Page:Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897).djvu/12

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

— 10 —

VI. IV*
Варіантъ записанъ въ селѣ Вадовскихъ Селищахъ Спасскаго уѣзда Тамбовск. губерніи.
1.

Вај дуракт, дуракт коз́-ал́ӓт́н́ӓ,
С́ады̃ҥ-га дурак коз́-ават́н́ӓ:
С́т́ир́сны̃н ќир́цаз́ — кутс с́ир́ет́фцаз́,
Усман́асны̃н шард́ж́іјафцаз́;

1.

Ужъ дураки, дураки богатые мужички,
Больше дуры богатыя женщины:
Дочерей своихъ держатъ до старости,
До сѣдины височныхъ волосъ,

5.

Ц́орасны̃н ы̃р́в́ӓјафцаз́ јомлан́аста,
Јомлан́аста — аф-оц́ун́аста.



Максим Варас́ — бајар авас́,
Кота кизы̃т авакс арас́,
Авакс арас́ — м́ӓл́с-валс из́-ду:

5.

Сыновей женятъ молоденькими,
Молоденькими — небольшенькими.



Максимова Вара — боярыня,
Шесть лѣтъ уже, какъ женой стала,
Женой стала — не по-мысли пришлась:

10.

М́ир́д́ен́ пара из́ н́ӓј Вара,
М́ир́д́ен́ кар́н́ат из́ кар́с́екщн́ӓ,
М́ир́д́ен́ кар́н́ат из́ калафта,
Варас́ јакај — сон гул́андај,
Сон гул́андај — п́иравандај;

10.

Мужниной ласки не видала Вара,
Мужниныхъ лаптей не обувала она,
Мужниныхъ лаптей не изнашивала.
Вара ходитъ — гуляетъ она,
Она гуляетъ — пируетъ,

15.

М́ир́д́ен́ шав́их́т́ сон в́ешэнды,
Хут́ в́еш́энды̃ — аф мушэнды;
Ат́ӓн́ куду сон тушенды,
Ат́ӓн́ куду — т́ӓд́ӓн́ п́ӓл́и.
Шкај д́ӓд́анцты сон п́ен́ама,

15.

Убійцъ мужа она ищетъ,
Хотя она ищетъ — не находитъ.
Домой къ отцу она уходитъ,
Домой къ отцу — ко матери,
Родной матери она пенять,

20.

Тр́ӓј ал́анцт́ы сон жур́ама:
— «Ох, д́ӓд́акај! шкај авакај!
М́ӓс максы̃мас́т́ — јумафты̃мас́т́:
Т́ин́ максы̃мас́т́ јомлан́ӓн́д́и,
Јомлан́ӓн́ди — аф-оц́ун́ӓн́д́и,

20.

Родному отцу жаловаться:
— «О, матушка, родимая!
Зачѣмъ меня вы выдали — погубили,
Вы выдали за молоденькаго.
За молоденькаго — за небольшенькаго,

25.

Јон́ аф-содај ц́оран́ӓн́д́и.
Нур́амса н́ур́ӓј сон́ роҥгы̃н́ац,
Пот́ӓса пот́ӓј — сон́ кургы̃н́ац.
Ты̃рвас матца — п́ел́ан — прафца,
Фталу матца — п́ел́ан-лы̃пштаса».

25.

За безсмысленнаго мальчишечку,
Въ зыбкѣ качается тѣльце его,
Грудь сосетъ ротикъ его.
Скраю уложу — боюсь — уроню,
Сзади уложу — боюсь — задавлю».

30.

— «Ц́у Варан́ӓј — ц́у тон, ст́ир́н́ӓј!
Ц́у тон, ст́ир́н́ај — ќел́ѓем́ ид́н́ӓј!
Шкабас ванцы М́ит́ан́ Павы̃лт́,
М́ит́ан́ Павы̃лт́ — кос́ќӓ д́јавы̃лт́:
Кар́н́ат кодај — м́ера содај,

30.

«Молчи* ты, Варюша, молчи ты, доченька!
Молчи ты, доченька, любимое дитятко!
Да хранитъ Господь Митина Павла,
Митина Павла — сухого дьявола:
Онъ лапти плететъ — мѣру знаетъ,

35.

Пулут понај — ш́уван́ӓн́ат,
Ој ш́уван́ан́ат — куваканат,*
— «Ох аванӓј, шкај д́ӓд́анӓј!

35.

Хвостики (у лаптей) вьётъ тоненькіе
Ужъ тоненькіе — длинненькіе».
— «О, матушка, ты родимая!