Куим йӧй

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Куим йӧй  (1929) 
by Лебедев Михаил Николаевич
Гижан кад: 1949, Йӧзӧдан во: 1949. Ӧшмӧс: М. Н. Лебедев. Ньывпулӧн шувгӧм. Сыктывкар, 1929. Лб. 53-56.


Ӧпрӧсь тьӧтка, пӧрысь пӧч,
Сьӧкыд уджсӧ эз нин вӧч,
Ноксис пач вом дорын пыр,
Кытчӧдз эбӧс эз на быр.
Ӧтчыд лои сэтшӧмтор:
Пач вом весьтас вӧлі сёр,
Усис сёрсьыс сартас пес.
Пӧчлӧн чужӧм лои лӧз.
Пондіс бӧрдны сійӧ сэн:
«Он тӧд, рӧкыд суас кӧн!
Муса Ваньӧ, дона пи,
Тэнӧ гӧтралім кӧ ми,
Тэнад кага, шондібан,
Джоджас ворсіс эськӧ тан.
Сылы эз ло эськӧ бур,
Сылӧн поті эськӧ юр.
Ой ой, кутшӧм меным шог!
Сьӧлӧм доймӧ, ок-ок-ок!
Дона кага, сӧстӧм лов,
Он нин мекӧд сэсся ов!»
Пӧчлӧн пиыс, дзоля Вань,
Скӧра пырысь шуис: «Ланьт!
Эг на гӧтрасьлывлы ме.
Кутшӧм кага аддзин тэ?
Вывті тешкодь тэнад сям
Мый тэ лоин, пӧрысь мам?
Тэ кодь йӧйкӧд оз позь мем
Бура колльӧдлыны нэм.
Муна гортысь пырысь-пыр.
Нинӧм жуявны тан дыр.
Пукта аслым сэтшӧм мог:
Тӧдны йӧзлысь оланног.
Тэысь йӧйджык оз кӧ сюр;
Он нин аддзыв менсьым юр:
Кувтӧдз овны кута сэн,
Йӧзыс мывкыдаджык кӧн!»
Нора горзӧ пӧрысь ань.
Туйӧ петіс дзоля Вань.
Регыд аддзис сылӧн син,
Тӧдтӧм мортлысь оланін.
Керка сайын тоша дядь,
Абу код юра, дзик садь
Лэптӧ пывсян вылӧ мӧс:
«Вай пӧ кышась, сюра бес!»
Сувтіс Ваньӧ шензигтыр,
Сэсся юаліс дзик пыр:
«Мый нӧ, дядьӧ, керан тэ?
Ог куж гӧгӧрвоны ме»
Дядьӧ шуис сэтшӧм кыв:
«Вевттӧм менам пывсян выв.
Йирк му шӧрас, муса друг,
Турун лэптысьӧма сук.
Мӧссӧ кыпӧда да мед
Корсяс сэні кынӧмпӧт!»
Бара кисьтӧ сійӧ пӧсь.
Мӧскыс оз и вӧрзьы сэсь,
Пывсян йирк вылӧ оз кай,
Вывті сьӧкыд сылӧн яй...
Ваньӧ кайтіс: «шондібан!
Ыджыд теш ме аддзи тан.
Менам мам кодьыд тай эм.
Ӧти йӧй нин сюрис мем.
Мӧд кӧ сюрас татшӧм морт,
Муса лоас меным горт».
Водзӧ мунӧ Ӧпрӧсь пи,
Зептас сюйыштӧма ки.
Сылы тэрмасьны оз ков,
Сьӧрас сылӧн нянь и сов.
Коркӧ шонді лэччандор
Бара аддзас дивӧтор.
Тайӧ дивӧ вылӧ дыр
Сійӧ дзоргис шензигтыр.
Мый нӧ аддзис Ванюк ёрт?
Паныд сылы локтӧ морт
Югыд плеша, тошкыс дзор,
Ёрччӧ, видчӧ: бор-бор-бор!
Ачыс кыскӧ тарантас,
Пӧсьла шыбитӧма лаз,
Кашкӧ, мырсьӧ зіля зэв.
Бӧрсянь шляпикасьӧ вӧв.
Ваньӧ шуис: «Кывзы, дядь,
Тэ нӧ коддзин али садь?
Татшӧм морттӧ, кутшӧм тэ,
Некор эг на аддзыв ме!»
Сувтіс дядьӧ, лэптіс ки:
«Ог ме юлы, дона пи.
Талун винатӧг ме скӧр,
Аслам ку пытшкӧ ог тӧр.
Рӧкыд, вакуль сійӧс лый,
Со тай мекӧд вӧчис мый.
Менам сэтшӧм вӧлі лад:
Быд лун шонді петан кад
Лючки доддявлі ме вӧв.
Тадзи вӧчлі уна пӧв.
Талун, быттьӧ тшӧгӧм шыр,
Узи вывтікодь ме дыр.
Садьми чеччи лун шӧр дор.
Вӧвтӧ доддявны нин сёр!
Мый нӧ керан сэсся сэн,
Оз кӧ отсав тэныд ен?
Ӧні со нин сизим час
Ачым кыска тарантас!
Сэтчӧдз вои, мый ог тӧд:
Тайӧ вемӧс али вӧт?»
Бара тільсьӧ югыд плеш,
Бокӧ шойччыны оз кеж.
Тарантасыс — гуль да голь.
Вӧлыс бӧрсяньыс оз коль.
Дыр на аддзис Ваньлӧн син,
Кыдзи песіс ассьыс вын
Ёрччигтырйи, сы ни садь,
Лун шӧр кадӧдз узьысь дядь.
Ваньӧ пыркнитыштіс юр:
«Таысь йӧйыд оз нин сюр!
Позьӧ тӧдны ӧні мем:
Мам кодь йӧзыд уна эм.
Ӧткодь быдлаын тай сер.
Гортӧ бергӧдча ме бӧр.
Мамкӧд овны кута пыр.
Нинӧм ветлӧдлыны дыр!»
Гӧгӧрвоис дзоля Вань:
Шань на вӧлі пӧрысь ань,
Эз на йӧйлун пиас вӧй,
Сӧмын ичӧтика йӧй.

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

The author died in 1951, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 72 years or less (if applicable), or the copyright term is 94 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse