Page:Евангелие от Луки на мокшанском (1891).djvu/120

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.
114
Святое Евангеліе

Іисусъ мярьгсь сятьненьди: 6 Вага сайхть шитъ, эста, мезе тинь тяста няйхтяда, афъ иляды кевь ланксъ кевь — сембя ули срафнефъ. 7 Кизефтезь Сонь: Тонафты! мзярда ся станя ули? Кода содави сянь улемацъ?

Сяда ветіеце пакшъ.8 Сонъ мярьгсь: ванэда пря, коданъ-га афэледезь васькафта, — эста лама сайхть Монь лемсэнь да мярьгихть, кортазь: тя Монанъ. Ся пинкьсь ни маласа. Тинь тяда яка синь мельгастъ. 9 Маряньдерятада война ланга, пэзэргадэма ланга, тяда пель неньгя: ингэли няньди улема, а афъ эста-кигя неньгя пинькть пецъ. 10 Эста мярьгсь Сонъ: кепеди народъ народэнь каршэсъ; мастэръ — мастэрэнь каршэсъ. 11 Вастэкъ-вастэкъ улихть мастэрэнь віи шерькематъ, сайхть вача кизэтъ, віи кулэматъ[1], улихть афъ цебярь тихтедематъ да оцьу няевматъ менельста.

Сяда котувэце пакшъ.12 Сембень нянь улемда ингэля кепецазь лангэзэнэнтъ синьцень кяцнэнъ: кармайхть Монь лемезень инкса тинь паньцемэнэнтъ, макстедезь тюрьмасъ, тонаф-


  1. мортъ.