Page:Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897).djvu/20

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

— 18 —


Кодак азы̃з́ӓ — рузы̃с́ кундаз́ӓ.
Фталу мар́афн́ес́т́ Агун́ кӓд́ензы̃н,

Какъ только онъ сказалъ, — русскій ее поймалъ.
Связали назадъ у Агуни руки,

10.

Кшн́ис кавады̃ндас́т́ Агун́ п́ил́гы̃нзы̃н;
Колма лафкан́ в́ел́ф Агун́ јотафты̃з́,
Н́ил́ц́ӓ лафкат́и Агун́ озафты̃з́,
Нил́ц́ӓ лафкаса Алдаќим шчен́ац.
— «Здоров, Агун́а, здорова ујв́ес́!

10.

Заковали въ желѣзо у Агуни ноги.
Черезъ три лавки Агуню провели,
Въ четвертую лавку Агуню посадили.
Въ четвертой лавкѣ сидитъ ея дядя Евдокимъ.
— «Здравствуй, Агуня, здравствуй, родная!

15.

Сај т́алы̃т́ мол́т́ӓ п́ӓлы̃н ашчем́ӓ.»
Мол́мас́* мон мол́ан — ы̃р́вакс т́амак макс,
Кут́ и макссамак — коз́а вастан́ас,
С́оры̃да с́оры̃с — с́оры̃ц саты̃за,
Пазарда пазарс — салн́ац саты̃за,

15.

Въ наступающую зиму пріѣжай ко мнѣ гостить.»
Пріѣхать-то* я пріѣду — только замужъ не выдай.
А если и выдашь, то въ богатое мѣсто,
Чтобъ отъ хлѣба до хлѣба — хлѣбъ ихъ доставалъ,
Отъ базара до базара соль ихъ доставала.

20.

Појлада појлас — појлац саты̃за.»

20.

Отъ пойла до пойла — пойло ихъ доставало.*

Ст. Пшенево.

 


XIV.
1.

Коз́олт́ Вас́кац јолман́а,
Коз́олт́ Вас́кац аф оц́у,
Акш(а) калац́а шаман́а,
В́ир́ с́ел́ез́н́ан́ кудр́ан́а,

1.

Козловъ Василій маленькій,
Козловъ Василій небольшенькій,
Какъ калачъ бѣлый — личико его,
Какъ вязъ лѣсной — кудри его.

5.

Ашчи кас́ак вал́мала,
Кудр́ан́анзы̃н с́ејэҥкш́н́и,
Сузман́анзы̃н вад́еҥкш́н́и,
Моц́кан́-д́имац кӓцы̃нза,
Вај куц́ун́ац вакссы̃нза.

5.

Стоитъ онъ подъ окномъ косящатымъ,
Свои кудерки расчесываетъ,
Височки свои подмазываетъ.
Кудельный гребень въ рукахъ у него,
Ложка съ масломъ возлѣ него.

10.

С́ејэн́д́ез́ен́ кудр́анзы̃н,
Вад́ендез́ен́ сузманзы̃н,
Шары̃ шл́апанц путы̃з́ӓ
Тус́ јакама — ш́ӓјама,
Оц́у ул́ц́ан́ квалман́а.

10.

Расчесалъ онъ свои кудри,
Подмазалъ онъ свои виски,
Надѣлъ свою шляпу круглую
И пошелъ онъ ходить и гулять
Вдоль улицы большой,

15.

Јолма с́ед́н́ан́ лаҥган́а.
С́ед́ста из́ ќен́ер́т́ јотама,
Јафы̃ц́ в́іи варман́ӓ,
Шары̃ шл́апанц фат́ез́ӓ.
Шуд́и в́ед́т́и прафты̃з́ӓ,

15.

Черезъ маленькій мосточекъ.
Не успѣлъ онъ мостикъ пройти,
Подулъ сильный вѣтеръ,
Сорвалъ его шляпу круглую,
Въ текучую воду снесъ ее,

20.

В́ед́ квалман́а с́ӓвы̃з́ӓ,

20.

Вдоль воды понесло ее.