Колхозонь эряф/1933/08/Тядясь

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1933), 8 № апрель ков edited by Шестов Н. С., Порватов Т. М.
Тядясь by
авторсь: Максим Горький, мокшекс ётафтозе: Черапкин, Иосиф Григорьевич
Колхозонь эряф. Мокшонь литературно-художественнай и общественно-политическай журнал. Нолдаец Сембе союзонь писателень Мокшэрзянь областень оргкомитець. Лисенди 6-це кизось эрь ковти кафксть. — 8 № апрель ков 1933 киза. — с. 13—17
 
[13]
М.  Горький. 

„Мать“  романць  (Ушотксоц  ингольдень  номерга)
Мокшокс  йотафтозе  И.  Г.  Черапкинць
 

XIII

Павол валксь алу ды арась тядянц мархта ряцек.

Сембе перьф шумназевсть, фкяфкянь мархта спорясть, кежияфнесть, пешкоткшнесть;

— Аф тиеви стачка! — мярьксь Рыбин, Паволонь ваксс нажедемок. — Хоть и жаднай нароць, да пели. Колма сядошка арай тонь ширезт, сяда лама аф ули. Тяшка назем марть фке цянга пряс аф кепоцак...

Павол изь корхта. Сонь инголенза люкась толпать оцю равжа шамац и аназь ванць сельмозонза. Седиец тревожнайста тотнась. Власовоньди няевсь, пта сонь валонза кифтеме - тевфтеме юмасть ломатьтнень йоткс, кода пиземонь шура каплят, конат прасть ламос коськоньф мода ланкс.

Сон тусь куду лажназь, сизефста. Фталонза мольсь тядяц ды Сизов, а ряцок мархтонза аськолксь Рыбин ды унась пилезонза:

— Тон лац корхтат, да — аф седити, — вага мезе! Эряви седити, самай кучказонза цятка йордамс. Аф сявовихть ломатьтне йонца, аф пилькс коря кемось — шуване, тейненя!

Сизов корхтась тядяти:

— Калма ланкс пинге тейнек, Ниловна! Лисеньди од народ. Кода минь эряме? Плманжа ланкса якаме ды мяк мастору сюконякшнеме. А тяни ломатьтне — йожиясть штоли, а шеть — сядонга пяк эльбятькшнихть, ну-аф минь кодямонокт. Вона вдь кодапт, од ломатьтне директорть мархта корхтай, кода эсь ялганц мархта.., да—а! Шумбра ульхть Павол Михайлов, лац тон, брат, ломатьтнень инкс ащат! Дай бог теть, можи мусайть кйтьнень-тефнень, — дай бог!

Сон тусь.

— Да кулодовать! — моторць Рыбин. — Тинь тянинге аф ломатьтяда, а — замаскат, мархтононт аньцек лазфт вадендемс. Няить тон, Павол, кие пяшкоткшнесь, штоба тонь депутатокс кучемс? Нят, конат корхтахть, што тон социалистат, смутьянат, — вот! — синь! Катк, кле, паньцазь, тоза сонь кицка.

— Синь, эсь лацост, видесна! — пщкяць Павол.

— Врьгасненге видесна, коста ялгаснон нефтихть...

Шамац Рыбинонь кяжиста ащесь, вайгялец трнатозь мольсь, аф кода прокс.

— Аф кармахть верондама ломатьтне стак валти, = муцявомс эряви, вярса штама эсь валце...

Шиньберьф Павол якась прянь нолдазь, сизефста, мезьде бди пелезь, сельмонза палозь-палсть и пта вешенцть мезе бди. Тядясь сянь приметамок кизефтезе ванозьне;

— Тон мес, Паша, а?

— Прязе сяряди, — думандазь мярьксь сон.

— Мадолеть вастозт, а мон доктор терьдян...

Сон варжаксць лангозонза ды эряскодозь отвечась:

— Аф, аф эряви!

