Колхозонь эряф/1936/06/Гудок

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1936), № 6 (35) Ноябрь-Декабрь ков edited by Купряшкин Т., Бебан М. А.
Гудок by
авторсь: Островский, Николай Алексеевич, мокшекс ётафтозе: Аф содаф (аноним)
Колхозонь эряф (Колхозная жизнь). Мокшень литературно-художественнай и общественно-политическяй журнал. Мокшэрзянь АССР-нь писателень союзть правлениянц органоц. Лисенди вейксоце кизось, кафта ковти весть. — № 6 (35) Ноябрь-Декабрь ков, 1936 киза. — с. 49—52
 
[49]
НИКОЛАЙ  ОСТРОВСКИЙ
 

ГУДОК

Кулясь сянь колга, што польскяй жандарматне шавозь Глушко слесарть, срадсь пригородть правулканзон эзга. Сон сувась сембе уженятненди и пачкедсь сембеда крайса землянкатненди, конатнень эса эрясть беженецт, конат мусть эстиест аф лама пингень работа сахаронь тиема заводса. Сембеда ламось ломаньтнень эзда вансть Патлаень кудонц лангс, штоба эсь сельмеснон марта няемс видеть. Илядыхне фкя-фкяньди корхнесть тя случайть колга эсь кудснон маласа.

 

* * *

Баранкевичень заводса аделсезе работанц омбоце сменась. Главнай заводскяй ортатнень малас пуромсь од сменати работама сафонь оцю толпа. Кой-кона рабочайхне контрольнай будкать пачк йотасть заводонь цехненьди, илядыхне кулемок шавомать колга, лядсть орта лангс.

— Месть ащекшнетяда? Йотада, кортан теенть! — ювачнесь заводонь сире сторожсь.

— Кенерьтяма... Ниньге гудок ашель.

Андрейсь йорязе топкав уголень астатка порциять.

Частонь стрелкась нежечнесь колмоти. Кочегархне полафнесть 10 минутада сяда ингеле илятнень коряс.

— Кулить, Андрюша, — Глушкоть ляцезь ляхне? — мярьгсь теенза нежедемпачк сонь приятелец Дмитру кочегарсь.

Котельнай сувсесь од сменась, и Андрейсь кулезень отрывистай фразатнень:

— А ортатнень лангса кутерьма ушечни.

— Няить, охранникне тусть ласькезь тоза?

Вальмять ала кулевсь ляцема. Кочегархне варжакстсть фкя-фкянь лангс.

— Мезе тоса?

Несколька секундат сембе апак каштордт кулцондсть, невольна учсемок кайги ляцема вайгяльхть. Андрейсь куцьсь куцеманять эзга котелть кожухонц лангс. Вяря—колма тяйняня вальмянят. Фкясь синь эздост ульсь паньжада. Сонь эздонза няевсть заводонь ортатне. Тоса тиеньдевсь мезе бди аф ладнай. Ортатнень ингеле сембе плошадьсь прудязь прудяф народта. Кодама бди ломань куцьсь оградть лангс и мезе бди ювачнесь толпати. Ортатненьди фкя-фкянь мельгя ласькендсть легионерхне, конат арелякшнезь заводть.

Котельнаи ласьксь ряцок ащи машиннай отделенияста младшай механиксь пан Струмилсь.

— Мес тинь аф макссетяда гудок сменати? — пешкодкшнесь сон мезе ули виец.

Паровой двигательхнень увфсна паньнезень сонь валонзон.

— Коса Птахась? Максода жа гудок! — азонкшнесь Струмилсь. Няемок, што сонь кивок аф кулцондсы, механиксь соньць кярьмедсь канатти содонф шярямти, кона паньчсесы гудоконь клапонть, и ускозе сочнь алу.

Сембе кенькшнень эзда заводонь пирьфти кармась валяма народсь. Рабочайхнень йоткса — пялесна ават. Андрейсь вишкста валксь тияксть лангс. Струмилсь нолдазе шярямть и сон тозардавсь вяри, гудокть вайгелец лоткась. Аньцек тяни механиксь няезе Птахать.

— Коса тон шляндать?

[50]— Мон вальмава ванондонь...

— А-а-а вальмава! Эста получак расчет! Тонь сиведькшнедязь работама... Кярьмедеда тевти! — ювадьсь Струмилсь кочегархненди и тусь ласькезь машиннай отделенияв.

