Колхозонь эряф/1932/14/Афлама вал мокшекс правильнайста сьормадомать кувалма

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1932), 14 (35) №, 10-це август edited by Шестов Н. С., Кондратьев М. И.
Афлама вал мокшекс правильнайста сьормадомать кувалма by Черапкин, Иосиф Григорьевич
Колхозонь эряф (Колхозная жизнь). Лисенди ковти кафксть, общественно-политическ. и вель.-хоз. журнал. Нолдаец Мокшэрзянь ВКП(б)-нь обкомсь, облисполкомсь и облпрофсовець. — 14 (35) №, 10-це август, 1932 киз. — с. 15—17
 
[15]
Афлама  вал  мокшекс  правильнайста
сьормадомать  кувалма.

Вехсоце кизось моли йот кармаме новляма мокшекс сьорматф вачкотьф книгат, газетат, журналхт Пек оцю лезксоц эсь кяльса вачкотьф валть. Моли культурнай революция, полафневи сень вельде эрямать ланкс ваноманеке, миньцьке илякс арьсеме кармосетяма. Социализмань строямась сире пингонь мяльхнень сифонцыне: кона пара эздост и лезды од эрямань строямаса, нень минь ванфцаськ касфцаськ, а кона шоряй, стапнень апак ужельтть йорясаськ.

Лама пара тийсь тейнек эсь кяльса вачкотьф валсь. Но аф эряви сьопондомс сявок, што афкржа нинге осалда сермадомасонок. Васенце пятилеткась тонафнеме тевса йотни, сашонды омбоце пятилеткась. Сонь пингстонза эряви тейнек кочкамс ладнясь сьормадомаське. Сон культурнай революциять афмельдень вастоц, сяс омбоце пятилеткаста сьормадом тевсь кочкама кода эряви, мяльнеке, йотамс латинизированнай алфавиц, а тевонь апак кочкак севок лац аф тиеви.

Начальнай и средняй школать кувалма ВКП(б)—нь ЦК—ть постановленияса оцю мяль путф родной кялень тонафнем тевти. Кда лия национальностьтненьди те афйолма тев, то тейнек, мокшетненьди, сон арси сядонга пек важнайкс. Книганеке, газетатнеке лисендихть лама эльбафкс мархта. Се арси лама туфталста. Нень йоткса афпоследняй васца ащи правильнайста сьормадомать афсодамацка.

Литератураснок тешнихть рабочайхть, колхозникть. Стама ломатть, конат йотамбачк тонафнесть рузкс, а мокшекс конат—конат йовси эсть тонафнекшне. А эрямсь вяцыне терьцыне сьормадома. И эряви сьорматкшнемс. Не ялгатнень тевсост лезьксонди, хоть афлама валса, азондома кодама правилать улихть—ни, кочкавсть, мокшекс сьормадомаса. Правильнайста тештьфть тьождене сяда лувомацка и шарькодемацка. Содаф, што ломаньць луви аф буквань—буква, а целай валонь ды кархтафксонь—предложениянь. Хоть тешнемаса лама условностьте, но синь содамат, а лиякс аф тонадоват лувомонга, сьормадомонга.

Мокшекс вачкотьф валть лисендем пинкстонза лама условность сувась ни сьормадомазонок. Не условностьтне касондыхть тага сяс. Минь сьорматкшнетяма рузонь алфавица, но сон кочкафоль рузонь кялень валхнень ды вайгельнетнень сьормадомс. А минь корхтамасонок улихть стама вейгельнят, конат тениень сьормадомасонок фке букваса аф и тештевихть. Сяс сталмоське сермадомаса. Но те сталмоськ кантф, и саты. Вешемат кить-тефть сонь йордаманцты йотафтоманцты. Тянкса сьорматкшневи те статьясске.

Правильнайста сьорм адомань лама правилатне явондовихть тяфтама разделга:

1. Кафта и сяда лама коряньцта кочкаф валхнень сьормадомасна.

2. Од валйоженьтии валлезкснень валс тешнемасна.

3. Валбеге ды корянда инголя путневи валбакшнень сьорматкшнемасна.

4. Тельгафтеряй рядняти валсь омбоцети йотафтомац.

5. Мес и коза эряви заглавнай буква тешнемс.

6. Кодама букваса тешневихть стама вайгельнетне, конань няфтемс букват аш.

7. Лоткам тештенятнень вастоваст серматкшнемасна.

Няка явфка статьять азондомацка ули.

 
1. Кафта и сяда лама коряньцта кочкаф валхнень сьормадомасна.
 

Кафта или сяда лама коряньцта кочкаф валхненьди грамотикаса мярьгихть „сложнай валхт“. Станяк миньге синь карматама лемнемост. Сложнай валхнень кочкамасна можнат явомс колма основной правилас. Станяк тяса и корхтафцаськ.