Ды вдрук сетьмоста корхтазевсь:

— Одан, виезе кржа — вага мезе! Изимазь веронда, ашесть ту монь правдазень мельге — значит, — изень машта сонь азомонза... Аф лад тейне — обидна эсь инксон!

Тядясь, сонь лажназь аши шаманц ланкс ваномбачк ды, мялецоль седиенц петемс, сетьмоста мярьксь:

— Тон — норак! Течи исть веронда — ванды шарьхкодихть...

— Шарьхкодема теест! — пяшкоць Павол.

[14]— Вага, вдь, дажи монга тонь правдацень няйса...

Павол нажець ваксозонза.

— Тон, тядяй — ломаньць цеберят...

Ды шарфтозе шаманц эстонза. Тядясь трнатозевсь, кода пидевсь сон сетьме валонзон мархта, путозе кяденц седиенц ланкс ды тусь, ванфтозь кандозень цьоранц пара валонзон.

Веть, коста тядясь удось, а цьорась вастонц ланкса мадозь ащезь лувонць книга, састь жандарматне ды кяжиста кармасть везде вешеньдеме перьфста, кудбряста. Тюже шама секе офицерсь кирьдезе прянц станяк жа, кода ингольдень пинкть, — сяконь нокаль, кода обижамс, седи кяромс, мушенць эстиенза цебярь ломань ланкса пеетькшнемаса, сяконь ванць кода ба седи вакска кяжь сафтомс. Тядясь, уженяса озада ащезь местьке изь кашторда, аньцек ванць цьоранц шамас. Павол старандась штоба аф няфтемс эсь пелеманц, но коста офицерсь пеедель, сонь трнатольхть суронза и тядясь шарьхкодкшнезе, што теенза стака кирьдемась жандармать каршес, стакат кирьдемс сонь шутканза. Тяни тядяти аф сяшкава страшналь, кода васеньцень обыскаста, сонь седисонза марявсь сяда оцю пезярьдема не вень уле инжехненьди, шпора мархта якахненьди, се кяжень самась ниленьдезе пелемать.

Павол кенерьсь тошкамс теенза;

— Монь сявсамазь...

Тядясь, прянь сюконяфтомбачк, сетьмоста отвечась:

— Шарьхкоцан...

Сон шарьхкотькшнезе — цьоранц озафцазь тюрьмав сянкса, мес сон течи корхтась рабочахненьди. Но сянь мархта мезе цьорац корхтась, согласиндакшнесть сембе, и сембоньди арама сонь ширезонза, значит — ламос сонь аф кирьцазь...

Тядять мялецоль кельгомс цьоранц аварьдемс, но ваксса ащесь офицерсь, ды кончт сельмот, ванць лангозонза. Трванза трнацть сонь, усанза тарсть — Власованьди няявсь, пта тя ломаньць учсыне, сонь сельмоведензон, жалбаманц эняльдеманц. Марнек виенц тядясь пурназе, старандась корхтамс аф лама, люпштазе цьоранц кяденц ды, вайме кожфонь кирьдезь, валомне, сетьмоняста мярьксь;

— Оду няемозонок, Паша! Сембонь сявить, мезе эряви?

— Сембонь. Тят лажносе...

— Шкабавазсь мархтот...

Кодак цьорать сявозь, тядясь озась эзем ланкс ды, сельмонь вельхтямок, сетьмоняста кармась явсеме. Нажедезе стенати копоренц, кода тиеньдель инголи эсь мирьдец, сидеенц сотозе тоска ды эсь вийфтеме шинь шарьхкодема сон яфодезе фталу прянц ды ламос фкя вайгяльса уркоткшнесь, се вайгяльть марта лихнезе колаф седи урманц. А инголенза, фкакс ащи пятнакс ащесь, тюже шама, шура уса мархта, а пялес кончаф сельмотне кенярьдезь ванцть лангозонза Мяштезонза тядять равжа крьнякс ашкодовсь ломатьтнень ланкс кяжиямась ды корсь, не ломатьтнень конат нельгозь тядяда цьоранц сянкса, мес цьорась правда веши.

