Мокшанские песни (М. Е. Евсевьев, 1897)/В/20

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Образцы мордовской народной словесности. Выпускъ I. Мокшанскія пѣсни.  (1897) 
Авторхне: Мокшетъ, edited by Евсевьевъ, Макаръ Евсевьевичъ
20-це морась
Образцы мордовской народной словесности. Выпускъ I. Мокшанскія пѣсни. — Казань, типо-литографія Императорскаго университета, 1897. — с. 27—28

[ 27 ]

XX.
1.

Вај луга, луга п́иж́ин́ӓ луга!
Вај луга, луга, мазын́ӓ луга!

1.

О, лугъ, лугъ, зелененькій лугъ!
О, лугъ, лугъ, красивенькій лугъ!

[ 28 ]

Кона п́иҥѓева лугас́ п́еќ п́иж́ӓ?
Кона п́иҥѓева лугас́ п́еќ мазы̃?

Въ какое время лугъ очень зеленъ?
Въ какое время лугъ очень красивъ?

5.

Ил́ѓен́ ш́и марта П́етру јоткэва.
М́ез́амы̃н́ п́ел́д́е лугас́ п́еќ п́иж́ӓ?
М́ез́амы̃н́ п́ел́д́е лугас́ п́еќ мазы?
Каркс јӓз́ем́ сэр́н́ӓ кар́олга т́иш́ец;
Пулман́жан́ сэр́н́ӓ пур́еј т́иш́ин́ац;

5.

Между Ильинымъ днемъ и Петровымъ.
Отчего лугъ очень зеленъ?
Отчего лугъ очень красивъ?
До поясницы на немъ папоротникъ-трава
До колѣнъ на немъ пырей-трава.

10.

П́ил́ѓе лапан́ сэр́ варс́ин́-пр́а т́иш́ец.
Лугат́ кучкаса ц́ил́д́и — д́обан́а;
Д́обан́ат́ лаҥкса — мазы кал́ пакшќе;
Кал́ пакшќет́ эса јакс́аргы̃н́ п́иза;
П́изы̃н́ат́ эса јакс́аркт́ алн́анза;

10.

По ступню ноги на немъ клеверъ-трава.
На срединѣ луга кочка (стоитъ).
На кочкѣ красивый кустикъ.
Въ кусточкѣ — утиное гнѣздо.
Въ гнѣздышкѣ — утиныя яйца.

15.

Алн́атн́ен́ лаҥкса мазы јакс́арга:
Од јармак с́орма јакс́аркт́ эсы̃нза;
Сіа н́ец навафт пац́а п́ен́анза,
Золотс золот́аф јакс́аркт́ п́ир́ан́ац.
С́ер́е н́ец нафс́еф́т́ — јакс́аркт́ п́ил́гы̃нза.

15.

На яйцахъ — красивая утка.
Узоръ новой денежки цвѣтъ утки,
Серебромъ покрыты кончики крыльевъ,
Золотомъ вызолочена головка утки,
Мѣдью покрыты ноги утки.

20.

Лугава јакај руж́ејн́ик ал́а,
Руж́ејн́ик ал́а — охотн́ик ломан́.
— «Л́ец́т́ӓ јакс́арга — шаф́т́ӓ с́удуф́ќӓ»
— «Т́амак л́ец́, ц́ора, т́амак шав, ал́а.
Ожка азы̃нцајн́ мон нужан́ен́ен́;

20.

По лугу ходитъ ружейникъ-молодецъ,
Ружейникъ-молодецъ — охотникъ удалый,
— «Застрѣлю тебя, уточка, застрѣлю, несчастная!»
— «Не стрѣляй меня, молодецъ, не стрѣляй, удалый!
Подожди разскажу я про свою нужду,

25.

Мон нужан́ен́ен́ — мон гор́ан́ен́ен́:
Мон аф јакс́арган, аф и в́ир́ нарман,
Мон оц́азы̃ры̃н́ вас́ен́ ид́ецан,
Мон́ аван́ез́ӓ вај, ц́ора, кулы̃с́,
Мон́ од-аваз́ӓ вај мон́ с́уды̃ман́

25.

Про свою нужду — про свое горе:
Я не утка, и не птица лѣсная (дикая),
Я царское первое дѣтище.
Моя мать умерла, молодецъ,
Моя мачиха прокляла меня

30.

Вӓр́га ліјама, в́ед́га ујн́ама.
Т́амак л́ец́, ал́а, т́амак шав, ц́ора.
Кодак шафсамак — авац́ӓ кулы̃,
Тон куду мол́ат — ы̃р́вац́ӓ кулы̃.
Ќеҥкшка сувамста — ид́ен́т́ӓ кулых́т́.»

30.

По верху летать, по водѣ плавать.
Не стрѣляй меня, молодецъ, не стрѣляй, удалый.
Какъ только ты убьёшь меня — твоя мать умретъ,
Ты домой придешь — твоя жена умретъ,
Какъ станешь въ дверь входить — твои дѣти помрутъ.»

35.

Из́з́ӓ кулцэнда — јакс́аркт́ шавы̃з́ӓ
Кодак шавы̃з́ӓ — сон́ авац кулэс́
Куду молемста сон́ ы̃р́вац кулэс́.
Ортав(а) сувамста — ид́н́анза кулэс́т́
Вај вачкы̃ц́ ц́ора кафта ќӓд́н́анзы̃н

35.

Не послушался онъ — утку застрѣлилъ,
Какъ застрѣлилъ — его мать умерла,
Когда шелъ домой — его жена умерла,
Какъ сталъ входить въ ворота — дѣти померли.
Сплеснулъ молодецъ обѣими руками,

40.

Вај пы̃рдас́ ц́ора кемы̃н́ суры̃нзы̃н.

40.

Сплелъ молодецъ всѣ десять пальцевъ.

Ст. Пиченьгуши.