Page:Евангелие от Луки на мокшанском (1891).djvu/80

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.
74
Святое Евангеліе

веть тинь Аляньтя содасы, мезе тееньть эряви. 31 Сембедя пякь вешеньдеда тинь Шкайень царствать, а сембя ся максфъ ули тееньть.

Кодгемень сисемгэце пакшъ.32 Тятъ пель ёлма стадазя: веть тинь Аляньтя цебярь мяль сявсь тиньдееньть царствать максэмсъ. 33 Міеньть паршіеньтень да максседа милостинатъ; аныклада эстееньть менельть ланксъ афъ наксады путэма васттъ да афъ машты паршихть; коза салайсь[1] афъ молеви, коса кись афъ кяры. 34 Веть коса ули тинь паршіеньтя, эса ули тинь седіеньте-вэкъ. 35 Тинь карксъ эземеньтя улестъ карксафтъ; фонареньтя улестъ кырьвясьтьфть. 36 Уледа тинь стама ломанень кодяптъ, конатъ учихть эсь азэрснэнъ свадьбаста мрдаманцъ, штобэ кодакъ сонъ сай да чакади, эста-кигя панжемсъ теенза. 37 Павазуфтъ сня уретьня[2], конатьнень азэрсна сазь мусыня афъ удэзь; видеста кортанъ тееньть: сонъ озавцыня синь, а соньсь карксай перьфканза (карксъ); моли ингэлестъ да кармай эсэстъ каваняма[3]. 38 Саньдеряй сонъ пере-ве-шкада, варьхмедем-шкада, да мусыня синь станякъ,


  1. ворсь.
  2. работникня.
  3. угощандама.