Якшамоль, вальмятненди эрьхнесь пиземсь, тядяти арам, пта, веть кутть перьфке якахть, учендыхть улепонттне, сельмофтеме якстерь кели шаматне, синьць кувака кядь мархтот. Якафтыхть и чуть марямга канзердыхть шпорасна.

— Сяволемазь ина моньге, — арьсесь тядясь.

Рангоманц аделазе гудоксь, аназень ломатьнень работама. Течи сон ранксь глухойста, алгак вайгяльхть ды афнадиямга. Панжевсь кенкшсь, сувась Рыбин. Сон арась инголенза ды, кяденц мархта сакалстонза пизем питерькснень нарнембачк, кизефтезе:

— Сявозь?

— Сявозь проклятахне! — куфкстомок, отвечась тядясь.

— Тевсь стама! — пщкяць Рыбин пеетькстазь. — Моньге пялон вешенцть варчсемазь, щупамазь, да а. Сюцемазь... Ну — обижамс изимазь обижа. Сявозь-значит, Паволонь! Директорсь сельмонзон чпрдась жандармась прянц сюконяфць ды — аш ломаньць. Синь дружнаста эряхть. Финцне наротть потяхть, а омбонцне сюрода кирцазь...

— Тееньть ба Паволонь ширес арамаль! — пшкяць тядясь стямбачк. — Вдь сон сембонкса тусь.

— Киньди ширезонза арамаль? — кизефць Рыбин.

— Сембоньди!

— Ишь—ты! Аш, се аф ули.

[15]Мзелдозь сон лиссь эсь стака якафонц мархта, аньцек касфтозе горянц тядять эсь кельме валонзон мархта

— Вдрук — пикссемонза кармахть, муцямонза?..

Сонь сельминголенза няевсь, пта цьораиц пикссеф ронгоц, нефтьф, вяр потмоса, ды пелемась стака кевкс мады седизонза, люпштасы мяштенц сонь Сельмонза нлтай сярядема кармасть.

Сон ашезе ушне пенакудонц, изь пиде обод, ашезь симе чайдонга, аньцек илять позна, кши пакшке сивсь. И коста маць вень удомастонза савсь арьсекшнемс, што мзярдонга нинге сонь эряфоц изь уль тяшкава одинокай, шава. Мельдень кизотьнень сон тонаць эряма стане, пта прокс ученць мезе—бди цебярь, пара. Перьфканза шумназь и эрекста шарсть од ломатть, инголенза прокс ащесь цьоранц йоню шамац, конац тиеньдезе те тревожнай эряфть, но пара эряфть. А вага тени аш сон и аш мезевок.

Пек кувакаста марявсь шить йотамац, апак удок ве йотась и тага сядонга кувакаста марявсь омбоце шись. Тядясь учсь кинь — бди, но кивок изь сашенкшне. Сась иляць. И — ве-ни. Куфкснесь ды кашторкшнесь стенава кельмя пиземсь, трубаса унась, седяла кати кие возендась. Крышаста кольксь вець, и сонь пяяремань лажназь моли вайгялец, пта шоворькшнесь часттнень калтыемаснонн мархта. Марявсь, пта марнек куць саворне люкай, и сембе мезе ульсь, няевсть афэрявиксоньди, тоскаса кулосьть пта...

Вальмять саворне канзерфтозь, — весть, кафксть... Сон тонаць не канзерфнематненьди, синь афолезь эвфне сонь, но тяни комоць, пта кенярьдема седиенц сялгозе. Кати мезь ланкс надиямась стяфтозе пильге ланкс. Яфодезе лафтунь лангозонза руцянц, панжезе кенкшть...

Сувась Самойлов, а мельганза тага кати кодама ломань, шамац вельхтяф польтань воротниконц мархта вазец - мек сельмонзонга вельхтязень

— Сргозьфтедезь минь тонь? — апак здоровондак кизефтезе Самойлов, а соньць аф кода прокс, пелезь ащи и кяжденза.

— Изень уда мон! — отвечась тядясь и апак кашторт учезь кармась ванома сувахнень ланкс.

Самойловонь ялгац, стакаста и крназь куфкснезь, валхтозе вазенц ды, тядяти кели кяденц нюрьхкене сур мархта венептембачк, мярькс ялгакс, кода кунардонь содаф ломань:

— Шумбрат, тядясь! Ашомайть сода?

— Те тонат? — пшкяць Власовна, вдрук мезьс, бди кенярьдемок. — Егор Иваноч?

— Самай монан! — отвечась сон, сюконяфтозе эсь оцю прянц, кода псаломщиконь кувака щяярь марта. Сонь покаряв шамац весяласта пеець, серай, йолма сельмонянза ванцть тядять шамас видеста и ласковайста. Сон — кода самовароль, — стама жа покаряв, алнене, сялдазоц эчке, кяденза нюрьхкененят. Шамац вадяволь и пиньделць, ваймонц тарксезе шум мархта, а мяшценза мезе—бди прокс пулдорць, крнась...

— Йотада комнатав, мон тенийок шчаян—карян! — мярьксь тядясь

— Теть минь тевнеке ули! — заботендазь пщкяць Самойлов, сонць сельмалга ванць тядять ланкс.

Егор Иваноч йотась комнатав и тоста корхтась:

— Тячи шобдава, пара тядясь, тюрьмаста лиссь теть содаф Николай Иваноч...

— Али сон тоса? — кизефць тядясь.

— Кафта кофт, кефкие ши ащесь. — Няезе тоста хохолть — сон поклон теть кучсь, Паволоньгя, конац — тожи теть кучьсь поклон, эняльди, штоба тон афолить ризнафта седицень и мярьксь азомда, што сонь эрямасонза ваймам вастоньди ащи тюрьмась стане-ни кочказе тевть минь заботлевай начальстванеке. Няда меле, тядясь, корхтай тевть ланга. Содасак тон, мзяра ломань исяк илять севсть тяста?

— Аф! А рази — Пашада башка? — пшкяць тядясь.

— Сон — нильгемонь вехсоцесь! — спокойнайста отвечась теенза Егор Иванович. — И эряви зшемс, што начальствась норги тага кемоньчка ломань. Вага те цьорать тожи...

— Да, моньгэ! — афмяль вельде мярьксь Самойлов.

Власова кармась марямонза, што теенза сяда тождене ваймонь тарксемась.

— Аф ськамонза сон тоса! — арьсесь эсьпотмованза.

[16]Шчамок—карямок, тядясь сувась комнатав ды эрекста пеедезевсь инжити.

— Наверна ламос аф кирьцазь, кда тяшкава лама пякстасть..,

— Видеце! — пшкяць Егор Иваноч. — А маштоньдерятама минь тага синь тя обедьняснон кодама, эста йофси дуракокс илядыхть. Тевсь ащи тяфта: лотканьдерятама минь тяни фабрикав пачфнемдост миньцень книшканекень жандарматне кярьмондахть те тевти ды шарфцазь сонь Паволонь ды сонь ялганзон каршес, кона мархтонза фатяфт пякснем вастти....

— Кода ся стане? — эводезь, пшкяць тядясь.

— А пяк простойста! — ляпоняста мярьксь Егор Иваноч — Иляста жандарматневок маштыхть видеть арьсеме. Думандака, ульсь Павол — ульсь книшкать, каготкат, аш Павол — аш книшкат аш каготкат! Значит, тя сон витьцезень книшкатнень ага-аг! Ну, и кармахть поремост сембонь, жандарматне синь тюшцазь тяфта ломаньть пенц самс, штоба соньцтонза шава васта илядоль.,.

— Мон шарьхкодян, шарьхкодянь! — тоскавазь мярьксь тядясь. — Ах шкабавас! Кода инатени?

Кухняста кайгозевсь Самойловонь вайгялец:

— Почти сембонь пякснезь, — шайтатне синь сяволезь!.. Тени эряви тейнек тевсь мольфтемс станяк, кода мольсь инголи, аф аньцек тевть кувалма, — а ялганекень идемаснон инксонга

— А — работамс аш киньди, — лездозе Егор пеедезь. — Литературанековок пяк пара ули моньць тиеньдине!... кодане сон фабрикав йотафтома сувафтома — ся аф содаф!

— Кармасть сембонь орталанкса варчсемост! — пшкяць Самойлов.

Тядясь шарьхкодезе, што мезе—бди вешихть соньцтонза, учихть ды эряскодозь кизефць.

— Ну, кода ина? Меме тиемаль?

Самойлов арась кенкш ланкс ды мярьксь;

— Тон, Пелагея Ниловна, содат Корсунова торговкать мархта...

— Содан, ну?

— Корхтак мархтонза, афканцыне ли сон?

Тядясь кармась атказазь кядензон яфиеме.

— Вага-ни аф! Ломаньць сон корхтафкшу, — аф! Кодак тага мярясазь, што монь вельден, — ся куцта, аф, аф!

И вдруг сась теенза мяль, ды корхтазевсь сетьмоста:

— Тинь моньдине максость, максость — тейне! Уш мон тевть тийсан, мон моньць мусан кода тиема! Мон Марьяньди жа и эняльгодан, — катк сявсамань эстиенза помошницаксь! Ярхцамс кши тейне эряви, работамска эряви. Вот и карман мон тоза обедонь каннеме. Мон уш тийсан тевть!

Кядензон мяштезонза люпштазень, соньц эрязта корхтазь надияфнесь, што мезе эряви, сембонь тийсыне лац, апак няхть, и мекели кенярьдезь пшкяць.

— Няйсазь синь — Павол аш, кядец мяк острокстонга пачкотькшни, — няйсазь синь!

Колмицьке кенярьцть. Егор кшморязень кядензон, пеетькшнес и корхтась:

— Пара, пек пара, тядясь! Кда содалить тонь, конашкава те пара? Пряма аф азомшка цебярь.

— Тюрьмав мон, кода кресла ланкс, озан, тя удаланьдяряй! — корхтась Самойлов, а соньць кядензон шуморясь.

— Тон — пек пара ломанят! — крназь пшкяць Егор.

Тядясь пеедезевсь. Теенза содафоль: кда тяни эвондахть листокне фабрикав, — начальникненьди эряви шарьхкодемс, што новлялезень синь аф сонь цьорац. И сянь мархта, што сон шарьхкодезе эсь прянц ся тевть тиикс, кенярьдембачк седиец трнаць.

— Коста молят Паволонь васьфнема, — корхтась Егор тядяти, — азк теенза, што сонь тядяц пяк пара ломань.

— Мон сон сяда инголил няйса! — пееткстазь мярьксь Самойлов.

— Станяк тон и азк теенза — мон сембонь, мезе эряви, тийсайне. Штоба сон содалезе!

— А кда сонь аф озафцазь? — кизефць Егор, Самойловонь ланкс няфтембачк.

— Ну — ды мезе мольни!

Синь кафцке пеедезевсть. Тядясь шарьхкодезе эсь эльбафксонц, кармась соньцке пеедеме, сетьмоняста, визьдезь и афламда прянь аралазь корхтась:

— Эсь горяцень эшксста — ломаненьнесь кальдявста неяви! — мярьксь сон ды нолдазень сельмонзон.

[17]— Ся — ни содаф! — пшкяць Егор. — А Паволонь кувалма тон тяк ризнафта седицень, тят лажна. Тюрьмаста сон сяда пара ломанькс сай. Тоса и ваймат, и тонафнят, а воляса минь браднеконьди няньди аш пиньге. Мон вага колмоксть ащень, хоть и аф пяк мяль вельде, но оцю польза мархта седитинге, прявийтинге.

— Ваймоцень тон кувакаста тарксесак! — мьрьксь тядясь, кельгомгя Егоронь шамас ваномста.

— А сяньди улихть лия туфталхт! — отвечась сон, соньць суронц вяри кеподезе. — Эрь ина, тевсь кочкаф тядясь? — Ванды минь канттама теть материалне, — и тага кармай якама ся пилась, конац вековой тюрьмать калафнесы. Шумбра улеза воляс азф валсь, и тага шумбра улеза тядянь седись! А мзярс, — оду няемозонок!

— Оду няемас! — мярьксь Самойлов, тядять кяденц тангоцта люпшамста. — А тейне, вага валга аш кода азомс тядязьти тяфтама тевонь кувалма, да!

— Сембе кармахть шарьхкодеме. — мярьксь Власова, — штоба мяленц петемс. Кодак синь тусть, тядясь пякстазе кенкшть ды, арась плманжа ланкс комнатать кучкас, кармась озондома ушоса пиземонь шум йоткова. Озонць валфтома, най оцю мяленц мархта ломатьтнень кувалма, конань Павол сувафтозень сонь эряфозонза Синь, ня ломатьтне, пта мольсть сонь ды обраснень йоткова, йотнесть сембе стама простохть, стама кельговихть фкя фкяньди и одинокахть.

Шобдава ранакиге сон тусь Корсунова Марьяньди.

Торговкась, кода и прокс, вайса ваденьф, корхтафшу, васьфтезе сонь кельгомгя:

— Тоскават? — кизефтезе тядять, вачкиезе лафту ланга куя кяденц мархта. — Катк! Сявозь, вятезь, вона бедась! Мезенге осал тяса аш. Ся инголи ульсь — саламанкса тюрьмав озафнесть, а тяни правданкса кармасть озафнеме. Павол, можи, мезевок аф стане азсь, кода эряволь, но сон сембонь ширес арась — и сембе сонь шарьхкоцазь, тят лажна! Аф сембе корхтахть, а сембе содасазь, кие паронь тиись. Мон сембе срхксень пялот сувама, да, ванцак, аш мзярда. Стряпан ды торгаван, а кулан, видно, анцинякс. Бралги ялгане сивихть эсон, анафематне! Так и умбодыхть, таки шокшихть эсон, кода тракатт кши кочамть. Пурнат кемоньчка цалковай, сай кодамовок визьксфтома — ды ноласыне ярмакнень! Осал тев — авакс улемась! Паганай должность масгор ланкса! Ськамот эрямс стака, кафоненть — салу!

— А мон сань теть помощницакс прянь анама! — мярьксь Власова, Марьянь корхтаманц лоткафтомста.

— Ся кода стане? — кизефтезе Марья ды, кда марязе ава ялганц азондоманц, надияфтозь люкакофтозе прянц.

— Можна! Меляфцак, кода, эк тон монь мирьтьтен кяшенкшемайть? Ну, тени мон тонь нужада кяште... Теть сембоста эряви лездомс, сяс мес цьораце общественнай тевонкса юмси. Пара ломанць, цьораце тонь тяфта сембе корхтахть кода фкя ломань, и сембе сонь ужяльцазь. Мон мярьган — не арестовандаматнень эзда начальствати пара аф ули, — тон ватт, мезе моли фабрикаса? Аф лац корхтахть, дуганяй! Синь тоса, начальникне, думандахть? — сускозь ломаньть кочкеряда, ичкози аф туви! А ванат лисеньди стане, што кемонь эрьхцть — сядот кяжиясть.

Корхтамасна аделавсь сень мархта, што омбоце шиста обедшкада, Власова ульсь фабрикаса Марьянь стряпнянь кафта карчага мархта, а соньць Марья тусь торгавама базару.

 

(Пец кармай молема)

 

 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was published before January 1, 1929 (more than 95 years ago).


The author died in 1936, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 87 years or less (if applicable), or the copyright term is 117 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1935, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 88 years or less (if applicable), or the copyright term is 90 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse