Page:Евангелие от Луки на мокшанском (1891).djvu/135

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.
129
отъ Луки.

кардась сонь эсэнза да кортась: али тонъ афъ пелятъ Шкайда, кэда тоньць-кя кулэма путфатъ? 41 Минь ина судиндафтама видеста, минь тихтяма сянь эсь тевнекень инкса, а Сонъ кодама-вэкъ кальдявъ ашэзь тіе. 42 Сальдя мярьгсь Іисусти: Шкабавасъ, лятфтамакъ монь-гя, мзярда молятъ Тонъ эсь царствазэтъ. 43 Іисусъ мярьгсь теенза: видеста кортанъ теть: тонъ тячи-ёкъ улятъ Монь мартэнъ райса. 44 Эста ульсь кота частчка, тіюсь шобда сембя мастэрть ланкса да станякъ ульсь вейхксыеце частти молемсъ. 45 Шись шобдалгацъ да церькавэнь занавезсь сязювсь пачкъ. 46 Іисусъ оцьу вайгельть серьгедезь мярьгсь: Аляй! Тонь кядезтъ максса Монь ваймезень. Сянь мярьгезь, лись Сонь ваймэцъ. 47 Сотниксь, сембень нянь няезь, шназя Шкайть да мярьгсь: афъ ёру тя ломаньсь праведникель. 48 Сембя нароць, кона пурэмкшнесь тянь ванэма, сембень нянь няезь, сраць меки куду эсь мяшцнэнъ ярьтнезь. 49 Сембя Іисусэнь содаенза, да Галилейста мельганза сазь аватьне-вэкъ ащесть ширеса да ванэнцьть сянь ланксъ. 50 Эста ульсь фкя судэнь членъ, цебярь да виде ломань Іосифъ, 51 кона ашэзь судинда тя

ЕВАНГЕЛІЕ ОТЪ ЛУКИ.
9