Page:Евангелие от Луки на мокшанском (1891).djvu/47

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.
41
отъ Луки.

гензэнъ валэндэма, да пряста шяерензэнъ марта нарнемя; палсезень Сонь пильгензэнъ, да вайть марта ваденьдезень. 39 Тянь няезя Сонь тердіецъ фарисейсь да арсесь эсь пачканза: уленьдеряль Сонъ пророкъ, содальця-бэ, кіе да кодама авась нежетькшни Теенза; веть тя авась крефу. 40 Іисусъ шарфць соньдіенза да мярьгсь. Симонъ, Монь ули кортамазя теть. Сонъ мярьгсь: кортакъ, тонафты. 41 Іисусъ мярьгсь: фкя пандэмда максить ульсьть кафта шумувэнза; фкясь шумувэль вете сяттъ динарія, омбэцесь ведьгемень. 42 Кода теестъ ашъ мезесэль пандэмсъ, сонъ кафцькень простиндазень. Азкъ Моньдине, конацъ синь эздэстъ сяда пякъ сонь кельгсы? 43 Симонь* мярьгсь: думанданъ: ся, конаньди сяда лама простиндась. Сонъ мярьгсь теенза: видеста тонъ думандатъ. 44 Меля шарафць авать шири да мярьгсь Симонэньди: няйсакъ тя авать? Монъ сань тонь кудэзтъ, тонъ ведь-гя ашэть макса Монь пильгэнень ланксъ; а сонъ сельмеведензэнъ марта начфтэзень Монь пильгэнень, да прястэнза шяерензэнъ марта нардазень. 45 Тонъ Монь афи паламайть, сонъ, кодакъ Монъ сань, афи лоткси Монь пильгэнень палсемда. 46 Тонъ