Page:Крещение Руси при святом князе Владимире, на мокшанском (1891).djvu/11

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

9


ньса, да ломанень салафъ паршиса. Владиміръ лама ятвягатъ сявсь палонцъ, лама парши синь кяцстэстъ сявсь, а эсь ломанденза фкя-вэкъ ашэзь имафта. Куду самэда меля Владиміръ прдазень сембя ломанензэнъ Перунэньди озэндэма. Ломатьня пурэмсть Перунэнь вакссъ, пуцьть толъ, аныкласьть пеельть, шовазь синь оржаняста, да кармасть думандама, мезь печкэма. Владиміръ мярьги: тяни минь лама нельксефъ паршинекя, — Перунэньди кандэмсъ мезе-вэкъ афъ ужаль теенекъ. Аряда канттама, мезе теенекъ сембеде ужаль маряви, ся сонь-гя мялезэнза туй. Тоса сонъ кизефтезень кочкафъ атятьнень: „Мезе ломаньти сембеде ужаль?“ Атятня мярьгсть: „ломаньти сембеде ужаль эсь идецъ.“

Сальдя синь думандасьть Перунэньди шабань печкемя. Каясьть штоба, кинь шабатцъ сави печкемсъ.

Кіевса ся пинькть эрясь фкя варягъ цёранцъ марта; кинь кафцькя кстиндафтэльть. Шербась сатсь ся варягть цёранцъ печкемсъ. Атятня кучсть кочкафъ ломать ся варягть цёранцъ инкса. Кучфня мярьксть варякти: „тонь цёрацень кочказя эсьті-