Page:Евангелие от Луки на мокшанском (1891).djvu/101

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.
95
отъ Луки.

шэрать ваксъ. 8 Афъ мярьги ли сонъ теенза: аныклакъ теень ярцама да перьфкатъ нардамань карксазь монь ярцамэзэнъ, симемэзэнъ ащекъ монь ингэленъ. Тоса тоньць-кя ярцакъ, сипть. 9 Сальдя азэрсь, сонь кошардэманцъ кулцэндэмань инкса, азы-ли урети пасиба? Афъ думанданъ. 10 Станякъ тинь-гя, мзярда тисасьть сембя тееньть кошардэматнень, эста мярьгедя: минь уретьня мезе-вэкъ афъ тихтяма: минь тіемя аньцякъ сянь, мезе теенекъ эрявэль тіемсъ. 11 Іерусалиму молемста Сонъ ётась Самаріять марта Галилеять ёткэва.

Кафксагемень ветіеце пакшъ.12 Фкя велесъ сувамста васьфьтезь Сонь кемень проказаса сяряди ломать, конатъ лоткасьть ичкези, 13 да оцьу вайгельть сересьть: Тонафты Іисусъ! ужяльдемасьть минь! 14 Сонъ синь няезь, пшкяць теестъ: арда няфтеда пря попнэньди. Синь молемстэстъ-кигя сембя пчкясьть. 15 Фкясь синь ёткстэстъ, кодакъ пчкаманцъ няезя, оцьу вайгельса Шкайть шназь мрдась меки, 16 да прась Сонь пильгезэнза да мярьгеньць Теенза пасибатъ; ся ломаньць Самаріянь эряель. 17 Эста Іисусъ мярьгсь: афъ кемень-ли пчкясьть,