Андрейсь несколька секундат ащесь фкя вастса. Сонь фатязе фкя мысля. Сон колебандась, паньцезе сонь. Но тя мыслясь ни сявезе эсь кядь алонза сонь. Седиец сонь щуфтомсь, кода кодама-кодама вяря вастса комотемода ингеле. И сияк сон комотьсь кенькшти, пякстазе сонь, паньжемать путозе зепезенза. Тяда меле сась меки котелхнень малас, кярьмедсь щярямти и нюрьгезевсь сонь эсонза. Танга ущедсь ювадема гудоксь.

— Тон месть, йоньда лисеть? Андрей! — пешкедсть кочегархне Птахать лангс. — Тон месть, йорат, штоба минь сембень паньцелемезь?

Но Андрейсь ашезень кулцонда синь. Сон коль усксь шярямть алу.

— Брось, Андрюшка! Паньцесамазь жа сембень, — кармась эняльдема Дмитрусь.

Андрейсь шава кяденц марта фатясь стака ломти, конань марта лазондозь угольхнень, и ювачнесь Дмитруть шамас.

— Азк цьоратненди, штоба ворьгедкшнельхт тяста! Запаснай кенькшка...

Кочегархне гурьбаса комотьсть запасной кенькшти. Андрейсь йордась кенькшть лангс кшнинь кячкаст, тонгозе эсь ломонц кенькш кундаматнень пачк и танга кярьмедсь шярямти. Танга кожфть шерьфтезь пешкодсь гудоксь — несчастьянь прерывистайста, страшнайста азондысь.

Сон кармафтозень ошса сембень ульцяв лисема. Сон стяфтозень Баранкевичть шура шяярензон. Тюрьмаса кулцондкшнесть тя прерывиста увфти. Немецкяй эшелонста комотнесть солдатт и ванондсть кругом. А гудоксь коль унась...

Котельнайть кенкшенц эса синнесть охранникне. Но кшниса кунцеф, пяк оцю кенькшсь цють аньцек шерькондсь синь прикладса эрьтнемаснон эзда.

— Кандода куцема! Марш вальмятненди! Ляценьдеда лангозонза, матьтувоц! — ювачнесь капралсь охранати.

Андрейсь содась тя опасность колга аньцек эста, мзярда вальмяти зярьнефтсь выстрел и пулясь вяшкозевсь сонь прянц маласа. Андрейсь невольна нолдазе шярямть. Гудокть унамац лоткась. Арелякшнемок эсь прянц од выстрелть эзда, Андрейсь комотсь угольнай ямати. Карабин марта кядензон ингеле венептезь, вальмава эцьсекшнесь легионер. Птахась ласькендсь кафта пяли угольнай ямаса кода кундаф шеер. Сон марязе, што сашенды пе сонь затеянсты, и сонь фатязе отчаяниясь.

Вальмясь ульсь тяйняня и легионерсь вийхца эцьсесь тоза фкя лафтувонц марта. Фталда сонь тултмиезь.

Эста Андрейсь фатясь антрацит пакш и, рисковандамок эряфонц марта, лифтезе прянц ямать эзда и вишкста йордазе кевть вальмяти. Угольсь повсь легионерть шамас. Ся пешкодсь оцю сярядьфть эзда. Шамац сонь сияк валовсь верса. Сон прафтозе карабинонц и прась алуда сонь эсонза кирьни охранникнень кядьснон лангс. Карабинць цятадсь котельнайть цементонь тияксонц лангс. Танга трахадьсь выстрел.

Андрейсь арась шальнойкс кенярьдемать эзда. Сон сидеста кармась йоряма вальмять лангс уголь покольхть. Вальмять ала марявсьть дикай сюцемат. Ломаньтне куцемать лангста эряскадозь валгсть модать лангс. Андрееньди аф лад арась. Сон юксозе эсь карксонц и сотозе сонь мартонза шярямть давлениянь регуляторти. Гудоксь танга кармась пешкодома. Тяни ни аф лотксезь, сяс мес Птахась кеместа сотозе шнать. Тя шамнезень сонь кядензон. Пелемок лангозонза нападандамда сон йорясь вальмяти угольса. Вишке тюремать шовор Птахась юкстазе, што котельнайса улихть танга кафта вальмат. Аньцек эста, мзярда кафцке сьолгф вальмятьнень эзда лийсть клянцне и стенатнень эзда кармась пяярема штукатуркась, Андрейсь лажназь витькстась, што колма вальмятне теенза аф сяскевихть. Пулятне танга панезь сонь угольнай ямати. Фкя вальмять эса эвондась карабинонь дула. Андрейсь кяжиста йордась тоза кевса. Но омбоце вальмаста выстрелсь кармафтозе сонь меки потама.

[51]— Вов тяни пезе! — Мярьгсь Андрейсь и цють изь аварьгад. Сонь прась сембе мялец, вийда маштсь кода бди.

Сон сияк марязе эсь прянц стакаста сизефста. И отказакшнемок ни сопротивлениять эзда, озась ямать ужес. Мези бди сярядьф марта озафтсь сонь бокозонза. Птахась невольна фатясь предметти, конань лангс сон оркадевсь. Тя ульсь пожарнай кишоконь наконечниксь, конань марта кочегархне начфнелезь угольхнень. Сизеф прясонза мезе бди валдомсь. Сяда меле эвондась мяль.

— А-а, тинь арьседе, што монь ни сявомасть, сволочт, панскяй ваймет! Сичас вансаськ! — пешкодсь сон, хот и сонь кивек ашезе маря гудокть вишкста ювадеманц шовор.

Андрейсь бешеннайста шарфтсь шарыть эса, конац нолясы ведь шлангтненьди. Шинфсь вяшкезь кармась лисема брандсбойть эзда. Сияк сонь мельганза кармась валома пси ведь. Угольнай ямась пяшкедьсь шиньфта. Андрееньди аш мезьса лядсь таргсемс ваймец. Трнаты кядензон марта сон фатязе брандсбойть и, пидемок суронзон, пси ведень пршкафнень эзда старандазь, наводязе лакай ведень струят котельнаи. И ни апак арьсек сянь колга, што сонь могут шавомс, наводязе ведень струять вальмятьненди. Сон кштикшнесь кода дикарь кенярьдемать эзда, кулемок кода уркодыхть вальмятнень ала. Тяни, котелхнень йоткса озафста, сон прянц апак лифнек якафтозе кафта пяли брандсбойтть и валондозень вальмятьнень лакай ведьса.

Седиец сонь изь тяльгеньде потмозонза. Сембе котельнайсь пяшкедсь шиньфта. Кияксть лангс шудесь пси ведьсь. Андрейсь арелякшнесь пря сонь эздонза котелть перьф мараф кирьпицнень лангса. Теенза ульсь душна. Пидекшневсть кяденза.

Гудокть увфоц кулевсь ошть келес.

 

* * *

Василексь эцсесь заводу рабочаень васень группать марта, конат састь сменас. Сон аф кода йорась васеньцекс азондомс брадонцты, кода шавозь Серега альняканц, синь соседснон...

Василексь ласькендсь кафта пяли рабочайхнень йоткса и, эняльдезь ваномок сельме ведьта пяшксе сельмензон марта, кизефнесь содаф кочегархнень

— Азость, альнякай, мезе синь тиихть сонь мартонза?

Кочегархне коняснон срмазь и мезевек ашесть отвечакшне теенза. А фкясь сявезе сонь кядьта, вятезе шири и мярьгсь.

— Ласьк тяста, мзярс живат! Фкясь ни кярьмедьсь ручкати... Так тон месть, йорать, штоба и тоньгя пряцень лазолезь псинц пачк?

Василексь ворьгодьсь сонь зздонза. Сельме ведь потмоса, сон ласьксь танга ванома, мезе тиеньдихть легионерхне. Сянь мельгя, мезе молендсь котельнайса, ванондсь сембе рабочайхне, конат кирьневсть заводонь пирьфса. И мзярда легионерхнень сембе тяряфнемасна ульсть сяськфть, ськамонза ломаньть безумствац, конань ингеле арасть вийфтемкс вооруженнай ломньтне, покориндазень седихнень. Лофтана ломаньтне кона пульзяфтфт стака работать марта, марясть фкя ломаньть сопротивлениянц эса укор эсь пассивностьснонды. А гудокть увнамац ашезь макссе йотка юкснемс тянь колга фкявек минута. Тяни Птахать судьбац кркаста тревожендакшнезень сембень. Восхищандакшнема Птахать марта кармасть няемга, сембеда пяк аватне.

Василекть ашель вастса ащемац. Тя фкя вастса омба вастти ласькенди аф оцю фигуранять прьметазь ни легионерхне.

— Эй, тон! Мезе теть тяса. Лоткак, матьтуцень! Коза ласькат? — пешкодсь сонь лангозонза фкя легионерсь.

Василексь чьопафтсь толпать йоткс и кармась эцьсеме кенерь пакарензон и прянц марта, эцьсемок сембеда лама народть йоткс, Кундамода пелезь, сон ворьгедсь служебнай ходть пачк уголень складти и тяса аньцек лядьсь мялезонза эсь лазейкац.

Кодак пачкедсь угольнай ямать малас, Василексь ламос шовдаса шашнесь пеккедь лангса угольхнень ланга, сярядиста оркиемок кефнень лангс плманжанзон и прянц марта, вешеньдсь ки выемти и ашезе мушенда сонь. Эста сонфкя ужеть эса кармась [52]пуропнеме угольхнень, таргсемок шири стака пакшт. Фкясь синь эздост кеверьсь меки и сярядиста эрьтезе сонь кяпе пильгензон ланга. Василексь прась и ламос аварькшнесь. Но мзярда топодьси аварьдемда, танга ушедсь работама, Сон ни шувсь аф оцю лотконя. Но угольхнень шири пуропнемасна коль сяда сталгочнесь. Угольхне сашендовсть лифнемс вяри и йорямс сяда ичкизиня, штоба афольхть кеверь меки сонь прянц лангс. Уголень пульсь паннезень сонь сельмензон и шалконц. Сон кшнесесь и сельгендсь,

Но угольхненди пе эзь няеньдев. Василексь арьсесь, што сон аф тоса шуви. Теенза арась обидна и пелькс. Сон танга аварьгадсь.

— Андрей, Андрю-ю-юшка!.. — пешкодсь сон мезь ули вийхть. Андрейсь комотьсь, кода бта сонь пупазь,

— Тьфу, чорт!

Теенза марявсь, што коса бди фталонза аварьди Василексь. Птахась ащесь угольнай ямаса, кирьдезе кядьсенза карабинтть и сельмень апак чипоряк вансь вальмятьнень лангс. Брандсбойтсь ащесь тозк сонь вакссонза. Шиньфсь, кона цють ашезе ляпияфта сонь, саворне лисендсь вальмятнень эзга. Котельнайса ульсь мрачна и душна.

— Андрюшка! — Коса бди йофси маласа ювачнесь Василексь. Андрейть лангс вярьде кеверьсь кев. Сон сярядиста эрьтезе сонь лафту ланга.

Тяда меле кенярьдезь ювадема:

— Тя мон, Васькась — кирьдезе Птахать ляцемода.

Видексонь живой Василексь валгондсь теенза. Андреень сидеста кармасть кальциема пеенза мзярда сон арьсесь, што сон чють ашезе ляце сонь сичас.

— Андрюшка, тя мон.., Андрюшка! Тоза — синь эздост пуромсь танга лама... Пяшксе пирьф алаша лангсот. Синь инь главнайсновок... Ворьгедьть тяста! Тяса варя... Мон тияня яла сувсень теть, аньцек тяни угольда маразь сонь пяшксеста, тейне ашель кода сувамс, — ювачнесь Василексь Андрейть пилес, соньць ашкорясь братонц кргас.

Седиец Андреень кармась шавома.

— Коста тон сувать тяза?

— Угольнай пирьфста.

— Сияня аш ки...

— А мон турбать пачк. Сон кели! Тонга тяльгат. Адя, Андрюшка, адя.

— Эцек, а мон тонь мельгат!

Василексь угольхненди фатнезь куцсь вяри. Птахась нинге весть ванозе котельнайть и мадонды топкатнень и кармась куцема вяри. Василексь ни сонь учсезе тоса. Андрейсь саворне путозе предохранительть и максозе карабинть Василекти. Лафтувонзон норгсезь. Андрейсь эцесь варяти и, фатнемок кядензон марта кядь алдонза пяяри угольхненди, кой-как лисевсь вяри.

Василексь коль эряскафтсь сонь эсонза. Яндрейсь фатязь кафта кядьса стака кевень глыбать и сяварьдезе сонь варяти. Цьоранясь кармась лездома теенза, пильгензон и кядензон мартонга тулкии варяти антрацит пакшт. Минутада меле варясь ульсь пандф.

Василексь вятезе Андреень эсь кинзон эзга, Птахась пелезь арьсесь, мезе ули, кда сон аф тяльги вентиляциянь турбати. Тьождяста таргазе сон вайменц мзярда сияк Василекть меле тонгозе прянц и лафтувонзон и кармась савор куцема вяри.

Мзярда синь лиссть вяри, мольсь мелкай пиземня.

Уголень пирьфсь ащесь заводть аф основной территориясонза, конань эзда сон явфтфоль кирпицень сери стенаса.

Тяза мольсть под‘ездной машина китне. Василексь тусь разведкас. Курокста сон сась меки и азозе, што машина китнень лангса кивек аш.

 
Печатламс аноклакшневи „Рожденные бурей“ романть эзда.
 

 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1936, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 87 years or less (if applicable), or the copyright term is 87 years or less since publication (if applicable).

Translation:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • it was anonymously published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • it was anonymously published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

This anonymous or pseudonymous work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term of anonymous or pseudonymous works is 86 years or less since publication.