Page:Крещение Руси при святом князе Владимире, на мокшанском (1891).djvu/16

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

14


Исаакъ, Іаковъ. Илятьня озэнкшнихть Христозти, конань минь шавэмя“. Владиміръ кизефтезень: „коса тинь мастэрэньтя? Коса эрятада?“ Еврейхня мярьгсьть: „Ерусалимса ульсь минь мастэрнекя. Шкайсь аньцякъ кяжіясь минь атянекень ланксъ да срафтэзень сембя мастэрхнэнь ланга.“ Владиміръ кяжіясь ейрейхьнень ланксъ да серьгець теестъ: „Тинь тиньцень Шкайсь срафтэдезь сембя мастэрхнень ланга, тага ломать тонафтэмсъ вештяда ся вѣрати. Кода улель тинь вѣраньтя Шкайти кельгема, Сонъ тяфта афэледезь срафта! Арда тяста, афъ эряви тинь вѣраньтя“.

Сембеде меля сась Владимірэньди фкя грекень манахъ. Мартэнза тусь книгатъ, крёсъ, шкайень образтъ. Владиміръ озавтэзя сонь ваксэзэнза да кармась кулцэндэмэнза. Манахсь кортась: „Минь маряськь, тонъ вешеньдятъ виде Шкайть. Сашенцть теть лама васцта вѣрань шнама, — тонь аньцякъ кодама-вэкъ вѣра ашэзь ту мялезтъ.“ Тоса азэндэзя Владимірэньди мезса кальдявтъ сембя ся вѣратьня. Кодакъ азэндэвсьть нятъ, стясь васцтэнза, кстиндась, палазя крёзть да мярьгсь: „Минь озэнттама Іисусъ Христозти, виде Шкайть Цёранц-