Старик да старука

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Старик да старука  (1914) 
by Цембер Андрей Андреевич
Гижан кад: 1914, Йӧзӧдан во: 1914. Ӧшмӧс: Коми мойдан и сьылан кывъяс. Сыктывдінкар, 1914.

Важӧн овлісны-вылісны старик да старука. Найӧ пӧдӧгӧ кӧдзасны сёркни. Коркӧ мыйкӧ старука мӧдас старикӧс ыстыны сёркни видлыны. Старик видлас и шуӧ:

— Сёркни пять копеек пасьта нин.

Мыетшкӧ дыр оласны, старука бара тшӧктас старикӧс видлыны сёркни, мыетш гырся быдмӧм. Старик видлас и шуӧ:

— Чашка пасьта нин.

Мыетшкӧ дыр мысьт старука тшӧктас старикӧс видлыны коймӧдысь. Старик бара видлас и шуӧ:

— Блюд пасьта нин.

Старука и шуӧ:

— Гырысь нин тай, колӧ вӧчны кайны.

Недыр мысьт найӧ мӧдасны кайны пӧдӧгӧ, а старука оз вермы. Сэсся старик шуӧ старукалы:

— Вай тэ пыр мешӧкӧ, ме тэнӧ лэпта, но толькӧ эн суртты. Сурттан кӧ, мешӧкыд потас, тэ усян да кулан.

Старука шуӧ:

— Ог суртты, вай мешӧкад менӧ сюй да лэпты.

Старик сюяс старукаӧс мешӧкӧ и мӧдас лэптыны пӧдӧгӧ, а старука лэптігкосттіыс риз сурттас, сэсся мешӧкыд потас, старука усяс да и кулас.

Старик бӧрдас да бӧрдас да мудзас, и бӧрдысь корсьны мунас. Мунас, мунас, и стариклы паныд сюрас ош. Ош юалӧ стариклысь:

— Стариканӧй, кытчӧ мӧдін?

Старик шуӧ:

— Старука куліс да бӧрдысь корсьны, тэ кужан он?

— Кужа.

— Ноко кыдзи?

— Рав, рав!

— Тэ он куж!

Старик бара мунас, мунас, и паныд кӧин сюрас.

— Стариканӧй, кытчӧ мӧдін?

— Старука куліс да бӧрдысь корсьны, тэ кужан он?

— Кужа!

— Ноко кыдзи?

— Люв, люв!

— Тэ он куж.

Сэсся бара мунас, мунас, и паныд кӧч сюрас, и шуӧ:

— Стариканӧй, кытчӧ мӧдін?

— Старука куліс да бӧрдысь корсьны, тэ кужан он?

— Кужа.

— Ноко кыдзи?

— По-по-по.

— Тэ он куж.

Сэсся бара мунас, мунас, и паныд руч сюрас, и шуӧ:

— Стариканӧй, кытчӧ мӧдін?

— Старука куліс да бӧрдысь корсьны, тэ кужан он?

— Кужа.

— Ноко кыдзи?

— Стариклӧн старушкаанӧй кулӧм.

— Тэ кужан, лок ме ордӧ мунам бӧрдны.

Коркӧ мыйкӧ найӧ локтасны старик ордӧ. Старик и шуӧ ручлы:

— Тэ мун пыр керкаӧ и мӧд бӧрдны, а ме кольчча татчӧ горт вӧчны.

Руч пырас керкаӧ и мӧдас старушкаӧс сёйны, а старик ручлы шуӧ ывласянь:

— Мыйла он бӧрд?

Руч шуӧ:

— Часлы зырым-дуль весала!

Недыр мысьт старик бара шуӧ ручлы:

— Мыйла он бӧрд!

А руч оз шыась. Старик пырас керкаӧ, а керкаын старука ни руч абу, толькӧ ӧтик лыяс. Старик бӧрдас, бӧрдас да ӧні век бӧрдӧ.

Public domain
This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States prior to January 1, 1929. Other jurisdictions have other rules. Also note that this work may not be in the public domain in the 9th Circuit if it was published after July 1, 1909, unless the author is known to have died in 1953 or earlier (more than 70 years ago).[1]

This work might not be in the public domain outside the United States and should not be transferred to a Wikisource language subdomain (or as a file it should not be migrated to the Wikimedia Commons) that excludes pre-1929 works copyrighted at home.


Данная работа, впервые изданная до 1929 года, находится в общественном достоянии по законодательству США, и может быть опубликована здесь, в мультиязычной Викитеке. Но эта работа не может быть опубликована в национальной Викитеке, которая должна подчиняться законодательству России, т. к. работы этого автора (за исключением изданных до 7 ноября 1917 года) пока не вышли в общественное достояние в России. Этот автор умер в 1959 году, соответственно эта работа выйдет в России в общественное достояние в 2030 году.

The author died in 1959, so this work is also in the public domain in countries and areas (outside Russia) where the copyright term is the author's life plus 60 years or less.

PD-US-1923-abroad Public domain in the United States but not in its source countries //wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0