Кыдзи колӧ сёрнитны комиӧн

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Кыдзи колӧ сёрнитны комиӧн  (1922) 
by Шахов Николай Александрович
Гижан кад: 1922, Йӧзӧдан во: 1922-07-29. Ӧшмӧс: Сандрик Микол (Н. А. Шахов). Коми ёртъяс дінӧ. Мӧскуа, 1992. Лб. 72-74.

— Мый нӧ школаад комиӧн велӧдӧмсьыс, коми сёрнитӧ ӧд коми мортыд тӧдӧ нин, колӧ бурджыка рочнас велӧдны, — шулывлӧны роч кыв дор сулалысьяс.

— Мый нӧ коми кывсьыд? Сы вылӧ весиг дыш видзӧдлынысӧ, лыддьынысӧ ог жӧ куж-а, — шулӧны коми йӧз пӧвстын уджалысьяс.

— Велӧдчы коми книга сертиыс комиӧн сёрнитны. Коми йӧзкӧд ӧд ковмас комиӧн сёрнитны! — шуам сэтшӧмъясыслы.

— Ме, коми морт, кужа жӧ комиӧн сёрнитны, оз нин ков сэтчӧ велӧдчыны.

— Собранньӧяс нуӧдігӧн коми войтыр кутасны тшӧктыны комиӧн сёрнитны.

— Коминад ӧд зэв сьӧкыд сёрнитнытӧ, коми сёрниад зэв этша кывйыс, быть лоӧ роч кывъяс босьтавны, — шуасны налы Сӧветын уджалысьяс.

Но кор коми войтырыс мырдӧн тшӧктасны комиӧн сёрнитны, гырысь служакъяс кутасны комиӧн доклад вӧчны. Татшӧм со сійӧ овлӧ.

— Прежде чем приступитчыны к докладу по текущему моменту, ме должен оговоритчыны, мый ме докладсӧ кӧсъя подразделитны вит пельӧ...

Войтыр пукалӧны, пельнысӧ лапйӧдлӧны, очсалӧны. Докладсьыс ме пасйи 18 кыв, на лыдын сӧмын 6 коми кыв, дай сэні ӧти кыв («мый») ковтӧм.

Сэтшӧм ӧмӧй гӧль коми сёрниыс: 18 кыв шуигӧн сӧмын 6 коми кыв сюрӧ, мукӧдсӧ лоӧ рочӧн шуны? Оз ӧмӧй позь мукӧд кывъяссӧ тшӧтш комиӧн шуны?

— Оз! — шуас доклад вӧчысь «коми» морт.

— Позьӧ! — шуа ме. — Мыйла нӧ эськӧ коми кывъясыс оз сюравны сёрнитігас? Коми кывъяссӧ ми зэв этшаӧс, мужикъяс дорысь ёна этшаӧс, тӧдам да сы понда! Колӧ тӧдмавны коми кывъяссӧ коми войтыркӧд сёрнитігӧн, коми книгаяс лыддьӧм пыр. Коми книга лэдзанін арнас кӧсйӧ лэдзны «Коми словар». Дзик быд кыв, гӧгӧрвоана, оз позь комиӧн шуны, мукӧд кывйыс став му пасьта нин паськалӧма. Сӧмын сэтшӧм кывйыс этша, унджыксӧ позьӧ шуны комиӧн.

Сэсся, кывъяс кындзи, колӧ коми сёрни ногсӧ (строй речи) тӧдмавны. Быд кывлӧн сёрни ногыс аслыссяма. Прансуз шуас: «Не все золото, что блестит». Тані кывъясыс кындзи торъялӧ нин сёрни ногыс. Сідз жӧ торъялӧ комилӧн сёрни ногыс рочысь. Роч шуас: «Не все золото, что блестит», а коми сійӧс жӧ шуас: «Быд югъялысь абу зарни». Велӧдчӧм коми йӧз вунӧдӧмаӧсь коми сёрни ногсӧ. Комиӧн кӧ кутасны висьтавны, — артмӧ роч сёрни налӧн. Найӧ эськӧ шуасны: «Абу ставыс зарни, мый дзирдалӧ». Найӧ мӧвпалӧны рочӧн, сэсся кывъяссӧ, кодъясӧс вермасны, вежасны комиӧн, комиӧдасны, а сёрни ногсӧ колясны рочӧс.

Сы вӧсна докладъясыд артмӧны сэтшӧмӧсь, кутшӧмӧс ме вайӧді пример пыдди. Колӧ тӧдмавны коми сёрни ногсӧ коми войтырлысь сёрнитӧмсӧ кывзӧм, коми книгаяс ёнджыка лыддьӧм пыр.

Сэсся эськӧ ёна отсаліс велӧдчыны комиӧн сёрнитны, унджык кӧ гижисны газетын коми статьяяс.

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator fought or worked for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 74-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1950 (more than 74 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1950 (more than 74 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was published before January 1, 1929 (more than 95 years ago).


The author died in 1942, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 81 years or less (if applicable), or the copyright term is 101 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse