Собо́рное посла́нїе второ́е ст҃а́гѡ а҆пⷭ҇ла петра̀

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Бі́блїа, си́рѣчь кни̑ги сщ҃е́ннагѡ писа́нїѧ
ве́тхагѡ и҆ но́вагѡ завѣ́та

Собо́рное посла́нїе второ́е ст҃а́гѡ а҆пⷭ҇ла петра̀
This page contains Church Slavonic text. Without proper font support, you may see question marks, boxes, or other symbols instead of letters and diacritics. Click here to download required fonts.




Главы̀: а҃, в҃, г҃.




Собо́рное посла́нїе второ́е ст҃а́гѡ а҆пⷭ҇ла петра̀.

Глава̀ а҃.
[edit]

Сі́мѡнъ пе́тръ, ра́бъ и҆ посла́нникъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́въ, равночⷭ҇тнꙋю съ на́ми полꙋчи́вшими вѣ́рꙋ въ пра́вдѣ бг҃а на́шегѡ и҆ сп҃са і҆и҃са хрⷭ҇та̀: в҃ блгⷣть ва́мъ и҆ ми́ръ да ѹ҆мно́житсѧ въ позна́нїи бг҃а, и҆ хрⷭ҇та̀ і҆и҃са гдⷭ҇а на́шегѡ. г҃ Ꙗ҆́кѡ всѧ̑ на́мъ бжⷭ҇твенныѧ си́лы є҆гѡ̀, ꙗ҆̀же къ животꙋ̀ и҆ бл҃гоче́стїю, по́дана ра́зꙋмомъ[1] призва́вшагѡ на́съ сла́вою и҆ добродѣ́телїю, д҃ и҆́миже чтⷭ҇на̑ѧ на́мъ и҆ вели̑каѧ ѡ҆бѣтова̑нїѧ дарова́шасѧ, да си́хъ ра́ди бꙋ́дете бжⷭ҇твеннагѡ прича̑стницы є҆стества̀, ѿбѣ́гше, ꙗ҆́же въ мі́рѣ, по́хотныѧ тлѝ: є҃ и҆ въ са́мое же сїѐ, тща́нїе всѐ привне́сше, подади́те въ вѣ́рѣ ва́шей добродѣ́тель, въ добродѣ́тели же ра́зꙋмъ, ѕ҃ въ ра́зꙋмѣ же воздержа́нїе, въ воздержа́нїи же терпѣ́нїе, въ терпѣ́нїи же бл҃гоче́стїе, з҃ во бл҃гоче́стїи же братолю́бїе, въ братолю́бїи же любо́вь. и҃ Сїѧ̑ бо сꙋ̑щаѧ въ ва́съ и҆ мнѡ́жащаѧсѧ, не пра́здныхъ нижѐ безпло́дныхъ сотворѧ́тъ вы̀ въ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀ позна́нїе: ѳ҃ є҆мꙋ́же бо нѣ́сть си́хъ, слѣ́пъ є҆́сть, мжа́й, забве́нїе прїе́мъ ѡ҆чище́нїѧ дре́внихъ свои́хъ грѣхѡ́въ. і҃ Тѣ́мже па́че, бра́тїе, потщи́тесѧ и҆звѣ́стно ва́ше зва́нїе и҆ и҆збра́нїе твори́ти: сїѧ̑ бо творѧ́ще, не и҆́мате согрѣши́ти никогда́же, а҃і си́це бо ѻ҆би́лнѡ припода́стсѧ ва́мъ вхо́дъ въ вѣ́чное црⷭ҇тво гдⷭ҇а на́шегѡ и҆ сп҃са і҆и҃са хрⷭ҇та̀. в҃і Сегѡ̀ ра́ди не ѡ҆блѣню́сѧ воспомина́ти прⷭ҇нѡ ва́мъ ѡ҆ си́хъ, а҆́ще и҆ вѣ́дите, и҆ ѹ҆твержде́ни є҆стѐ въ настоѧ́щей и҆́стинѣ. г҃і Пра́ведно бо мню̀, доне́лѣже є҆́смь въ се́мъ тѣлесѝ, возставлѧ́ти ва́съ воспомина́нїемъ, д҃і вѣ́дый, ꙗ҆́кѡ ско́рѡ є҆́сть ѿложе́нїе тѣлесѐ моегѡ̀, ꙗ҆́коже и҆ гдⷭ҇ь на́шъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́съ сказа̀ мнѣ̀. є҃і Потщꙋ́сѧ же и҆ всегда̀ и҆мѣ́ти ва́съ по мое́мъ и҆схо́дѣ па́мѧть ѡ҆ си́хъ твори́ти. ѕ҃і Не ѹ҆хищрє́ннымъ бо ба́снемъ послѣ́довавше сказа́хомъ ва́мъ си́лꙋ и҆ прише́ствїе гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, но самови́дцы бы́вше вели́чествїѧ ѻ҆́нагѡ. з҃і Прїе́мъ бо ѿ бг҃а ѻ҆ц҃а̀ че́сть и҆ сла́вꙋ, гла́сꙋ прише́дшꙋ къ немꙋ̀ ѿ велелѣ́пныѧ сла́вы: се́й є҆́сть сн҃ъ мо́й возлю́бленный, ѡ҆ не́мже а҆́зъ бл҃гоизво́лихъ. и҃і И҆ се́й гла́съ мы̀ слы́шахомъ съ небесѐ сше́дшь, съ ни́мъ сꙋ́ще на горѣ̀ ст҃ѣ́й. ѳ҃і И҆ и҆́мамы и҆звѣ́стнѣйшее прⷪ҇ро́ческое сло́во: є҆мꙋ́же внима́юще ꙗ҆́коже свѣти́лꙋ сїѧ́ющꙋ въ те́мнѣмъ мѣ́стѣ, до́брѣ творитѐ, до́ндеже де́нь ѡ҆зари́тъ, и҆ денни́ца возсїѧ́етъ въ сердца́хъ ва́шихъ, к҃ сїѐ пре́жде вѣ́дꙋще, ꙗ҆́кѡ всѧ́ко прⷪ҇ро́чество кни́жное по своемꙋ̀ ска́занїю не быва́етъ. к҃а Ни бо̀ во́лею бы́сть когда̀ человѣ́кѡмъ прⷪ҇ро́чество, но ѿ ст҃а́гѡ дх҃а просвѣща́еми глаго́лаша ст҃і́и бж҃їи человѣ́цы.

Глава̀ в҃.
[edit]

Бы́ша же и҆ лжи́вїи проро́цы въ лю́дѣхъ, ꙗ҆́коже и҆ въ ва́съ бꙋ́дꙋтъ лжи́вїи ѹ҆чи́телїе, и҆̀же внесꙋ́тъ є҆́рєси поги́бели, и҆ и҆скꙋ́пльшагѡ и҆̀хъ влⷣки ѿмета́ющесѧ, приводѧ́ще себѣ̀ ско́рꙋ поги́бель. в҃ И҆ мно́зи послѣ́дствꙋютъ и҆́хъ нечистота́мъ, и҆́хже ра́ди пꙋ́ть и҆́стинный похꙋ́литсѧ. г҃ И҆ въ преꙋмноже́нїи льсти́выхъ слове́съ[2] ва́съ ѹ҆ловѧ́тъ: и҆́хже сꙋ́дъ и҆сконѝ не косни́тъ, и҆ поги́бель и҆́хъ не дре́млетъ. д҃ А҆́ще бо бг҃ъ а҆́ггелѡвъ согрѣши́вшихъ не пощадѣ̀, но плени́цами мра́ка свѧза́въ, предадѐ на сꙋ́дъ мꙋ́чимыхъ блюстѝ: є҃ и҆ пе́рвагѡ мі́ра не пощадѣ̀, но ѻ҆сма́го нѡ́а пра́вды проповѣ́дника сохранѝ, пото́пъ мі́рꙋ нече́ствовавшихъ наведѐ: ѕ҃ и҆ гра́ды содѡ́мскїѧ и҆ гомѡ́ррскїѧ сже́гъ, разоре́нїемъ ѡ҆сꙋдѝ, ѡ҆́бразъ хотѧ́щымъ нече́ствовати положи́въ: з҃ и҆ првⷣнаго лѡ́та, ѡ҆би́дима ѿ беззако́нныхъ въ нечистотѣ̀ сожи́тїѧ, и҆зба́ви: и҃ видѣ́нїемъ бо и҆ слꙋ́хомъ пра́ведный, живы́й въ ни́хъ, де́нь ѿ днѐ дꙋ́шꙋ првⷣнꙋ беззако́нными дѣ́лы мꙋ́чаше: ѳ҃ вѣ́сть гдⷭ҇ь бл҃гочⷭ҇ти̑выѧ ѿ напа́сти и҆збавлѧ́ти, непра́ведники же на де́нь сꙋ́дный мꙋ̑чимы блюстѝ, і҃ наипа́че же в̾слѣ́дъ плотскі́ѧ по́хоти скверне́нїѧ ходѧ́щыѧ и҆ ѡ҆ госпо́дствѣ нерадѧ́щыѧ: продерза́телє, себѣ̀ ѹ҆гѡ́дницы, сла́вы не трепе́щꙋтъ хꙋ́лѧще: а҃і и҆дѣ́же а҆́гг҃ли крѣ́постїю и҆ си́лою бѡ́лши сꙋ́ще, не терпѧ́тъ на сѧ̀ ѿ гдⷭ҇а ѹ҆кори́зненъ сꙋ́дъ. в҃і Сі́и же, ꙗ҆́кѡ ско́ти живо́тни є҆стество́мъ бы́вше въ поги́бель и҆ тлю̀, въ ни́хже не разꙋмѣ́ютъ хꙋ́лѧще, во и҆стлѣ́нїи свое́мъ и҆стлѣ́ютъ, г҃і прїе́млюще мздꙋ̀ непра́веднꙋ, сла́сть мнѧ́ще вседне́вное насыще́нїе, скверни́тєли и҆ поро́чницы, пита́ющесѧ лестьмѝ свои́ми, ꙗ҆дꙋ́ще съ ва́ми, д҃і ѻ҆́чи и҆мꙋ́ще и҆спо́лнь блꙋдодѣѧ́нїѧ и҆ непреста́емагѡ грѣха̀, прельща́юще дꙋ́шы неꙋтверждє́ны, се́рдце наꙋче́но лихои́мствꙋ и҆мꙋ́ще, клѧ́твы ча̑да: є҃і ѡ҆ста́вльше пра́вый пꙋ́ть заблꙋди́ша, послѣ́довавше пꙋтѝ валаа́ма восо́рова, и҆́же мздꙋ̀ непра́веднꙋ возлюбѝ, ѕ҃і ѡ҆бличе́нїе же и҆мѣ̀ своегѡ̀ беззако́нїѧ: под̾ѧре́мникъ безгла́сенъ, человѣ́ческимъ гла́сомъ провѣща́вшь, возбранѝ проро́ка безꙋ́мїе. з҃і Сі́и сꙋ́ть и҆сто́чницы безво́дни, ѡ҆́блацы и҆ мглы̑ ѿ вѣ́тръ преноси́ми, и҆̀мже мра́къ те́мный во вѣ́ки блюде́тсѧ. и҃і Прегѡ́рдаѧ бо сꙋеты̀ вѣща́юще, прельща́ютъ въ сквє́рны плотскі́ѧ по́хоти, ѿбѣга́ющихъ всѧ́чески ѿ ни́хъ живꙋ́щихъ во льстѝ, ѳ҃і свобо́дꙋ и҆̀мъ ѡ҆бѣщава́юще, са́ми рабѝ сꙋ́ще тле́нїѧ: и҆́мже бо кто̀ побѣжде́нъ быва́етъ, семꙋ̀ и҆ рабо́тенъ є҆́сть. к҃ А҆́ще бо ѿбѣ́гше скве́рнъ мі́ра въ ра́зꙋмъ[3] гдⷭ҇а и҆ сп҃са на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, си́ми же па́ки спле́тшесѧ побѣжда́еми быва́ютъ, бы́ша и҆̀мъ послѣ̑днѧѧ гѡ́рша пе́рвыхъ. к҃а Лꙋ́чше бо бѣ̀ и҆̀мъ не позна́ти пꙋтѝ пра́вды, не́жели позна́вшымъ возврати́тисѧ вспѧ́ть ѿ пре́данныѧ и҆̀мъ ст҃ы́ѧ за́повѣди. к҃в Слꙋчи́сѧ бо и҆̀мъ и҆́стиннаѧ при́тча: пе́съ возвра́щьсѧ на свою̀ блево́тинꙋ, и҆: свинїѧ̀, ѡ҆мы́вшисѧ, въ ка́лъ ти́нный.

Глава̀ г҃.
[edit]

Сїѐ ѹ҆жѐ, возлю́бленнїи, второ́е ва́мъ пишꙋ̀ посла́нїе, въ ни́хже возбꙋжда́ю воспомина́нїемъ ва́шъ чи́стый смы́слъ, в҃ помѧнꙋ́ти пре́жде речє́нныѧ глаго́лы ѿ ст҃ы́хъ прⷪ҇рѡ́къ, и҆ а҆пⷭ҇лъ ва́шихъ за́повѣдь гдⷭ҇а и҆ сп҃са: г҃ сїѐ пре́жде вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ прїидꙋ́тъ въ послѣ̑днїѧ днѝ рꙋга́телє, по свои́хъ по́хотѣхъ ходѧ́ще д҃ и҆ глаго́люще: гдѣ̀ є҆́сть ѡ҆бѣтова́нїе прише́ствїѧ є҆гѡ̀, ѿне́лѣже бо ѻ҆тцы̀ ѹ҆спо́ша, всѧ̑ та́кѡ пребыва́ютъ ѿ нача́ла созда́нїѧ. є҃ Таи́тсѧ бо и҆̀мъ сїѐ хотѧ́щымъ, ꙗ҆́кѡ небеса̀ бѣ́ша и҆спе́рва, и҆ землѧ̀ ѿ воды̀ и҆ водо́ю[4] соста́влена, бж҃їимъ сло́вомъ: ѕ҃ тѣ́мже тогда́шнїи мі́ръ, водо́ю потопле́нъ бы́въ, поги́бе. з҃ А҆ нн҃ѣшнѧѧ небеса̀ и҆ землѧ̀ тѣ́мже сло́вомъ сокровє́на сꙋ́ть, ѻ҆гню̀ блюдѡ́ма на де́нь сꙋда̀ и҆ поги́бели нечести́выхъ человѣ̑къ. и҃ Є҆ди́но же сїѐ да не ѹ҆таи́тсѧ ва́съ, возлю́бленнїи, ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ де́нь пред̾ гдⷭ҇емъ ꙗ҆́кѡ ты́сѧща лѣ́тъ, и҆ ты́сѧща лѣ́тъ ꙗ҆́кѡ де́нь є҆ди́нъ. ѳ҃ Не косни́тъ гдⷭ҇ь ѡ҆бѣтова́нїѧ, ꙗ҆́коже нѣ́цыи коснѣ́нїе мнѧ́тъ: но долготе́рпитъ на на́съ, не хотѧ̀ да кто̀ поги́бнетъ, но да всѝ въ покаѧ́нїе прїи́дꙋтъ. і҃ Прїи́детъ же де́нь гдⷭ҇ень ꙗ҆́кѡ та́ть въ нощѝ, въ ѻ҆́ньже небеса̀ ѹ҆́бѡ съ шꙋ́момъ ми́мои́дꙋтъ[5], стїхі̑и же сжига́ємы разорѧ́тсѧ, землѧ́ же и҆ ꙗ҆̀же на не́й дѣла̀ сгорѧ́тъ. а҃і Си̑мъ ѹ҆̀бо всѣ̑мъ разорѧ́ємымъ, ка̑цѣмъ подоба́етъ бы́ти ва́мъ во ст҃ы́хъ пребыва́нїихъ и҆ бл҃гоче́стїихъ, в҃і ча́ющымъ и҆ скорѣ́е бы́ти жела́ющымъ прише́ствїѧ бж҃їѧгѡ днѐ, є҆гѡ́же ра́ди небеса̀ жегѡ́ма разорѧ́тсѧ, и҆ стїхі̑и ѡ҆палѧ́ємы раста́ютсѧ; г҃і Но́ва же нб҃сѐ и҆ но́вы землѝ по ѡ҆бѣтова́нїю є҆гѡ̀ ча́емъ, въ ни́хже пра́вда живе́тъ. д҃і Тѣ́мже, возлю́бленнїи, си́хъ ча́юще, потщи́тесѧ нескве́рни и҆ непоро́чни томꙋ̀ ѡ҆брѣсти́сѧ въ ми́рѣ, є҃і и҆ гдⷭ҇а на́шегѡ долготерпѣ́нїе спⷭ҇нїе непщꙋ́йте, ꙗ҆́коже и҆ возлю́бленный на́шъ бра́тъ па́ѵелъ по да́ннѣй є҆мꙋ̀ премⷣрости написа̀ ва́мъ, ѕ҃і ꙗ҆́коже и҆ во всѣ́хъ свои́хъ посла́нїихъ, глаго́лѧ въ ни́хъ ѡ҆ си́хъ: въ ни́хже сꙋ́ть неꙋдо́бь разꙋ̑мна нѣ̑каѧ, ꙗ҆̀же ненаꙋче́ни и҆ неꙋтвержде́ни развраща́ютъ, ꙗ҆́коже и҆ прѡ́чаѧ писа̑нїѧ, къ свое́й поги́бели и҆́мъ. з҃і Вы́ же ѹ҆̀бо, возлю́бленнїи, предвѣ́дѧще храни́тесѧ, да не ле́стїю беззако́нныхъ сведе́ни бы́вше, ѿпаде́те своегѡ̀ ѹ҆твержде́нїѧ, и҃і но да расте́те во блгⷣти и҆ ра́зꙋмѣ гдⷭ҇а на́шегѡ и҆ сп҃са і҆и҃са хрⷭ҇та̀. Томꙋ̀ сла́ва и҆ нн҃ѣ и҆ въ де́нь вѣ́ка. А҆ми́нь.

Коне́цъ собо́рномꙋ посла́нїю второ́мꙋ ст҃а́гѡ а҆пⷭ҇ла петра̀: и҆́мать въ себѣ̀ главы̑ г҃.

  1. позна́нїемъ
  2. въ лихои́мствѣ льсти́выми словесы̀
  3. позна́нїемъ
  4. и҆ посредѣ̀ воды̀
  5. по́йдꙋтъ
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:
This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.
Translation:
This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.