Валда ян/1929/01/Мокшокс ярмак-лепне

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Валда ян (1929), № 1 (5), Январь ков edited by Шотин И. В.
Мокшокс ярмак-лепне by Черапкин, Иосиф Григорьевич
Валда ян. Эрьковонь общественно-политикань и веле-хоз. журнал. Журналсь моли Од Веле газетати питьнефтема лезксоньди. — № 1 (5), Январь ков 1929 кизоня. — с. 14
[14]

Мокшокс ярмак-лепне.

Ингольдень №-стонза „Валда Ян“ журналть, „Ульсть аш мокшерзятнень синцень ярмаксна“, Б. Зайковскиень статьяц, кепси оцю тев. Сень коряс няеви, што мордвать ульсть синьцень ярмак сьормасна, даже русневок сень содалезь и мокшерзянь ярмакненьди мерьгольть „мордки“.

Не монетатьнень кодяпт, конань рисункасна ульсть журналса, няфнесь И. С. Атиашкин ялгась. Сон тожа ярмаконь-сьорма-тевса содай и лама кочкафтонза.

Б. Зайковски ялгать материалста тага вов мезе няеви не ярмакнень-калга: синь якасть лама вастова. Свияжск ошоста, теенза кучф сьормаса азонцазь, што 1830 кизотнень нинге мордкотне якальть мелкай ярмакокс трьошниконь нилеце талека питьнеса. Сталинградонь музейса синь улихть, тага Астраханца Н. Н. Пальмов, професорть кяца. Колмыконь обласьца Душаи докторти дикай степста канцть мордкат, а музь маронь шувомста, калмоста таргазь.

Миньцень йотксонок аватнень нарядга синь пек лама эздодост. Пензань областной музейть эса мокшонь нарядга сннь сотнянь лувондовихть. Нумизматическай (ярмаконь) отделсонза лама мордкада, но няконь кодяпт улихть рузонь сьорма марта, конат сяда-кочкавихть, эста морафневи „царь и князь великий“.

Нарядга мордкатнень ланга сьормадф ниля рядняса, но сьорматне лац аф кочксевихть Тейнек арам сице вов мес лисенди. Ярмаконьди смекаф листть лапшкофтомда меле фке ширезонза вачказень сьорматнень, а омба ширети рисункать, Рисункась эряй: нармонь (куцкан пяли-похожай) или ласте ломань, копьяса куй сялги, панчфт или лопат (лия рисункат изень няй). Стане ваткодемда меле ярмаконьди керьселезь аноклаф листть и ванольть ся шири, штоба рисункась лац поволь, марнек ярмакти угадяволь, а сьорматьне кода повсь сашондовихть, т. е. керовихть стане кода ащихть орел ширеть ала. Сяс, кона валть пялец иляц ярмакти и аф ладт морафтомс.

Нень сембонь няемок, сави арьсемс, — кие васеда тяфтама ярмакнень нолдазень, рузонь оцязортне и княсьне или мокшерзятне? Те кизефксть каршос ответ азы историясь А тени минь летфтасаськ мокшокс ярмак лепнень.

Оцю и питни ярмакокс мокшотнень йоткса лувоволь валфсь (эрьзякс валкс). Мезель питнец сице валфть? тениень корхтамать коряс, пта сон ащель рузонь „рубль“ валть эзомс, конанди тенинге васток мярьгихть — велф, коса цалковай, а лия вастова — монета. Эряф ломатне меляфцазь, што йотаф пингста лавкав кучемок оцюфне мерьгоньдельть: „Арт рамак окань питне“. Скупой ломань ланга кортамста мерьгондихть: „Сонь кяцтонза варявневок аф анават“.

Не кортамаста няеви, што ульсть тяфтама ярмак лепть: валф, ока, варявне, а морова тага лятфнихть „сиренят“, „серенят“.

Няко валста тага няеви, што ульсть ярмакт „варяфтопт“ и „варявнят“ и што варявнясь сембода уцес питнесоль;

„Од Велеть“ редакацияс, Зайковскийнь кяцта туф ярмакнень ванондомста, тоса угадявсь мокшонь цьора Т. С, Милькин. Сон С. Тиргозморга велень Рузаевскай уездонь, 23 кизоса, и вов мезе азонць Кортай: „Йолмакс пингста лавкав кучемстон мерьгондельть: арт рамак окань питне или, кафтонь, ато колмонь или мзяронь“.

Ванцак афпек кулара нинге рузонь ярмакнендиньге мерьгондольть „ока“ лемса. Сице лисенди сяс, што сире лемс аф юксневи, а одти аф курок нароць тонады. Примеронди астама случай тениень эрямаста. Сембе содасаськ, што тени фунцв ункстазь аф мишеньдихть. А лавкав молемок, ломанць анай „фунт“ (сахор или лия мезе) теенза ункстахть 400 грамма, почти фунт, и сице аф най велеса, ош-вастованга станяк кортнихть. Фунт лемсь тонатф, а килограмм или грамм лемсь нинге анцек содафт.

Тейнек арам „ока“ валсь тьнярс вообще питне азондоль, рузонь „золотая казна“ валтнень эземс молель. Тяконь азонцазь эрямастонок вов тяфтама кортнематне: „Ока-кяца“ — тяфта мерьгондихть аватне тюжяста пиньделды марта понаф сюре кецати; тага наряда улихть „окалентат“, или васток пангти стане тага мерьгихть.

Ярмаконетнень лангса сьорматф „моли“ вал. Те нефнесы, што ярмакне нят „якасть“ народонь йоткова питне марта, сяс синь эзост „моли“ валське вачкодьф. Се арьсемась, што синь най нарядоньди тиенделель, аф видекс арси тяда меле.

А не корхтамада меле сявок сави лятфтамс, што мокшерзятнень ульсть ярмак сьормасна и не ярмакнень русневок примасазь. Рузонь правительствать документова XVII и XVIII векнень, коста корхтафцазь дацянь кочкамать, летфнихть „мордкат“ кода тениень лувомаса документова „копейкат“ сьормадкшнихть.

Мокшерзянь тьнярстонь эрямакть колга документта кржа, сяс аф ламонь сашондовихть сядынгольдень тефне кочксемс.

Статьясь сашондови аделамс Зайковский ялгать валонзон марта: „Лездода сембе сознательнай мокшотне мокшерзянь тнярстонь тефнень вешемаса.“

И. Черапкин.


 

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1935, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 88 years or less (if applicable), or the copyright term is 94 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse