̀ на стꙋ́дъ, а҆́ще є҆сѝ въ по­ко­ре́­нїи ѡ҆ гдⷭ҇ѣ, ни є҆́же а҆́ще дѣ́­ла­ти сво­и́­ма рꙋ­ка́­ма бл҃го́е. сїѧ́ бо ма́­лаѧ пе­ча́ль и҆ ско́рбь, ю҆́же те­рпи́­ши гдⷭ҇а ра́­ди, хо­да́­тай ти бꙋ́­детъ вѣ́­ч­нѣй жи́­зни. и҆ что̀ гл҃ю; всѧ̀ пе­ча́ль мни́­ше­ска­гѡ жи­тїѧ̀, ꙗ҆́кѡ и҆з­мѣ­нꙋ́ѧ рꙋ­ко­ѧ́ть, на тмѣ̀ та­ла́нтъ ѕла́та. та́­кѡ хо­тѧ́­щаѧ бы́­ти ско́рбь, срѧ́­щетъ тво­рѧ̑­щаѧ ѕла̑ѧ. ма̑­ла ᲂу҆́бѡ по­да­е́­ши, и҆ ве­ли̑­каѧ вос­прї­и́­ме­ши. тре­зви́­сѧ, воⷥ­лю́­бле­н­не, ꙗ҆́кѡ до́­брый во́­инъ, и҆ не лѣ­ни́­сѧ ѡ҆ сво­е́й бл҃го­да́­ти, да не­ко­г­да̀ кꙋ́­п­нѡ прї­и́­детъ на тѧ̀ ѻ҆боѐ: ꙗ҆́кѡ и҆ чл҃ки ѡ҆ско­рби́­ши, ꙗ҆́же сꙋ́ть по пло́­ти ро­ди́­те­ли твоѝ, и҆ бг҃ꙋ не ᲂу҆го­ди́­ши. но по­дви­за́­й­сѧ, ꙗ҆́кѡ да и҆ срѣ́­т­шїи те­бѐ, про­сла́­вѧтъ бг҃а, ѡ҆ бла́­зѣмъ тво­е́мъ жи­тїѝ. пи́шетъ бо: ѱаⷧ҇ ри҃і бо­ѧ́­щї­и­сѧ те­бѐ ᲂу҆́з­рѧтъ мѧ̀ и҆ воⷥ­ве­се­лѧ́­т­сѧ, ꙗ҆́кѡ на сло­ве­са̀ твоѧ̑ ᲂу҆по­ва́хъ. и҆ па́­ки, ми́ръ мно́гъ лю́­бѧ­щымъ за­ко́нъ тво́й, и҆ нѣ́сть и҆́мъ со­бла́­з­ны. тѣ́­м­же хра­ни́­сѧ ѿ вы­со­ко­мꙋ́­дрїѧ, и҆ гдⷭ҇ь да́стъ ти ча́сть со всѣ́­ми ст҃ы́­ми. то­мꙋ̀ сла́­ва во вѣ́­ки, а҆ми́нь.

Того́ же є҆фре́ма наказа́нїе.

слоⷡ҇
є҃
Воз­лю́­бле­н­не, а҆́ще со­тво­ри́­ши на­ча́­ло до­бро̀, по­дви­за́­й­сѧ, ꙗ҆́кѡ да со­ве­рши́­ши и҆ ста́­рость свою̀ дѣ́­те­л­ми до́­бры­ми. и҆ бꙋ́­де­ши ꙗ҆́кѡ свѣ­ти́­л­никъ, про­сщ҃а́ѧ мно́­ги на пꙋ́ть гдⷭ҇нь. а҆́ще ли и҆з̾ чре́­ва стро­п­ти́въ и҆зы́­де­ши, въ беⷥ­че́­стїе є҆́сть ста́­рость твоѧ̀. по­ло­жѝ ᲂу҆́бѡ ѡ҆сно­ва́­нїе крѣ́­п­кѡ, да взы́­детъ тѣ́­ло твоѐ на вы­со­тꙋ̀. пе́­р­вое же, бра́­те, бг҃а бо́­й­сѧ, и҆ то­го̀ сла́­ви всѣ́мъ срⷣцемъ тво­и́мъ, ꙗ҆́кѡ да и҆ са́мъ тѧ про­сла́­витъ со ст҃ы́­ми сво­и́­ми. ѿ ю҆́но­сти вос­прї­и­мѝ кро́­то­ст­нꙋю пре­мꙋ́­дрость, не ѡ҆ста­влѧ́й є҆ѧ̀ и҆ до по­слѣ́­д­нѧ­гѡ и҆з­ды­ха́­нїѧ, та́ бо тѧ на­ста́­витъ на сте­зи̑ пра́­вє­д­ныѧ. и҆ бы́въ со­сꙋ́дъ и҆з­бра́нъ, и҆́ма­ши по­хва­лꙋ̀ ѿ бг҃а, и҆ че­ло­вѣ́­цы воⷥ­ве­ли́­чатъ тѧ. а҆́ще же пре́­данъ бꙋ́­де­ши въ рꙋ́­цѣ бра́­тꙋ преⷣ­сто­ѧ́­щимъ, на по­слꙋ­же́­нїе бра́­тїи, да ти́ сѧ не при­лꙋ­чи́тъ гла­го́­ла­ти въ по́­мы­слѣ тво­е́мъ, ꙗ҆́кѡ: а҆́зъ ве­ли́къ є҆́смь, и҆ свѣ́­т­лыхъ ро­ди́­те­лей сы́нъ, се́й же не до­сти́­женъ, и҆ про­си́­те­лей сы́нъ на­ри́­че­т­сѧ. а҆́ще ли же и҆ ѿ ра­бо́­ты є҆́сть, и҆ ка́­кѡ а҆́зъ мо­гꙋ̀ по­ко­ри́­ти­сѧ є҆мꙋ̀; ᲂу҆ко́съ бо мѝ є҆́сть, а҆́ще сїѐ со­тво­рю̀. не по­мы­шлѧ́й си́хъ, бра́­те, не бо̀ мꙋ́­дро­стїю по­мы­шлѧ́­е­ши се­гѡ̀, со­вле́­к­сѧ ве́­т­ха­гѡ че­ло­вѣ́­ка тли́­ма­гѡ, по́­мыслъ се́й, по­пре́­ле­ст­нѣй по́­хо­ти тво­ри́тъ сѐ. мы́ же, воⷥ­лю́­бле­н­не, ꙗ҆́кѡ ѿ бг҃а пре́­да­ни дх҃о́­в­нѣй бра́­тїи на ра­бо́­тꙋ, да те­р­пи́мъ ра­бо́­та­ю­ще, да сѧ спо­до́­бимъ сво­бо́­дѣ пра́­ве­д­ныхъ, по́­м­нѧ­ше всѣ́хъ влⷣкꙋ, и҆́же ѡ҆ꙋ­бо́­жа на́съ ра́­ди, бо­га́тъ сы́й, да мы̀ то­гѡ̀ ᲂу҆бо́­же­ствомъ ѡ҆бо­га­ти́­м­сѧ. є҆мꙋ́­же сла́­ва во вѣ́­ки вѣ­кѡ́въ, а҆ми́нь.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse