Колхозонь эряф/1940/08/Павазть инкса

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1940), № 8 Август edited by Игнатьев Г. А., Дурнов Ф. С.
Павазть инкса by Лушкин, Николай Васильевич
Колхозонь эряф. Эрь ковонь литературно-художественнай и общественно-политическяй журнал. Мордовскяй Советскяй писателень союзть органоц. — № 8 Август 1940. — с. 49—52

[49]

Н.  Лушкин

ПАВАЗТЬ  ИНКСА

Вармась паксять эзга морай,
Эйхнень алу пякстаф ведсь.
Пелемс вармада аф ёрай
Якстерь армиянь секретсь.
Кафта ялгат ащихть рядса,
Синь аф эвфцынь вармань морсь,
Лац работайхть кафцкень кядьса
И винтовкась, и затворсь.
Ащихть марса лов марть эшксса,
Путфт винтовказост патротт,
Мужествада кафцке пяшксет,
Кафцке виюфт, кафцке отт.
Сяда шопотькшнема кармась,
Кафцке оржа сельмот ванцть;
Моронц лоткафнезе вармась,
Савор кепотькшнесь туманць.
Сельмингольде няйфне машнихть...
Йофси кяшевсь валда ковсь.
Марявихть, кать-кит сей шаштыхть,
Синь пильгалост читордсь ловсь.
Кафцке эцида аф пелихть:
Ня зверькс сайхне содаф кит;
Якстерь взводса заняф вели
Вирьгукс яцихть акша фитт.
Тошкай Петясь: „Пяк ни лофкат!..
Ожу, кода потайхть, ватт,
Ваня, аноклак винтовкать,
Тага аноклак гранатт.
Хоть и акша финда лама —
„Паваз“ варжама синь састь —
Сяка каршезост тюрьхтяма,
Ялганьконь самс синь кирдьсаськ.“
Кельме кожфста Петясь, Ванясь
Ваймонь таргсемат ни кульсть.
„Ушеттама, кли станя“ —
Якстерь толнят стволста тусть.
Перьф пяльсь валдомсь, тоза эста
Акша фиттне ловть лангс мадсть.

[50]

Тага толсь винтовкать песта
Валда ёндолнякс кфчядсь.
Кенерькшнесть гранатань ёрямс,
Перьфкаст равчкодсь акша ловсь.
Мярьгат, тяса атям торась, —
Пяярсть фиттне коза повсь.
„Ваня, — корхтай Петя цёрась, —
Офицерхнень лацкас вешт“.
Велькскаст финскяй пулят лийкснихть,
Кода кизонь шиста мешт.
„Ваня, кенерсь минь пехотась!
Панжада затворцень сёлк.
Ваксстонк фиттне, Ваня, потасть —
Прядоськ гражданинонь долгть!
Велеть кядьстонк ашезь нельге“...
Ванять мяштьста шудесь вер...
Нолдась пулянц Ванять мельге
Акша финонь офицер...
Цёрась цебярь павазть инкса
Одонь мазы эряфть кадсь!
Ванять стясь ялгац тя пингста,
Вишкста кяженбачк ювадсь:
„Ах тинь, подлайхть, тинь жуватат!
Варжасть тяни киньтень мумс!“
Кядезонза сявсь гранатат,
Фиттнень мельге ласькозь тусь.
Вишкста сон гранатат ёрясь,
Кяжда пяшксе цёрась ульсь,
Фиттнень эса вишкста шорясь —
Кивись мяштезонза пезсь...
Токафстонга Петя цёрась
Фиттнень потафтома шаштсь.
Най гранатат нинге ёрясь,
Но сонь курок ёжец маштсь.
Акша ловнять лангс сон велясь,
Прянц сонь ашкодозе жарсь.
Музе, кандозе сонь вели
Минцень ширдень санитарсь.
Афи мяляфтозе кинцка,
Йожец лазаретса сась, —
Ся пингть ашкорязе бинтса
Токаф мяштенц сонь сестрась.
Морай вармась, толсь и качамсь,
Модать лангста ловонь ацамсь
Петять мялезонза лядсть.
„Коса Ванясь?“ — сон пшкядсь. —
Фиттне лангозост синь яцихть...
Пря исть макссе фиттнень кядьс...

[51]

Фиттнень лангс синь вишкста ляцихть
Ванять нолдаф одонь пряц.
Минь пехотаньке ётась...
Ашкорясы прянц сонь жарсь...
Петять пряса марнек ётайсь
Вишкста голь картинакс шарсь.
Кирнесть ламос фиттнень стане.
Ванясь ляцфоль... Фиттне шаштсть...
Пешкодсь Петясь: „Ваня! Ваня!..“ —
Меки тага ёжец маштсь.
Лакась потмосонза цёрать
Акша фиттнень лангс пяк кяжсь.
Вармась моронц ашезь мора.
Сетьмоль, вальмять пачк шись эждсь.
Маладсь лямбось савор сазне,
Тялось лямботь эса учсь.
Сёрмат, паравалхт и казнет
Петяти трудяйхне кучсть.
Кучихть мяк границать крайста —
Коса пяле киза шись,
Кучихть ашуфне Китайста
Оцю сёрматф кагод листт.
Кучи кудстонь стирец Федась,
Кучи велень сиресь, одсь,
Странань фабрикась, заводсь, —
Сембе арьсихть голь победа.
Марнек странать кажнай песта
Сёрмат, казнет голай састь,
И трудяйньке минь эста
Ванять инкса пяк ризнасть.
Оцюль Петянкса заботась.
Курок Петясь ни пчкясь:
Сярятьфсь мяштьстонза сонь ётась,
Пильге лангс сон тага стясь.
Тага касфнезе сонь мяленц
Вольнай сталинскяй просторсь.
Аньцек Ванясь пяк ужялель,
Колганза сонь морсесь мор.
Сярядемста мяштец марясь,
Но из шарфне тяза мяль,
Мяльсонза аф ранань варясь —
Ванясь тейнза ужяль.
„Ашка офицерхт, тинь содасть:
Мон кирдян вдь пингонь самс,
Няфтьса тейнть, подлайхть, кода
Ранендафнень мучендамс.
Аньцек, подлайхть, пинге саза —

[52]

Стак изь пяярь эздонк версь, —
Пяярьф вероньконь минь сразу
Панцы кажнай офицерсь.
Ванять мархта кассть синь марса,
Марс синь сёрматфтсть комсомолс,
И колхозса фсякай тевса
Фкакс палсь седисост синь толсь.
Нинге йотай кизоть марса
Кочкасть паксянь урожайть:
Тракторса комбайнать усксезь,
Трактористонь мора гайфтсть:
„Кда войнань минь мора кульхтяма,
Кда яцихть минь родинать лангс,
Сяка шить эзда анокт ульхтяма
Тракторть лангста минь озатам танкс!“
Кафцке мольсть валда киге синь,
Мяштьсост радостьсна шумнась,
Но инь кенярдсть синь, мзярда
Якстерь Армияв марс састь.
Ловса валявсть тялонь китне,
Модась яцесь акша орс...
Штоба афольхть яце фиттне —
Путозь кафонест дозорс.
Шинясь эжди паксять келес,
Времась самай лямбе шит.
Сась приказ, штоб мала велеть
Акша финцта освободить.
Пешкодсь Петясь: „Вага тяни
Няфтьсаськ акша бандать кинц!
Фкявок эздон, монь аф мяни“, —
Няфтезе героень шинц.
Йофси финда ашезь пеле,
Кяжда лангозост синь ванць,
Васенцесь сувась сон вели,
Вишкста фиттнень эса панць.
Кадозь акша фиттне велеть
Мес минь вийньконь няйсть.
Ласькондсть акша фиттнень мельге
Ашу, вели шачф трудяйсь.
Фиттне ворьгодсть, Ванять вероц
Йофси ашезь пяярь стак —
Ошка, велева куд прява
Либордсть оцю якстерь флакт!
Акша фиттнень Петя цёрась
Сембе пиземкс эсост валсь...
Ванять колга морот морась,
Мяштьсонза сонь орден палсь.

 

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator fought or worked for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 74-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1950 (more than 74 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1950 (more than 74 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator fought or worked for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 54-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1942 (more than 54 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1942 (more than 54 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1941, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 82 years or less (if applicable), or the copyright term is 83 years or less since publication (if applicable).