Парениси́съ/Сло́во г҃

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
Сло́во г҃, поꙋче́нїе къ бл҃гоче́стїю

Того́же ст҃а́гѡ и҆ прпⷣбнагѡ ѻ҆ц҃а̀ на́шегѡ є҆фре́ма,
поꙋче́нїе къ бл҃гоче́стїю.

слоⷡ҇
г҃
Воз­лю́­бле­н­не, хрⷭ҇тї­а́­нинъ ли є҆сѝ бж҃ї­ею блгⷣтїю; то̀ со­блю­дѝ за́­пѡ­вѣ­ди гдⷭ҇а на́­ше­гѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, и҆ спа­се́нъ бꙋ́­де­ши. пи́­ше­тъ бо, дѣѧⷩ҇
заⷱ҇ к҃ѕ
ꙗ҆́кѡ по­и́­сти­нѣ раз­ꙋ­мѣ­ва́ю, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть ли­це­мѣ́ръ бг҃ъ; но во всѣ́хъ ꙗ҆зы́­цѣхъ бо­ѧ́­ли­сѧ бг҃а, и҆ дѣ́­ла­ѧй пра́­в­дꙋ прї­ѧ́­тенъ є҆мꙋ̀ є҆́сть. а҆́ще ли хо́­ще­ши на и҆с­пы́­т­ное мни́­ше­ское прї­и­тѝ жи­тїѐ, ꙗ҆́кѡ да и҆ лꙋ́­ч­шее по­лꙋ­чи́­ши, а҆́ще не по­ло­жи́­ши на ᲂу҆мѣ̀ сво­е́мъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́же пре­ста́­ви­л­сѧ є҆сѝ ѿ жи́­зни сеѧ̀, и҆ не ѡ҆ста́­ви­ши мі́­ра се­гѡ̀, ни сла́­вы є҆гѡ̀, ꙗ҆́кѡ сѣ́­ни раз­о­рѧ́­е­мы, не мо́­же­ши по­бѣ­ди́­ти стра­сте́й зе­м­ны́хъ, ни мі́­ра се­гѡ̀ же­ла́­нїй, ꙗ҆́же по­грꙋ­жа́­ютъ чл҃ки пло́­тїю во ѿпа­де́­нїе и҆ по­ги́­бель. не лжи́въ бо є҆́сть ре­кі́й: маⷴ҇
заⷱ҇ ѯ҃ѳ
и҆́же хо́­щетъ въ слѣ́дъ ме­нѐ да и҆́детъ. хо­тѧ́й бо дꙋ́­шꙋ свою̀ спа­стѝ, по­гꙋ­би́тъ ю҆̀. а҆ по­гꙋ­би́­вый дꙋ́­шꙋ свою̀ ме­нє̀ ра́­ди, ѡ҆брѧ́­щетъ ю҆̀. что̀ ᲂу҆́бѡ ᲂу҆спѣ́­етъ чл҃къ, а҆́ще ве́сь ве́сь мі́ръ при­ѡ­брѧ́­щетъ, дꙋ́­шꙋ же свою̀ ѿще­ти́тъ; и҆лѝ что̀ да́стъ чл҃къ и҆з­мѣ́­нꙋ за дꙋ́­шꙋ свою̀; не ᲂу҆́бѡ є҆́сть на­ча́­ло трꙋ­дꙋ̀, є҆́же по­ло­жи́­ти ѡ҆сно­ва́­нїе. є҆ли́­кѡ бо воⷥ­но́­си­т­сѧ зда́­нїе, то­ли́­ко­же и҆ трꙋ­да̀ зи́­ждꙋ­ще­мꙋ, до ско­н­ча́­нїѧ дѣ́­лꙋ. по­слꙋ́­ша­емъ спа­се́­на­гѡ гла́­са гл҃ю­ща­гѡ: лꙋⷦ҇
заⷱ҇ ѻ҃з
кто́ бо ѿ ва́съ хо­тѧ́й со­зда́­ти сто́лпъ, то̀ не пе́р­вѣе сѣ́дъ со­ч­те́тъ и҆мѣ­нїе, а҆́ще и҆́мать до ско­н­ча́­нїѧ, да не ко­г­да̀ по­ло­жи́­в­шꙋ є҆мꙋ̀ ѡ҆сно­ва́­нїе, всѝ ви́­дѧ­щїи на́­ч­нꙋтъ є҆мꙋ̀ рꙋ­га́­ти­сѧ гла­го́­лю­ще, ꙗ҆́кѡ се́й че­ло­вѣ́къ на­ча́тъ зда́­нїе, и҆ не воⷥ­мо́­же є҆го̀ со­ве­рши́­ти; бра́нь бо во́­и­нꙋ ма́­ла є҆́сть, а҆ мни́­хꙋ до ѿше́­ствїѧ сво­е­гѡ̀ є҆́же къ бг҃ꙋ. се­гѡ̀ ра́­ди по­до­ба́­етъ на­ча́­ти дѣ­ле­са̀, со всѧ́­цѣмъ тща́­нї­емъ, и҆ бдѣ́­нї­емъ, и҆ те­рпѣ́­нї­емъ. а҆́ще ᲂу҆́бѡ, воⷥ­лю́­бле­н­не, на́­ч­не­ши за­кла́­ти ль­ва̀, крѣ́­п­кѡ прї­и­мѝ є҆го̀, да не ка́­кѡ со­крꙋ­ши́тъ кѡ́­сти твоѧ̑, ꙗ҆́кѡ со­сꙋ́дъ зда́нъ. а҆́ще ли же вве́­рже­ши­сѧ въ мо́­ре, не крꙋ­по­дꙋ́­шенъ бꙋ́­ди, до́­нде­же и҆з̾­и́­де­ши на сꙋ́­хо, да не сни́­де­ши во глꙋ­би­нꙋ̀, ꙗ҆́кѡ и҆ ка́­мень. бра́­те, а҆́ще вни́­де­ши по­дви­за́­ти­сѧ, тре­зви́­тель бꙋ́­ди, да не ка́­кѡ со­про­ти́­в­ный по­бѣ­ди́въ тѧ по­рꙋ­га́­е­т­ти­сѧ, и҆ въ вѣ­н­ца̀ мѣ́­стѡ прї­е́­мле­ши со­про­ти̑­в­наѧ: всѧ́къ ᲂу҆́бѡ хо­тѧ́й бы́­ти мни́хъ, сѐ да и҆́мать го­то́­во, є҆́же те­рпѣ́­ти до́брѣ, є҆да̀ ко­г­да̀ вше́­дшꙋ є҆мꙋ̀ ре­че́тъ: не вѣ́­дахъ, ꙗ҆́кѡ си­це­ва́­ми хо­тѧ́тъ бы́­ти. и҆ сѐ про­воⷥ­вѣ­сти́­ло­ти­сѧ є҆́сть, бра́­те, да и҆ ты̀ по́­мыслъ сво́й ᲂу҆тве­рди́­ши, вѣ́­дый ꙗ҆́кѡ ѿ се­гѡ́ ти сѧ ꙗ҆ви́тъ и҆скꙋ­ше­нїе. раз­ꙋ­мѣ́ ли гл҃е­мое, воⷥ­лю́­бле­н­не, да не дне́сь пред̾ две́­р­ми сы́й во­пра­ша́­емъ, ре­че́­ши ᲂу҆́тро всѧ̑ те­рплю̀, и҆ ᲂу҆́трѣ ѿве́­рже­ши­сѧ дѣ­ле­сы̀. а҆́гг҃ли бж҃їи преⷣ­сто­ѧ́тъ, и҆ слы́­шатъ всѧ̑ и҆с­хо­ди̑­маѧ ᲂу҆ст­на́­ма тво­и́­ма. блю­ди́­сѧ, воⷥ­лю́­бле­н­не, ты̀ са́мъ при­хо́­ди­ши къ бг҃ꙋ жи́­вꙋ и҆́сти­н­нꙋ, и҆ ѡ҆бѣ­ща­ва́­е­ши­сѧ. блю­ди́­сѧ, да не со́­лже­ши, ѱаⷧ҇ є҃ ꙗ҆́кѡ по­гꙋ­би́тъ гдⷭ҇ь всѧ̑ гла­го́­лю­щыѧ лжꙋ̀. сїѧ̑ ᲂу҆́бѡ бы­ва́­ютъ при­хо­дѧ́­ще­мꙋ къ бг҃ꙋ: пе́­рвое ᲂу҆́бѡ и҆с­кꙋ­ше́­нїе, по се́мъ же ско́рбь. что́ же ᲂу҆́бѡ по то́мъ; трꙋ́дъ ᲂу҆ны́­нїе, на­го­та̀, стра́сть, пе­ча́ль, ᲂу҆ни­чи­же́­нїе. си́ми бо сѧ ꙗ҆ви́тъ те­рпѣ́­нїе и҆ и҆с­кꙋ­ше́­нїе вѣ́­р­ныхъ, и҆ си́­ми всѣ́­ми по­бѣ­ди́тъ да́­вый се­бє̀ всѣ́мъ срⷣцемъ бж҃їю на­ста­вле́­нїю и҆ сте­рпѣ́­вый во́­лю є҆гѡ̀. по­не́­же бо со­ве­рше́­на­гѡ преⷣ­ло­же́­нїѧ ѿ на́съ и҆́щетъ бг҃ъ, и҆ са́мъ на́мъ по­да­е́тъ крѣ́­пость, и҆ по­бѣ́­дꙋ да́­рꙋ­етъ. ꙗ҆́ко­же пи́­шетъ: ѱаⷧ҇ з҃і и҆ за­щи­ти́­тель є҆́сть всѣ̑мъ ᲂу҆по­ва́­ю­щымъ на́нь. и҆ па́­ки гла­го́­летъ: ѱаⷧ҇ рм҃д близъ гдⷭ҇ь всѣ̑мъ при­зы­ва́­ю­щымъ и҆̀ во­и́­сти­нꙋ. во́­лю бо­ѧ́­щи­х­сѧ є҆гѡ̀ со­тво­ри́тъ, и҆ мо­ли́­твꙋ и҆́хъ ᲂу҆слы́­шитъ, и҆ спа­се́тъ ѧ҆̀. мо­ли́­те­же­сѧ за мѧ̀, мо­лю̀ вы̀ да не лѣ­ни́­м­сѧ. да́стъ же вамъ гдⷭ҇ь не­по­ро́­ч­нѡ со­хра­ни́­ти сїѧ̑. не­бо̀ ᲂу҆́бѡ ꙗ҆́ко­же до­сти́­г­ше въ сїѧ̑ чи́­с­ла, со­вѣ́­тꙋю ва́мъ, но гдⷭ҇а і҆и҃са хрⷭ҇та̀ при­зва́­в­ше, да́­в­ца и҆ вмѣ­сти́­те­лѧ сло­ве­сѝ, на­чи­на́­емъ ᲂу҆́бѡ ѡ҆б­на­жа́­ти сло­ве­са̀, да по́­ль­зꙋ ва́мъ по́­ль­зꙋ­ю­ще. по­не́­же и҆ гла­го́­ле­мїи пи­м꙼е­нта́­р꙼їи зе­л꙼е́й­щи꙼­ки
вра꙼­че­в­с꙼кі̑ѧ
, при­лѣ́­ж­нѡ и҆с­пы­та́­ша ко­рє́­нїѧ, и҆ ѻ҆́бразъ бы́­лї­є­мъ, и҆ въ пи­са̑­нїѧ пре­да́­ша. и҆ сѐ смо­тре́­нїе бж҃їе не пщꙋ́ю, на ᲂу҆тѣ­ше́­нїе бо­лѧ́­щихъ по пло­тѝ, то̀ ко­ль­мѝ па́­че по­ле́­з­нѡ є҆́сть на́мъ ѿкры­ва́­ти со­кро́­ви­ще бла­го­да́­т­ное, по да­рꙋ̀ є҆гѡ̀. не­бо̀ ᲂу҆бѣ­жа̀ мꙋ́­ки ра́бъ про­ны́­р­ствомъ, скры́въ та­ла́нтъ гдⷭ҇а сво­е­гѡ̀. кто́ же ли не воⷥ­до́­х­нетъ, то̀ по́­м­нѧ, и҆́же всꙋ́е и҆мы́й и҆́мѧ и҆́но­че­ское, кто́ ли не вос­пла́­че­т­сѧ ме­нѐ по­гꙋ́­бль­ша­го, го­вѣ́­нїе и҆ те­рпѣ́­нїе; и҆ что̀ со­тво­рю̀, є҆г­да̀ по­сѣ­ти́тъ ме­нѐ влⷣка хрⷭ҇то́съ; тѣ́м­же мо­лю́ вы, воⷥ­лю́­бле­н­нїи: мо­ли́­те за мѧ̀ не­до­сто́­й­на­го ра­ба̀, ꙗ҆́кѡ да и҆з­ба́­влю­сѧ ѿ на­сто­ѧ́­ща­гѡ вѣ́­ч­на­гѡ ѻ҆г­нѧ̀, и҆ блгⷣть да ѿве́­рзетъ ми ᲂу҆ст­нѣ̀, на сла­во­сло́­вїе ст҃ы́ѧ є҆ди­но­сꙋ́­щ­ныѧ трⷪ҇цы, ѻ҆ц҃а̀ и҆ сн҃а и҆ ст҃а́­гѡ дх҃а, ꙗ҆́кѡ въ рꙋ­кꙋ̀ є҆гѡ̀ мы̀ и҆ сло­ве­са̀ на́­шѧ. то́й бо є҆́сть ᲂу҆ча́й чл҃ка ра́з­ꙋ­мꙋ. то­мꙋ̀ сла́­ва во вѣ́­ки вѣ­кѡ́въ. а҆ми́нь.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse