Парениси́съ/Сло́во в҃

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Кни́га ст҃а́гѡ є҆фре́ма, гл҃емаѧ гре́ческимъ ѧ҆зы́комъ парениси́съ
Сло́во в҃, наказа́нїе

Тогѡ́же ст҃а́гѡ є҆фре́ма наказа́нїе.

слоⷡ҇
в҃
Сла́­ва те­бѣ̀, бж҃е, сла́­ва те­бѣ̀. и҆ па́­ки ре­кꙋ̀: сла́­ва те­бѣ̀, бж҃е на́шъ, хва­ли́­мый и҆ пре­воⷥ­но­си́­мый во вѣ́­ки. хва­ли́­ти до́­лж­ни є҆смы̀, воⷥ­лю́­бле­н­нїи, бг҃а в꙼ы́­н꙼ꙋ вс꙼е­г­д꙼а̀ , спо­до́­би­в­ша­го на́съ хрⷭ҇то́­вымъ ꙗ҆рмо́мъ, и҆з­ба́­вль­ши­х­сѧ вре́­ме­н­на­гѡ и҆ тли́­ма­гѡ жи­тїѧ̀. хо­щꙋ́ же по­слꙋ­жи́­ти сло­ве­сы̀, и҆́м­же блгⷣть про­свѣ­тѝ мо́й смы́слъ. гл҃а­ти же хо­щꙋ̀ не мꙋ́­дры­ми сло­ве­сы̀, а҆́зъ бо чл҃къ є҆́смь грꙋ́бъ и҆ грѣ́­шенъ, зе­м­лѧ̀ и҆ пе́­пе­лъ, и҆ хꙋ́­ждь­шїй всѣ́хъ. но ѻ҆ба́­че не мꙋ́­дро­стїю гл҃емъ, не всѣ̑мъ бо є҆́сть ᲂу҆до́­б­нѡ, па́­че же не и҆мꙋ́­щымъ мі́­ра се­гѡ̀ фї­ло­со́­фїю. тѣ́м­же по­до­ба́­етъ на­ро́­чи­то сло́­во да́­ти, ꙗ҆́кѡ да мо́­гꙋтъ чтꙋ́­щїи раз­ꙋ­мѣ­ва́­ти, по бл҃же­н­но­мꙋ а҆пⷭ҇лꙋ; а҆́ще, а҃ коⷬ҇
заⷱ҇ рн҃є
ре­чѐ, не свѣ́­дѣ гла́­сꙋ си́­лы, бꙋ́­дꙋ по­до́­бе­нъ гл҃ще­мꙋ ва́р­варъ. и҆ гл҃ѧй ко мнѣ̀ ꙗ҆́кѡ ва́р­варъ. мо́­жетъ бо дх҃о́­в­но сло́­во до́­брѣ жи­вꙋ́­щихъ, вѣ́­рою без̾ гра­мма­тї­кі́и и҆ ри­то­рї­кі́и пре­прѣ́­ти. блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ по­да­ва́­ѧй всѣ̑мъ, и҆ про­свѣ́­ща­ѧй ко­го́­ждо на по­ле́­з­ное, ꙗ҆́ко­же па́­че мо­еѧ̀ мѣ́­ры, и҆ вы́­ше є҆́сть и҆ не­до­ꙋ­мѣ́ю. но пи́­шетъ, є҆кклⷭ҇ г҃,
сⷯ з҃
вре́­мѧ мо­лча́­ти, и҆ вре́­мѧ гл҃а­ти. кі́й ᲂу҆́бѡ ѿвѣ́тъ при­не­се́мъ въ де́нь сꙋ́­д­ный, не по­мо́­г­ше є҆ли́­ко мо́­щ­но бѣ́­ѧ­ше, мꙋ̑­чи­мымъ ѿ и҆с­кꙋ­ше́­нїѧ, па́­че­же во вре́­мѧ сѐ. та́­ко­жде же и҆ стра́­ждꙋ­щымъ ѕлы́мъ ᲂу҆че́­нї­емъ, и҆ беⷥ­за­ко́­н­нымъ со­вѣ́­томъ. не­бо̀ кро­во­пі́й­ца ле́въ, и҆ и҆́сти­нѣ вра́гъ пре­ста́­етъ пре­ль­ща́ѧ не блю­дꙋ́­щи­х­сѧ ѕѣ­лѡ̀. не пло́­ти чл҃че­ски снѣ́­сти хо­тѧ̀, но дꙋ́­ши въ ге­е́­н­нꙋ во­вре­щѝ хо­тѧ̀. ко­ли́­кѡ бо свѣ́­сте, воⷥ­лю́­бле­н­нїи, по ѿше́­ствїи зе­м­ны́хъ вѣ­ще́й, па́­ки беⷥ­че́­ст­ны­ми стра­сть­мѝ по­пра̀ на́­съ; ко­ли́­кѡ по ѻ҆бѣ­ща́­нїи бра́­т­ствꙋ ѿстꙋ́­п­ни­ки со­дѣ́­ла, и҆ то­гѡ̀ ѻ҆́бра­за стра́­н­ны со­тво­рѝ; тѣ́м­же по­до­ба́­етъ не ᲂу҆кла­нѧ́­ти­сѧ, но да бра́тъ бра́­тꙋ по­мо­га́­етъ, и҆ тщѝ со­тво­ри́­ти дї­а́­во­ли сѣ́­ти. в҃ коⷬ҇
заⷱ҇ рѻ҃г
мы́ же по а҆пⷭ҇лꙋ ре­ко́­хомъ: не ꙗ҆́кѡ до­во́­лни є҆смы̀ ѡ҆ се­бѣ̀ по­мы́­сли­ти что̀ ꙗ҆́кѡ ѿ се­бѐ. но до­во́­ль­ство бж҃їе, ꙗ҆́ко­же ᲂу҆до­влѝ ра­бо́­та­ти є҆мꙋ̀, не до­стѡ́й­нымъ сꙋ́­щымъ. ва́мъ же да́стъ гдⷭ҇ь, прї­и́­м­шимъ сло́­во, ꙗ҆́кѡ бла́­зѣй зе­м­лѝ, со­ве­рше́­нъ и҆ мно­го­пло­до­ви́тъ воⷥ­да́­ти пра́­ве­д­ный пло́дъ хрⷭ҇тꙋ̀ сп҃сꙋ на́­ше­мꙋ. ꙗ҆́кѡ то­мꙋ̀ сла́­ва во вѣ́­ки вѣ­кѡ́въ, а҆ми́нь.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse