XIII-це русскяй ёфкс

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
XIII-це русскяй ёфкс  (1941) 
by Максим Горький, edited by Игнатьев Г. А., translated by Аф содаф (аноним)
Колхозонь эряф. Эрь ковонь литературно-художественнай и общественно-политическяй журнал. Мордовскяй Советскяй писателень союзть органоц. — № 2 Февраль 1941. — с. 25—27
 
[25]
М.  Горький 

(Русскяй   ёфкст *)[1]
*  *  *

Модать фкя ширесонза эрясть Кузьмичт, омба ширесонза — Лукичт, а синь ётксост — ляйль.

Модась — вастсь теснай, ломаттне — жаднайхть да сельмонь каяйхть, и сянкса ломаттнень ёткса всякай пустяконкса — тюремат; цють мезьге кинь аф мялезонза — эстокиге — ура! и — нярь ланга.

Шарьхкотьф, сяскихть фкя-фкянь и давай прибыльхнень-убыткатнень лувондомост: лувсазь — кодама чуда?! — бта и цебярьста тюрсть, ёфси пощадафтома, а лисенди — аф выгодна!

Арьсекшнихть Кузьмичне:

— Тейнза, Лукичти, якстерь питнесь — сисем трёшникт, а сонь шавомац цалковай кота гривенникт стясь. Мес тяфта?

Лукичневок арьсихть:

— Живой Кузьмичсь, нльне эсь арьсеманц коряс, грошка аф тии, а машфтомац сонь — вейхксогемонь трёшникт стясь!

— Кода тяфта?

И фкя-фкянь инголе пелемать эзда решандакшнихть:

— Эряви ламоня оружия заводямс, эста войнась сяда курок кармай молема, и шавондомась сяда уцезста стяй.

А синь купечествасна, марсемок мошнанц, ювади:

— Цёрат! Араласть отечествать! Отечествась питни!

Анокласть оружият аф лувовихть мзяра, кочкасть цебярь пинге и давай фкя-фкянь светста машфнемс!

Тюрсть, тюрсть, сясксть фкя-фкянь, грабасть, — тага прибыльхть-убыткат лувихть — кодама навождения?

— Однака, — корхтайхть Кузьмичне, — мезе-бди миньцонк аф лисенди! Улхка цалковай кота гривенникта Лукичнень шавондоськ, а тяни эрь машфтф ваймось кемготувонь цалковай стясь!

Ризнайхть! А Лукичненди тожа аф весяла.

— Тевсь швах! Тяфтама питниста войнась сни, хуш ёрдак!

Но, кода упрямай ломатть, решили:

— Эряви, братецт, куломс шавондома техникать ингольцеть коряс пяконе вишкоптемс!

А синь купечествасна, марамок мошнанц, пешкоды:

— Цёрат! Отечествась опасностьса ащи!

[26]А синць валомне карьхнень питнеснон касфтсазь да касфтсазь.

Лукичне Кузьмичнень мархта виияфтозь куломс шавондома техникать, сясксть фкя-фкянь, грабасть, кармасть прибыльхнень-убыткатнень лувондомост — хуш авартть!

Живой ломанть — аш мезьге питнец, а шавомс сон сембе сяда питниста сни.

Мирнай шитнень пеняцяйхть фкя-фкянди:

— Розарясамазь минь тя тевсь! — корхтайхть Лукичне.

— Юрнек розарясамазь! — согласиндакшнихть Кузьмичне.

Однака, мзярда кати-кинь яксяргоц аф правильнайста чопафтсь ведти, тага тргадсть.

А синь купечествасна, марамок мошнанц, пеняцяй:

— Ня ассигнациятне — пряма мучендамазь! Мзяра синь эздост тят фатне — коль кржа!

Сисем кизот воявасть Кузьмичне да Лукичне, ваткайхть фкя-фкянь пощадафтома, ошнень машфнихть, сембонь, мезе повсь, плхтасазь, нльне вете кизоса иттненьге кошярякшнезь пулемётста ляцендема. Пачкодсть мянь тоза, што финцнень илядсть аньцек карьсна, а омбонцнень — мезьсновок ашезь иляда, галстуктост башка; нациятне якайхть крхтапа.

Сясксть фкя-фкянь, грабасть, — кармасть прибыльхнень-убыткатнень лувомость, стак и талмаськодсть и сят и нятка.

Лпиесазь сельмоснон и мятордыхть:

— Однака! Аф, цёрат, кода няеви, куломс шавондома тевсь ёфси аф минь кошяленьконь коряс! Ванодова, — эрь шавф Кузьмичсь сяда цалковай стясь. Аф, эряви лия мерат примсемс...

Советовандасть, да и лиссть беряку сембе гуртом, а омбоце берякса вракне ащихть, тожа стадаса.

Конешна, аф смендайхть, ваныхть фкя-фкянь лангс и бта визькс тейст. Тапасть, тапасть фкя вастса, пешкодыхть берякста беряку:

— Тинь месть?

— Минь — аш местьке. А — тинь?

— И миньге — аш местьке.

— Минь проста — тяфтак, ляйть лангс ванома лисеме...

— И миньге...

Ащихть стяда, ангоряйхть, конатненди визькс, а лиятне — ризназь куфкснихть.

Сяльде тага пешкодыхть:

— Тинь дипломатонте улихть?

— Улихть. А тинь?

— И миньге...

— Иш тинь!

— А — тинь?

— Да, вдь, минь, кода мярьгомс, мезе жа?

— А — минь? И минь тожа...

Шарьхкодсть фкя-фкянь, ваяфтозь дипломатснон ляйти и кармасть корхтама толк мархта:

[27]— Содасасть, местеме минь саме?

— Бта содасаськ!

— А местеме?

— Мирендамс ёратада.

Дивандазевсть Кузьмичне.

— Кода тинь тяфта шарьхкодеде?

А Лукичне пеедихть, корхтайхть:

— Да, вдь минь минцьке — тожа сянкса! Уш пяк питниста войнась сни.

— Вов тя самай!

— Хуш тинь и жуликтяда, однака, давайте эрятама мирнайста, а?

— Хуш тинь тожа — ворхтада, но минь согласнайхтяма!

— Давайте эрятама кода братт, ей-богу — сяда уцез ули!

— Цебярь!

Сембе радовондасть, кштихть, комотнихть, кода пяляст, костёрхт крьвястсть, фкя-фкянь кядьста стирьхть васькафнихть, алашат салайхть, и фкя-фкянь перьф ашкорямок, пешкодыхть:

— Братецт, кельгомнят, кодама цебярь тяфта, а? Хуш тинь и... кода мярьгомс...

А Кузьмичне каршезост:

— Родимайхть! Сембе минь — фкя ваймотама и фкя лацотама. Хуш тинь, конешна, и вага мезе... Ну — ладна!

Ся пингста сявомок Кузьмичне Лукичнень мархта эряйхть сетьмоняста, мирнайста, военнай тевть ёфси юкстазь и фкя-фкянь грабайхть валомне, штатскяйкс.

Ну, а купечествась, кода фалу, эряй закон божийть коряс

 

  1. *) Вставкась редакциять.
 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was published before January 1, 1929 (more than 95 years ago).


The author died in 1936, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 87 years or less (if applicable), or the copyright term is 106 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • it was anonymously published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • it was anonymously published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

This anonymous or pseudonymous work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term of anonymous or pseudonymous works is 82 years or less since publication.

Public domainPublic domainfalsefalse