Куим чой

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Куим чой  (1914) 
by Цембер Андрей Андреевич
Гижан кад: 1914, Йӧзӧдан во: 1914. Ӧшмӧс: Коми мойдан и сьылан кывъяс. Сыктывдінкар, 1914.

Олісны-вылісны старик гозъя. Налӧн вӧліны куим кыв. Тулыс воис. Гӧран-кӧдзан пӧра воис. Батьыс гӧрис. Куим чой град лэптыны петісны. Бӧрӧзда костӧд шӧвк тупыль тупыльтчӧ. Сы бӧрся ыджыд чойыс вӧтчыны кутіс.

Вӧтчис да вӧтчис. Эсся браникаӧ воис. Эсся и ош тупыль лои. Шуӧ:

— Ме вылӧ сӧв, он кӧ, ме тэнӧ сёя.

Эсся ныв пуксис бӧрдігтырйи. Ош сійӧс нуис гортас баба пыдди.

Мӧдлун бара мӧд ныв кутіс град лэптыны. Бара шӧвк тупыль тупыльтчӧ бӧрӧздаӧд. Шӧркост чой вӧтчис. Вӧтчис да вӧтчис, бара браникаӧ воис. Ош тупыль лои. Ош шуӧ:

— Ме вылӧ сӧв. Он кӧ, ме тэнӧ сёя.

Бара нуис гортас баба пыдди. Шуӧ:

— Олӧй!

Коймӧд чой петіс бӧрӧзда лэптыны. Бара шӧвк тупыль тупыльтчӧ. Шӧвк тупыль бӧрся вӧтчыны кутіс. Вӧтчис да вӧтчис, бара браникаӧ воис. Ош лои.

— Ме вылӧ сӧв. Он кӧ, тэнӧ сёя!

Бӧрдігтыр сӧліс. Ош баба пыдди нылӧс нуис.

— Коймӧд баба вайи. Но, ті олӧ, [...].

Найӧ куим чой тӧлкуйтӧны, — гортӧ гӧстинеч мӧдӧдны мам-батьлы. Шуӧны, сундук тшӧктам вӧчны. Мужик локтіс и найӧ шуӧны:

— Вай жӧ сундук вӧч миянлы, мед сувтны и водны бертчан, гӧстинеч гортӧ мӧдӧдам, аски ну.

Ош вӧчис сундук. Нывъяс сӧвтісны да сӧвтісны эмбурсӧ и сэтчӧ медічӧт чойсӧ пуксьӧдісны и шуӧны ошлы:

— Эн видзӧдлы, кылан!

Ош нуны кутіс. Зэв сьӧкыд.

— Мый татчӧ сӧвтӧмаӧсь курваяс, час видла, — ош шуӧ.

— Эн лысьт, эн лысьт! Дон син, кань син!

Нуас-нуас, бара кӧсъяс видлыны.

— Эн лысьт, эн лысьт! Дон син, кань син! Аддза ӧд, аддза!

— Но, тайӧ век аддзӧ, — ош шуӧ.

Нуас да нуас. Зэв сьӧкыд кажитчӧ. Коймӧдысь видлыны кутас.

— Эн лысьт, эн лысьт! Дон син, кань син! Аддзӧ ӧд, аддза!

Ош оз и лысьт видлыны.

Нуас да нуас, да старик гозъя дінӧдз воас. Кильчӧ вылас шыбитас.

— Налӧ, тесьт-тьӧща! Нывъясыд гӧснеч ыстісны.

Тесьт-тьӧща пыртісны сундук, восьтісны — сэні ныв. Зэв радӧсь лоӧны. Ош гортас муніс. Бара сундук тшӧктасны вӧчны. Эмбур сӧвтасны и шӧркост чойӧс пуктісны сэтчӧ.

Ош нуны кутас. Видлыны кӧсъяс. Сылы горзӧны:

— Эн лысьт, эн лысьт! Дон син, кань син! Аддза ӧд, аддза!

Ош оз и лысьт видлыны. Век водзӧ мунӧ. Нуас да нуас, бара кӧсъяс видлыны, да оз лысьт. Век горзӧны:

— Эн лысьт, эн лысьт!..

Сідзи ош кильчӧ помас воис, сундук ляскис:

— Тесьт-тьӧща, нывъясыд гӧстинеч мӧдӧдісны.

Старик гозъя сундук восьтасны, сэні шӧркост ныв. Зэв радӧсь лоасны.

Коймӧд ныв ошлы тшӧктыны кутас сундук вӧчны, бать-мамлы гӧстинеч мӧдӧдны. Ош вӧчас зэв ыджыд сундук. Ныв сӧвтас да сӧвтас эмбурсӧ. Куим гыр гӧрд дӧрӧмӧн пасьтӧдас да сарапанӧдас. Куимлаӧ сьӧлыштас и шуас:

— Ті миян пыдди сёрнитӧ.

Ачыс пырас сундукӧ.

Ош тесьт-тьӧща ордӧ нуны пондас. Сундук зэв сьӧкыд. Куимысь кутлас восьтыны да видлыны, а сылы век горзӧны:

— Эн лысьт, эн лысьт! Дон син, кань син! Аддза ӧд, аддза!

Кильчӧ помӧ воас ош, ящик ляскас и шуас:

— Тесьт-тьӧща! Нывъясыд гӧснеч мӧдӧдісны.

Ачыс мунас.

Пӧрысь гозъя сундук восьтасны — сэні коймӧд ныв. Зэв радӧсь лоӧны.

Ош гортӧ воас. Видзӧдӧ: куимнан бабаыс мича сарапанаӧсь, гӧрд соса дӧрӧмаӧсь сулалӧны и шуас:

— Бабаяс! Вайӧ сёйны! Зэв ёна кынӧм сюмалӧ.

— Пыр ваям, пыр, — дульяс шыасисны, а некод оз вӧрзьы. Ош дӧзмис. Муніс на дінӧ да тойыштіс. Гыръяс усины, и ош ачыс уси да кулі.

А куим чой ай-мам дінас ӧні на олӧны да вылӧны ош эмбурнас. Ме кывлі да верӧс сайӧ пӧ пыр на мунны кӧсйӧны.

Public domain
This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States prior to January 1, 1929. Other jurisdictions have other rules. Also note that this work may not be in the public domain in the 9th Circuit if it was published after July 1, 1909, unless the author is known to have died in 1953 or earlier (more than 70 years ago).[1]

This work might not be in the public domain outside the United States and should not be transferred to a Wikisource language subdomain (or as a file it should not be migrated to the Wikimedia Commons) that excludes pre-1929 works copyrighted at home.


Данная работа, впервые изданная до 1929 года, находится в общественном достоянии по законодательству США, и может быть опубликована здесь, в мультиязычной Викитеке. Но эта работа не может быть опубликована в национальной Викитеке, которая должна подчиняться законодательству России, т. к. работы этого автора (за исключением изданных до 7 ноября 1917 года) пока не вышли в общественное достояние в России. Этот автор умер в 1959 году, соответственно эта работа выйдет в России в общественное достояние в 2030 году.

The author died in 1959, so this work is also in the public domain in countries and areas (outside Russia) where the copyright term is the author's life plus 60 years or less.

PD-US-1923-abroad Public domain in the United States but not in its source countries //wikisource.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B8%D0%BC_%D1%87%D0%BE%D0%B9