Page:Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897).djvu/8

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

— 6 —


50.

— «Эр́уман́ Аннас́ — равд́ж́а ц́иганкас́,
Равд́ж́а ц́иганкас́ — ош молдаванкас́
М́ез́еҥкса с́из́ен́ц́ акш(а) калац́ан́ен́,
Акш(а) калац́ан́ен́ — ламбам(а) п́р́ан́кан́ен́!

50.

— «Ерёмина Анна — черная цыганка!
Черная цыганка — городская молдаванка!
Зачѣмъ она ѣла мои бѣлые калачи,
Мои бѣлые калачи, мои сладкіе пряники!

54.

М́ез́еҥкса с́им́ен́ц́ шапам(а) в́инан́ен́!»

54.

Зачѣмъ она пила мое горькое вино!

Ст. Пшенево, Инс. уѣзд.
 


III. III.
1.

Вај вата* моран эс́ ы̃р́в́ан́ӓз́ен́
Эс́ ы̃р́в́ан́ӓз́ен́ — М́иќитан́ Алдат́,
М́иќитан́ Алдат́ — колма в́ел́ен́ шнамат́,
Колма в́ел́ен́ шнамат́ — кулун́ ќӓрф шамат́,

1.

Ужъ я стану пѣть про свою сноху,
Про свою сноху, про Никитину Алду[1],
Про Никитину Алду — на три деревни славну,
На три деревни славну — золой изъѣденное лицо,

5.

Кулун́ ќӓрф шамат́ — роз́ ш́уж́ӓр́ в́ӓт́ел́т́
Роз́ ш́уж́ӓр́ в́ӓт́ел́т́ — Куз́ман́ п́р́іјат́ел́т́.

5.

Золой изъѣденное лицо — что кошель для ржаной соломы.
Что кошель для ржаной соломы — Кузьмину пріятельницу.

Алда авар́д́и Сазан пакс́аса,
Сазан пакс́аса — пакс́а руб́ежса.
Вајгы̃л́ц мар́ав́и С́ир́е Сазану,

Алда плачетъ на Сазановскомъ[2] полѣ,
На Сазановскомъ полѣ — на рубежѣ поля.
Голосъ ея слышится въ Старой Сазановкѣ,

10.

С́ир́е Сазанста — оц́у куды̃т́и,
Оц́у куды̃ста — фал́ној Куз́мат́и.
Кодак мар́аз́ӓ — Куз́ма лас́кы̃з́ тус́.
— «Тон м́ӓс авар́д́ат, Алда, т́ӓшкава?
Тон м́ӓс кол́ѓен́д́ат, Алда, т́ӓшкава?

10,

Въ Старой Сазановкѣ — въ большомъ домѣ,
Въ большомъ домѣ — славному Кузьмѣ.
Какъ услыхалъ Кузьма — туда побѣжалъ.
— «Ты зачѣмъ, Алда, такъ плачешь?
Ты зачѣмъ, Алда, такъ заливаешься?

15.

Тон́ м́ез́ен́ оц́у, Алду, нужац́ӓ?
Тон́ м́ез́ен́ оц́у, Алду, п́ечал́ц́ӓ?»
— «Кы̃да аф ул́и, Куз́ма, авар́д́ан?
Кы̃да аф ул́и, Куз́ма, кол́ѓен́д́ан?
Кул́т́ӓ — мар́ат́ӓ ы̃р́ват в́еш́ен́д́ат,

15.

Какое у тебя, Алда, несчастье?
Что у тебя, Алда, за печаль»?
— «Какъ не плакать мнѣ, Кузьма?
Какъ не заливаться мнѣ, Кузьма?
Слышала-провѣдала я, ты невѣстъ ищешь,

20.

Ы̃р́ват в́еш́ен́д́ат, мон́ аф с́ӓвы̃н́д́ат

20.

Ты невѣстъ ищешь — меня не берешь.


  1. Авдотья.
  2. Старая Сазоновка — деревня Краснослоб. уѣзда.