1. Коста сашендови кафта коряньцта тиемс фке вал и синь пурнавихть сотксакс ащи звукфтома, то нят фкефкеньди марс путозь азондовихть, станяк и сьорматкшневихть. Например: мокшэрзят, вайгельбе, кудбря, валйожа, ведьваре.

2 Аф лад уленьдеряй стане валть кочкамац корятьнень йоткс путнихть — О или Е и нят арахть валсотксоньди. Напрмер: тувокула, шалхконар, сельмокуна, пилеюр. Те правилась стама—жа, кодама сложнай валонь тиеме ащи рузонь кяльса: водовоз путишествие и лия стама кочкаф—пурнаф валонь сьорматкшнемс.

3. Коста вал коряттне нинге аф пек шоврдафт, а корхтахть фкень мезенге ланга, эста синь марс азомаснон сьормадомста няфнесазь „дефис“ |-| йолма тирене тештенеть мархта. Например: шееронь-карькс, суй-тише, сюру-пулу, кафта-колма, кона-кона, кие-кие, мезе-мезе, якай-шеей, течи-ванды, тяса-тоса и лият.

Аф эрявихть шоворямс нень мархта кафтонь аци валхне. Например; эряхть атят-бабат кафонест, стирхть-цьорат ицна. Алят-церат сувасть колхозу. Ават-стирьхть тусть кочкома.

Сложнай валхне ды кафтонь ащихне фкефкада шархкодевихть тяфта: сложнай валса песь полафневи аньцек мельдень коряньть песа, а кафтонь ащи валса кафцке валхнень пес лезкст путневихть. Сермадомста тясонга, тосонга дефис тештенесь йоткозост путома. Шарькодевихть аньцек корхтафксса валйожес коре.

Не правилатне содамс эрявихть и сьормадомать и лувомать инкса. Морафтомста аффкакс минь азонцаськ сложнай валхнень ды кафтонь ащихнень. Например: [16]стирь-иетне-цьоранетне тонафнихть школаса. Шееронь карькс-тишеть кочконцазь. Пуроптф валть „шееронь-карькс-тишеть“ азомста вайгельце илякс мольфтема, „стирьнят-цьоранят“ валхнень азомать коряс.

 
2. Од валйожень тии валлезкснень
валс тешнемасна
 

Корянь валти од валйожень тии валлезкснень корхтамасонок пек оцю значениясна. Грамматикаса теест мярьгихть „суффикст“. Синь лац сьорадомаснонды правилатне можнат явомс кафтова.

1. Стане сашондови, што не валбакшне корянть ваксс лезскфтома путневихть. Например: алаша-ть, кутфтома, пизел-кс, авакш, атякш. Те правилась тьождене, сонь корхтамаське няфнесы пек лац.

Сашендовихть сьормадомс валхт, конань эса суффиксьть мархта корянь валть йоткс фкас сотомксост сашендови путомс — О или Е. Корхтамста О-ть эземс маряви афшарькодеви вайгельне. Сяс революцияда инголе мокшекс сьормадомста сонь вастозонза тешнельхть Ы или Э. Например: кудо-зе, сельм-о зе, пильг о ц, и лият. Тениень сьормадомасонок стама валга тешнетяма — О, но аф — Ы или Э.

Е-сь путневи стама валонь сотомста, коста коряньть песа ащесь — Ь тештенесь, например: стир-е-зе, вир е ф теме и лият.

3. Коряньда инголи тага путневихть валнят: аф, аш, эзь (изь) тят, апак, инь, ине. Нят сьорматкшневихть корянь валда инголи и сяда сидеста валда розна тешневихть. Например: аф молян, аш кшизе, эзь сода мезевок, апак тонафнек — осал, тят ванонда, ине ведь. Но няка жа валнентне иляста-иляста сьорматкшневихть коряньть мархта марса. Например: Афтонафнись прявий аф пурнай. Ашшиса эрямась кальдяв. Инжа, иняка, инжи- Тяса ванцак, марс эрявихть сьермадомс. Теньди правилась стама: марс тешневихть атказам валхне ды лия валда инголе ащихне эста, мзярда синь кафонест фке валйожаса ащихть, а розна эста, мзярда аф фкат валйожасна. Апак, тят (дят) эзь — валхне мзярдонга корянь валть мархта марс аф тешневихть. Аф тешневихть не атказам валнетьневок корянь мархта марс эстанга, коста синь эсост ули личнай валлезкс; например: ашень, афолень, эзить.

Коряньда инголи ащи валнетне: сяда, пек, сяда пек, сядонга пек, пек сяда, прокс корянь валда башка тешневихть.

Валйожень полавты лезксне аф шоворямат валбень лезксне мархта. Сьормадомста пек лац ванома сень мельге, штоба эрь валсь явф улель омбоце валда. Сенди ули стама правила: валть аделамок кадома буква вастошка, а тоса ушодома омбоцесь. Стане сяда лац и курок шарьхкодеви сьорматфце. Тяса азф правилатне эрявихть и лемди валхненьди и азондыхненьди. Например: сьормадомс, сьорматфтомс, нуф, нуфтф и лият.

 
3. Валбеге путневи валбакшнень сьор-
маткшнемасна.
 

Не валбакшеньди нюрькеняста карматама мярьгоме лезкст. Граматикаса неньди мярьгихть флексият, пень лезкст валда инголе ащи лезксненди — приставкат. Полафневи валлезкснень сьормадомань правилатне можнат явомс тожи колмова,

1. Пень лезскне сашендовихть иляста марс сьормткшнемс корянь валть мархта. Не лезкснень эзда ламоц склонениянь ды спряжениянь валезксне Сьормадомста синь: именительнай, родительнай, дательнай, винительнай ды творительнай (орудиянь) падежень няфтемст сембе коряньть мархта марс серматкшневихть. Например: колхознике, колхозникень, колхозникеньди; кядь, кятть, кятьти, кятьть кяца. Но ЭСЬ-ть мархта сувси лезксне коряньть мархта марс сьорматкшневихть аньцек васенце склонениянь формаса. Например: куца, куцта; кудга. Тясонга ламонь ланга азондомать сьормадомста башка сашендовихть тешнемс: куттнень эзда и лият.

Омбоце ды колмоце склонениянь формава синь най башка коряньда сьорматкшневихть. Например: паксять эзда, кутть эста школать эзда и лият. Те сяс лисеньди, мес коряньть песа няда инголе улема ни лезкс. Например: школа ть эзда, паксять эзда.

ЭСЬ-валезкста башка тага розна сьорматкшневихть сембе стама валезксне, конат примахть ЭСЬ ть лаца эстиест лезкст: ланга, кувалма, колга, ваксса, маласа, и лият.

Сембе лемди валхнень ЭСЬ-ть мархта тиеви валлезкссна нюрьхкеняста азозь марса коряньть мархта тешневихть: Например: акшеста, мазиге, кафтова, кафцта, мезьста, киста. Но полнайста азомстост башка и серматкшневихть: мезьть эзда, кинь эзда и лият.

Наречия валда лезксне сембе марса коряньть мархта тешневихть. Няконь коряс наречия лаца арай валхнень песонга марса сьорматкшневихть: пизоса, куца, паксява, и лият.

Марс-жа тешневихть ке, —ка, —ге, —га, —вок, —нга, — валлезксневок. Например: аваське, алеське, конацка, сараска (аш), синьге, тиньге, мзярдонга, колхосневок, аванек, алянек и лият.

Азонды (глагол) валхнень повелительнай формасост иляста лезнетяма валть пес —ка, —ке. Те секе —КА—сь, конац рузонь корхтамасонга маряви тяфтама формаса валга: принеси—ка, напиши—ка, приведика—ка. Тоса синь, ванцак, дефис тештенеть мархта сотневихть. Мокшекс сьормадомста не валлезксне коряньть мархта марса тешневихть, например: кантка, сьормагка, вятке. Те лисенди сяс, мес мокшекс корхтамаса кафта — К — букватне фке лаца марявихть. Повелительная формась: катк! сьорматк! вятьк! Синь пети анахть — К, а кафксть К—сь аф [17]пара азомс, сяскн омбоцесь аф мярьгондеви, аф и тешневи. Теконь лаца ащихть тага —ТА, —ТЕ валлезксневок Например: Кантта тейне ведьне. Сьорматта тейне сьорма. Не примерста лац няеви, мес не валбакшневок марс сьорматкшневихть, хотя синь секе —КА — валлезксть содержаниясот.

2. Корянь валда меле тага тешневихть аф полафтови лезкст: —ЛИ, —ЖА, —БДИ, —НИ. Нят тешневихть корянь валть ды лезксонзон сьормадомок и сотневихть валть мархта дефис тештеняса. Например: Тонадови—ли теть? Мес—жа тяфта тиендемс? Мезе—бди кандат? Тонга—ни сувалеть колхозу. Няда башка тага валда меле мярьгоньтяма —БА: Тонафнемаль ба теть давно. Те лезкссь валда башка сьорматкшневи, дефиска аф путнихть инголенза.

Валбеса сьрматкшневи валнетне ды валбакшне сьормадомста анахть оцю мяль. Кармандерят осалста ширезост ванома сермадомстонга корхтамстонга тапарят Синь латт тонафнемс лувомстонга, сьормадомстанга. Эряви правильнаста сьормадомать те ширеонза пара мяль путомс, штоба эльбафксфтома сьорматкшнемс.

(Пец сай №- са).


 

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1935, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 88 years or less (if applicable), or the copyright term is 91 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse