Часосло́въ/Воста́въ ѿ сна̀

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
А҆́ще бꙋ́кви непра́вилнѣ зрѧ́тсѧ, грѧдѝ сѣ́мо, да грамматоси́ры є҆́млеши.
Часосло́въ
Воста́въ ѿ сна̀
This page contains Church Slavonic text. Without proper font support, you may see question marks, boxes, or other symbols instead of letters and diacritics. Click here to download required fonts.


Воста́въ ѿ сна̀,
ѿлꙋчи́сѧ ѻ҆дра̀, и҆ рцы̀:

Мл҃твами ст҃ы́хъ ѻ҆тє́цъ на́шихъ, гдⷭ҇и і҆и҃се хрⷭ҇тѐ бж҃е на́шъ, поми́лꙋй на́съ, а҆ми́нь.

Сла́ва тебѣ̀ бж҃е на́шъ, сла́ва тебѣ̀.

Цр҃ю̀ нбⷭ҇ный, ᲂу҆тѣ́шителю, дш҃е и҆́стины, и҆́же вездѣ̀ сы́й, и҆ всѧ̑ и҆сполнѧ́ѧй, сокро́вище бл҃ги́хъ, и҆ жи́зни пода́телю, прїидѝ и҆ всели́сѧ въ ны̀, и҆ ѡ҆чи́сти ны̀ ѿ всѧ́кїѧ скве́рны, и҆ сп҃сѝ, бл҃же, дꙋ́шы на́шѧ.[1]

Ст҃ы́й бж҃е, ст҃ы́й крѣ́пкїй, ст҃ы́й безсме́ртный, поми́лꙋй на́съ. Триⷤ.

Сла́ва ѻ҆ц҃ꙋ̀, и҆ сн҃ꙋ, и҆ ст҃о́мꙋ дх҃ꙋ, и҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ, и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. А҆ми́нь.

Прест҃а́ѧ трⷪ҇це, поми́лꙋй на́съ: гдⷭ҇и, ѡ҆чи́сти грѣхѝ на́шѧ: влⷣко, простѝ беззакѡ́нїѧ на̑ша: ст҃ы́й, посѣтѝ и҆ и҆сцѣлѝ не́мѡщи на́шѧ, и҆́мене твоегѡ̀ ра́ди.

Гдⷭ҇и, поми́лꙋй, триⷤ. Сла́ва, и҆ ны́нѣ:

Ѻ҆́ч҃е на́шъ, и҆́же є҆сѝ на нб҃сѣ́хъ, да ст҃и́тсѧ и҆́мѧ твоѐ, да прїи́детъ црⷭ҇твїе твоѐ, да бꙋ́детъ во́лѧ твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ на нб҃сѝ и҆ на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насꙋ́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и҆ ѡ҆ста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ꙗ҆́коже и҆ мы̀ ѡ҆ставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и҆ не введѝ на́съ во и҆скꙋше́нїе, но и҆зба́ви на́съ ѿ лꙋка́вагѡ.

И҆ настоѧ́щыѧ тропарѝ, гла́съ а҃:

Воста́вше ѿ сна̀, припа́даемъ тѝ бл҃же, и҆ а҆́гг҃льскꙋю пѣ́снь вопїе́мъ тѝ си́льне: ст҃ъ, ст҃ъ, ст҃ъ є҆сѝ бж҃е, бцⷣею поми́лꙋй на́съ.

Сла́ва: Ѿ ѻ҆дра̀ и҆ сна̀ воздви́глъ мѧ̀ є҆сѝ гдⷭ҇и: ᲂу҆́мъ мо́й просвѣтѝ и҆ се́рдце, и҆ ᲂу҆стнѣ̀ моѝ ѿве́рзи, во є҆́же пѣ́ти тѧ̀ ст҃а́ѧ трⷪ҇це: ст҃ъ, ст҃ъ, ст҃ъ є҆сѝ бж҃е, бцⷣею поми́лꙋй на́съ.

И҆ ны́нѣ: Напра́снѡ сꙋдїѧ̀ прїи́детъ, и҆ коегѡ́ждо дѣѧ̑нїѧ ѡ҆бнажа́тсѧ, но стра́хомъ зове́мъ въ полꙋ́нощи: ст҃ъ, ст҃ъ, ст҃ъ є҆сѝ бж҃е, бцⷣею поми́лꙋй на́съ.

Гдⷭ҇и поми́лꙋй, в҃і.

И҆ мл҃твꙋ сїю̀:

Ѿ сна̀ воста́въ, бл҃годарю́ тѧ ст҃а́ѧ трⷪ҇це, ꙗ҆́кѡ мно́гїѧ ра́ди твоеѧ̀ бла́гости и҆ долготерпѣ́нїѧ, не прогнѣ́валсѧ є҆сѝ на мѧ̀ лѣни́ваго и҆ грѣ́шнаго, нижѐ погꙋби́лъ мѧ̀ є҆сѝ со беззако́ньми мои́ми: но человѣколю́бствовалъ є҆сѝ ѻ҆бы́чнѡ, и҆ въ неча́ѧнїи лежа́ща воздви́глъ мѧ̀ є҆сѝ, во є҆́же ᲂу҆́треневати, и҆ славосло́вити держа́вꙋ твою̀. и҆ ны́нѣ просвѣтѝ моѝ ѻ҆́чи мы́слєнныѧ, ѿве́рзи моѧ̑ ᲂу҆ста̀, поꙋча́тисѧ словесє́мъ твои̑мъ, и҆ разꙋмѣ́ти за́пѡвѣди твоѧ̑, и҆ твори́ти во́лю твою̀, и҆ пѣ́ти тѧ̀ во и҆сповѣ́данїи серде́чнѣмъ, и҆ воспѣва́ти всест҃о́е и҆́мѧ твоѐ, ѻ҆ц҃а̀ и҆ сн҃а и҆ ст҃а́гѡ дх҃а, ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ, а҆ми́нь.

Мл҃тва и҆на́ѧ:

Сла́ва тебѣ̀ цр҃ю̀, бж҃е вседержи́телю, и҆́же бж҃е́ственнымъ твои́мъ и҆ чл҃вѣколю́бнымъ про́мысломъ сподо́билъ мѧ̀ є҆сѝ грѣ́шнаго и҆ недосто́йнаго ѿ сна̀ воста́ти, и҆ полꙋчи́ти вхо́дъ ст҃а́гѡ до́мꙋ твоегѡ̀. прїимѝ гдⷭ҇и, и҆ гла́съ моле́нїѧ моегѡ̀, ꙗ҆́коже свѧты́хъ и҆ ᲂу҆́мныхъ твои́хъ си́лъ, и҆ бл҃говолѝ се́рдцемъ чи́стымъ, и҆ дꙋ́хомъ смире́ннымъ приноси́тисѧ тебѣ̀ хвалѣ̀ ѿ скве́рныхъ ᲂу҆сте́нъ мои́хъ: ꙗ҆́кѡ да и҆ а҆́зъ ѻ҆́бщникъ бꙋ́дꙋ мꙋ̑дрымъ дѣ́вамъ, со свѣ́тлою свѣще́ю дꙋшѝ моеѧ̀, и҆ сла́влю тѧ̀, во ѻ҆ц҃ѣ̀ и҆ дс҃ѣ сла́вимаго бг҃а сло́ва, а҆ми́нь.


  1. ꙳ Ѿ па́схи до вознесе́нїѧ вмѣ́стѡ сеѧ̀ мл҃твы глаго́лемъ тропа́рь: Хрⷭ҇то́съ воскр҃се и҆з̾ ме́ртвыхъ: Три́жды.
    Ѿ вознесе́нїѧ же до трⷪ҇цы вмѣ́стѡ Ц
    р҃ю̀ нбⷭ҇ный: ничто́же глаго́лемъ.
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse