Валда ян/1932/03/Аватнень воля шис таргамаснон колга Ленин ялгать заветонзон пяшкодемасна тяниень пинкста

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Валда ян (1932), 3 №, Март ков edited by Бажанов Л. Е.
Аватнень воля шис таргамаснон колга Ленин ялгать заветонзон пяшкодемасна тяниень пинкста by
авторсь: Крупская, Надежда Константиновна, мокшекс шарфтозе: Аф содаф (аноним)
Валда ян (Светлый путь). Эрьковонь общественно-политическай и вель.-хоз. журнал. Нолдаец Мокшэрзянь ВКП(б)-нь обкомсь, облисполкомсь и облпрофсовець. — 3 №, Март ков, 1932 к. — с. 3—4
[3]
Крупская.

Аватнень воля шис таргамаснон колга Ленин ялгать заветонзон пяшкодемасна тяниень пинкста

Автогиганцть аноклай кадрат.

Снимкаса: колхозницать тонафтыхть слесарнай тевс.

Сембе масторлангонь работницань шиста 8-це мартонь шиста — соньць ляди мяльс сембе ся, мезе корхтась Ленин ялгась трудяй аватнень — работницатнень и сокаень аватень воля шис таргамаснон колга. Видя, аватнень воля шис таргама тевсь кемоста содонтф рабочайнь тевонкса марнек тюремать, социализмать инкса марнек тюремать мархта. Минь содасаськ Ленинонь, кода трудяй крдатнень вятисна, кода партиять пуроптыенц, кода Совецкай власть пуроптыенц, содасаськ сонь, кода тюриень и строителень. И эрь колхозницати, эрь работницати эряви содамс Ленинтть сембе работанц, сембе сонь деятельностенц марнек, а аф аньцек сянь, мезе корхтась Ленинць трудяй аватнень положенияснон колга, синь воля шис таргамснон колга. Но самай сяс, што рабочай классть марнек тюремац сотф кемоста аватнень положенияснон цебярьгафтомаснон мархта Владимир Ильичсь эсь корхнеманзон эса и эсь статьянзон эса сидеста шарфнесь башка мяль тя мекпяльдень кизефксть ланкс — сонь улихть 40 да лама корхнеманза тя кизефксть колга и эрь фкя тяфтама корхнемац кемоста сотф сембе сянь мархта, мезень колга сон пяк заботясь ся пинкста. Рабочайхнень йоткса Питерса работамста 1899 кизоня Торнтононь фабриканц рабочаензонды листофкань сьормадомста, Ленин эсь листофканцты заголовка путнесь тяфтама: „Торнтононь фабриканц рабочаензонды и работницатненди“. А ся пинкста листофкатненди путнельхть заголофкат, аньцек тяфтапт: „Тяфтама али лия фабрикань рабочайхненди“, но Ленин йорай васендакиге таргамс движенияти работницатнень. Тюрьмаса ащемста, Владимир Ильич статистическай сводкатнень коряс тонафнезе сокайхнень эряма—ащемаснон, синь лангозост кустарнай промыслать влияниянц, синь заводской промышленностти таргамснон, фабрикать влияниянц синь зряма—ащемаснон ланкс. Тяко жа пингова сон тонафнезень сембе ня кизефкснень и авань трудонь тевса. Сон няфнезе, кода сокайть собственностень кельгома мялец путнесь авать ланкс лама аф эрявикс тефт (эрь сокай авась оцю семияса штакшнесы моркшть аньцек эсь пяльксонц, пиди башка ям эсь иденцты, потяй тейнза лофца). Кустарнай промышленносць арси авань трудти эксплатациянь орудиякс, но авась сонь вельденза арси сяда аф зависимайста эсь мирденц эзда. Сянкса фабрикась виюста кепсесы марнек культурнай ширеть, тиенцы сонь сьормас и тевонь содайкс и самостоятельнайкс.

Сембе ня кизефкснень колга Владимир Ильич сьорматкшнесь. Эсь работанц колга партийнай кяшф издательствати сьорматкшнемстонза, Ленин сьормаць сянь колга, што срхси сьормадомс брошура „Авась и рабочайнь тевсь“.

Программань тиеманди арьсефксти петьксонь кучемста Плехановти, Ленин арьсесь, кода сяда цебярьста лацсемс пунктнень, мезенкса кармави вятевома тюремась. Ленин сьормаць сянь колга, што программать 9 це пунктонцты, коса корхтави: „минь гражданскай и уголовнай законадательстваньконь оду ряд ванондоманц колга, сословнай аф фкя лаца ащема ширетнень машфтомаснон колга и ломатнень ланкса аш кода йотафнемс наказаниятнень машфтомаснон“, эряволь ба прибавамс „аватнень мархта алятнень йоткса праватнень фкакс ащемаснон колга“. Минь содасаськ, што 1903 кизонь партийнай програмати ульсь сувафтф тя пункць, а тяфтажа пеки авань ванфтомать колга пункць.

[4]

Мокшаватне морафтыхть „Валда Ян“
журналть.


Рабочай классть революционнай тюреманц колга сьормадомста, и сонь сатфксонзон инкса кенярьдезь, Ленин сембода оцю мяльса лувондозе тя тюремать эса авать лезксонц. 1901 це кизоня обуховскай рабочайхнень ланкса сутть колга, Владимир Ильич сьормады: „шавф и тюрьмаса муцяф ялгатнень, геройхнень памяцна кемонень крда касфцы од борецнень вийснон и таргай теест лама тьожань лезды, конат, кода 18 кизонь Яковлева Марфась, панжадоста мярьгихть: „Минь ащетяма браднеконь инкса“.

1907-ие кизонь Штуттгарскай конгресть колга сьормадомста, коса молсь кеме тюрема сембе фронтка оппортунистнень каршес, Ленин сьормаць австриецнень позицияснон колга, конат авань праватнень инкса тюремать кадондозь сямельденди, а арьсезь воявамс васце авати изобретательнай праванкса, и сон (Л). пяк кенярць, што конгрессь лувозя эльбятьксоди тя оппортунистическай тактикать.

1913це кизоня буржуазнай демократиять тонафнемста, лифнезень ланкс буржуазиять видекс шамань кяшендема туфталонзон (лицемерия), Ленин лотксесь кизефксть ланкс проституциять колга, кизефксть колга кода буржуазиясь шнакшнезе авань теласа торгавамать, кода насиловандакшнезь серень касыкс стирнятнень колонияса, буржуазиясь сяка пинкть кяшенцы эсь шаманц, тиенцы прянц, што сон тюри проституциять каршес. Тя кизефксть мархта ряц Владимир Ильич ванондозе кизефксть идень шачемать колга и дивандакшнесь рабочайхненди нолдаф серьгятьксть ланкс, коса серьгячнесть кой-кона интеллигенттне, штоба атказамс идень раштамать эзда, конат сатфтольхть нищета и всякаень беда алу.

„Иттне, сьормады Ильич, минь ингольпялень эряфонеконь цебярьгофтысна. А нищай и лия кальдяв шитне, тя тевсь петевомшка. Минь тюрьхтяма капитализмать каршес сяськтяма, минь тийхтяма ингольпяли цебярь минь иднеконди“.

И, мекпяли, мзярда 1916-17 кизоня нинге инголи содазе, што малаткшни социалистическай революциясь и сянь ланкса думандамста, кода кармайхть социализмань строяма, кода таргамс трудяйхнень тя строительствати, Владимир Ильичсь башка мяль шарфнесь трудяй аватнень общественнай работас таргамаснон ланкс и тяшнесь сянь колга, што эрявихть сембе аватне таргамс общественнай службати. Сонь тя кизефксть колга ся пингть тяшнесь 8 статьяса. Тянь сон содонкшнезе кизефксть мархта сянь колга, што социализмать пинкста эряви пуроптомс сембе общественнай эряфсь одукс. Сияк жа Владимир Ильичсь тянь содонкшнезе кизефксть мархта иньфталу илятф аватнень таргамснон колга государственнай управленияти и максомс од воспитания трудяйхненди общественнай работать вятемста.

Статьянзон эса сянь ланкс мялень шарфнезь, што эряви кеподемс миньцень промышленностеньконь пяк вяри, сявомс эсь кядезнок тяниень техникать, Владимир Ильичсь содонкшнезе тя кизефксть, кизефксть мархта аватнень ланкста кухнять валхтоманц, муськомать валхтоманц колга и куд—потмонь лия тевонь валхтомать колга. Мзярда сась пе малати гражданскай войнась и васенце плантти лифтевсть мирнай строительствань кизефксне и сьорманзон эса Сталин ялгати, и парарьсемань валсонза губженоделонь совещанияса — сембе 1920 кизоть пингста Владимир Ильичсь тяшти, што аватненди мирнай строительстваса эряви занямс васенце вастть, што синь эрявихть таргамс сембе РКИ-ть работас, контрольть работас. Владимир Ильичсь пяк кенярькшнесь сяньди, што кармась сргозькшнема шинь стяма ширьдень авась. Кизефксти оцязорть и капитализмать пингста люпштаф национальностнень стяфтомаснон колга Ильичсь путнесь башка значения и сяс шарьхкодеви — мес пяк седи вакска сон азсь пара-вал авань отделонь совещанияса, представительхненди, конат пуромкшнесть шинь стяма ширьдень совецкай областнень и республикатнень эзда.

Тяни, мзярда 17-це партконференциять путфксонзон эса оржаста путф кизефкссь трудяень крдатнень перевоспитанияснон колга коммунизмань мяльса, сембе фронтть эзга тюремати келептеманц колга капитализмань иляткснень мархта, мзярда пуропневи оцю мяль культурнай работать касфтоманцы, тюремати техникать эсь кядезнок сявоманц-инкса, нацобластень и республикатнень культураснон кеподеманцты вярьдень ступенти — тяни мзярда промышленносць тийсь тяфтама оцю сатфкст, мзярда авань од кадратне таргсевихть промышленности, мзярда йотафневи механизация велень хозяйстваса — тяни авать воля шис нолдамац (раскрепощенияц) ули сатф педа—пес.

 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1939, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 84 years or less (if applicable), or the copyright term is 91 years or less since publication (if applicable).

Translation:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • it was anonymously published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • it was anonymously published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

This anonymous or pseudonymous work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term of anonymous or pseudonymous works is 91 years or less since publication.