Page:Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897).djvu/7

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

— 5 —


Тујат, Аннуша, тујат матуша!
Ашч́ем́ӓ мол́ат — ламы̃с т́ат ашч́ӓ,
Ламы̃с т́ат аш́ч́ӓ — п́р́ац́ен́ т́ак шарфта,
П́р́ац́ен́ т́ак шарфта — п́ец́ен́ т́ак сафта;

Ты поѣдешь, Аннуша, ты поѣдешь, матушка!
Ты гостить поѣдешь — долго не гости,
Долго не гости — свою голову не сверни,
Свою голову не сверни — себя не губи:

20.

Ашч́ек н́ед́ӓл́а, ашч́ек тон кафта,
Тон колмы̃ц́еста м́еќи куду сак».
Вај эста-н́и тус́ Анназ́ӓ ин́д́ж́икс,
Анназ́ӓ ин́д́ж́икс — ашч́и конакокс.
Ашч́ес́ н́ед́ӓл́а, Анназ́ӓ кафта,

20.

Гости ты недѣлю, гости ты двѣ,
А на третью ты домой вернись».
Вотъ поѣхала Анна въ гости гостить,
Анна въ гости гостить — во гостяхъ сидѣть.
Гостила Анна недѣлю — прогостила двѣ,

25.

Сон колмы̃ц́еста п́р́ан́анц шарфты̃з́ӓ.
П́р́ан́анц шарфтэз́ӓ, п́ен́анц сафты̃з́ӓ.
Т́имкајен́ муз́ӓ татары̃н́ урма,
Татары̃н́ урма — кос́ќӓ машты̃ксќӓс́.
— «Ад́-ка, ал́ан́ӓј, ад́-ка, т́р́ајн́ӓз́ӓ

25.

А на третьей она голову свернула,
Она голову свернула — себя погубила.
На Тимкая напала татарская хворь,
Татарская хворь, злая лихорадочка.
«Поѣдемъ, батюшка, поѣдемъ, кормилецъ!

30.

П́ин́ќетса ул́и содај ворж́еја».
Т́имкај ќил́д́ез́ӓ мази рыжајн́анц,
Мави* рыжајн́анц — толга-ѓр́ивајн́анц.
Супон́т́ таргаз́ӓ — тугат́ с́ин́д́ез́ӓ.
Вај эста-н́и тус́ сон ворж́ејан́д́и,

30.

Въ Поникедовкѣ есть знахарь-ворожея».
Запрягъ Тимкай красавца рыжаго,
Красавца рыжаго — перогриваго.
Супонь натянулъ, дуга лопнула.
И поѣхалъ тогда онъ къ ворожеѣ.

35.

В́ел́ет́ јотаз́ӓ мады̃з́, авар́д́ез́,
Мады̃з́, авар́д́ез́ — сон с́ед́ин́ кундаз́;
Пакс́ат́ јотаз́ӓ кшт́из́н́ӓ, мораз́н́ӓ,
В́ир́ет́ јотаз́ӓ сон човкс в́ешќез́н́ӓ.
Эста сон пачкы̃ц́ П́ин́ќед́ в́ел́ет́и.

35.

Деревней ѣхалъ — онъ лежалъ и плакалъ,
Онъ лежалъ и плакалъ — за сердце хватался,
Полемъ ѣхалъ — онъ плясалъ и пѣлъ,
Лѣсомъ ѣхалъ — соловьемъ свисталъ.
Такъ пріѣхалъ онъ въ Поникедовку.

40.

Каршы̃зы̃нза сајт́ П́ин́ќед́ ал́ат́н́ӓ.
— «Здорова тон, брат, здорова тон, сват!»
— «М́ез́ен́ мон т́ејен́т́ сватан?
М́ез́ен мон т́ејен́т́ брадан?»
— «Кода аф братат, кода аф сватат!

40.

Навстрѣчу идутъ Поникедскіе мужики:
— «Здравствуй ты, братъ, здравствуй, ты сватъ»!
— «Что я за сватъ вамъ,
Что я за братъ вамъ»!
— «Какъ ты не братъ, какъ ты не сватъ?

45.

Ис́ак в́ен́ц́ам́ӓ Эр́уман́ Аннат́,
Эр́уман́ Аннат́ — равд́ж́а ц́иганкат́,
Равд́ж́а ц́иганкат́ — ош молдаванкат́,
Ош молдаванкат́ — јолма братс́т́и,
Јолма братс́т́и — брады̃н́ ц́орас́т́и».

45.

Вчера мы обвѣнчали Ерёмину Анну,
Ерёмину Анну — черную цыганку,
Черную цыганку — городскую молдаванку,
Городскую молдаванку съ младшимъ братомъ,
Съ младшимъ братомъ, съ братнинымъ сыномъ».