Колхозонь эряф/1933/11/Тядясь

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1933), 11 № июнь ков edited by Атянин С. Ф., Порватов Т. М.
Тядясь by
авторсь: Максим Горький, мокшекс ётафтозе: Черапкин, Иосиф Григорьевич
Колхозонь эряф. Мокшонь литературно-художественнай и общественно-политическай журнал. Нолдаец Сембе союзонь писателень Мокшэрзянь областень оргкомитетсь. Лисенди 6-це кизось эрь ковти кафксть. — 11 № июнь ков 1933-це киза. — с. 13—16
 
[13]
„Мать“   романць   (Ушотксоц   ингольдень   номерга)
Мокшокс  йотафтозе  И.  Г.  Черапкинць
 

Пяле частшкада меле, сталмоть мархта комафтозь, спокойнаста и надиязь, тядясь ащесь фабрикань ортатнень инголе. Кафта сторошт, конань сафнезь кяжснон лангозост рабочаень пеетькшнематне, тозьморязь-нозьморязь щупось сембонь двору сувахнень, а сияк сялонцть мархтост. Фширеса ащесь полицейскай ды шуване пильге, якстерь шама, оржа селме ломань. Тядяс, крьхцятьнень лафтуда лафтус шашфнем йоткть, сельмалга ванць мельганза, шарьхкотькшнезе, што тя шпион.

Сери, кудряв пря цьора, вазьса, конань сон шовонезонза щафтозе, пяшкоткшнесь сторошненди, конат вешенцть перьфканза;

— Тинь, шайтатт, пряста вешондеде, аф карманга!..

Фке сторожсь отвечась:

— Тонь прасот, сяде башка, мезевок аш...

— Теенть синь и кунцемат, аф аршт! — пяшкоць рабочайсь.

Шпионць оржаста варжаксць лангозонза ды тюхаць.

— Монь—ни нолдалемасть! — эняльгаць тядясь. — Няйсамасть, кантф мархтан, синдевсь копорезэвок сталмоти!

— Йотак, йотак! — кяжиста пяшкоць сторожсь. — Корхни тата тожи сонга...

Тядясь пачкоць эсь вастозонза, валхнезень мастору корьцяганзон, путнезень вастоваст ды, ливозю шаманц нарнем йоткть, варжаксць перьфканза.

Эстакиге нажецть теенза Гусев брательнекне, слесарьхне ды оцюсь, Василий, конац сьормадозе, оцю вайгальхть, кизефтезе:

— Цюкорхня улихть?

— Ванды кандан! — отвечась тядясь.

Ня валхне инголи смекафтольхть, содаманьди. Браттнень шамасна весялгоцть Иван из кирьде, пяшкоць:

— Эх, ты, мать честная!..

Василийсь пльзясь ваксозонза, кармась ванондома корчагатнень потмова, и сяка йоткть сонь повширезонза кяшевсь пачка листовка.

— Иван, — оцю вайгяльхть корхтась соньць, — аф мольхтяма течи куду, давай бабать кяцта обед раматама. — А соньць эрязта тонгондозень книшкатнень кяме глянищазонза. — Од торговкати эряви польза кандомс...

— Эряви! — согласиндась Иван и рахазевсь.

Тядясь, сельмалга фширге ванонц, пяшкоткшнесь:

— Лямь, пси лапшат!

И, апак няхть книгатнень лифнезень, пачка пачка мельге, тонгондзень синь братьятнень кядьге. Эрь пинкть, козк книгатне маштольхть кяцтонза, сельме инголенза пта крьвязькшнель тюжя пятнакс, кода сардонянь толня шобда куца, жандармскай офицерть шамац, ды сон эсьпотмова кяженьбачк корхтась теенза:

— На-ка...

Нажетькшнесть рабочахне, кядьгаст шаванят; коста синь модаса уленьцть, Иван Гусев оцю вайгяльхгь рахама кармаль кайсеме лям, лапшат, а Гусефне шутендазь пеетькшнесть лангозонза:

— Ловкайста работай Ниловна!

— Нужась кошарттанза шееронь кунцеме! — кяжиста пшкяць кати кодама кочегар. — Тряенц — норгозь. Сволочть! Ну ка, дай колма трешнекта лапша. Ничево, тядясь! Кодавок эрят.

— Спасиба пара валозт! — пеетькстазь мярьсь тядясь теенза.

Сон, фшири тума йоткть, моторць:

— Аф питни тейне се пара валсь...

Власова пяшкоткшнесь:

— Псинят — лямь, лапшат, шонгарям...

[14]И арьсесь сон сянь ланга, кода азонцы цьоранцты эсь тев ушетксонц, а инголенза пта станяк ащесь офицерть тюжя шамац, аф шарькоди, кяжи тюсса шаманц ланкса пелезь якафцть равжа усанза, кяжиста кепотьф вярьде тужурканц алда вандолць тангоцта сускф пеензон акша пакарьсна. Мяштцонза тядять нармонькс морась радость, сельме шурьхконза, кенярьдемати трнацть, и ловкайста тевонцт тием йоткть, корхнесь эсь потмованза:

— А вага — тага...

XVI

Илять, коста тядясь симсь чайда, вальмять ала марявсь урдазса алашань копытань хлюпиема, ды кайгозевсь содаф вайгель. Сон комоць васцтонза, ласькозь йотась кухняв, кенкшти, кудингольгя кати—кие эрязта мольсь, авать ширкстась пряц, ды, касякти нажедемок, сон тостядезе кенкшть пилкса.

— Цебярь илять теть, ненька! — марявсь содаф вайгель, ды тядять лафтувонзон ланкс мацть коське кувака кятт. Седисонза авать кепоць афмяльс коре лисьфть кувалма тоска и — кенярьдема Андреень няеманц кувалма. Нят сембе юракацть, шовордавсть фкас, оцю кенярьдемас; синьжа вална лаца фатязь сонь кундазь, кеподезь, ды сон трдадезе шаманць Андреень мяшц. Цьорась тангоцта келгозя тядять, кяденза трнацть, тядясь сетьмоняста аварьць цьорась судерязень сонь шяярензон ды корхтась пта морась:

— А тон тят аварьдя, ненька, тяк колся седиезень! Видезень корхтан теть — курок сонь нолдасазь! Мезьсновок синь аш сонь каршезонза, сембе цьоратне мезевок аф азондыхть, пта пидеф калхт...

Цьорась кундазе тядять лафтуда, сувафтозе комнатав, а сон теенза нежетькшнемок, лаца эрязта кядень яфиемаса нарнезень шамастонза сельме ветьтнень ды жаднайста, марнек мяштенц мархта, ниленьдезень сонь валонзон.

— Поклон кучсь теть Павел, шумбра и весяла сон, кода можна тоса весяласта улемс. Тесна тоса! Ломаньда — сядода лама фатьнесть, миньнедонга, ошостонга, эрь камераса колмонь, нилень озафнефть. Тюрьмань начальствась ничего, пара и сизесь сон — сяшкава лама работа макссть теенза шайтан жандарматне! Вага сяс сон, начальствась, аф пек строгайста урксни, а прокс корхтай: тии ни, сяда ладняс, сетьмоняста, палас тямасть повфта! Ну и моли сембя васць лац Пякстафне корхнихть, книгат фкяфкяньди макссихть, ярхцампяль пачфнихть Пара те тюрьмась! Ташта сон, рудазу, а ляпе кода бди, аф стака ащемась. Уголовнахне тожи пара нароць, пек ламода лезнихть тейнек. Нолдамазь монь, Бакунинонь, ды тага ниле. Курок Павелонгя нолдасазь, ся — ни содаф! Сембода ламос Весовщиковонь кирьцазь, пек кяжихть лангозонза. Сембонь сон апак сизек сюцесыне. Жандарматне няемда аф вешсазь. Пожалуй, под суд пови или мзярдонга пикссазь сонь. Павел корхни теенза: „Лоткак, Николай. Синь вдь лучи аф улихть кда сюцесайть!“ А сон ранги: “Коряньцнонга карак. штасайне модаста, кода урмань!“ Лац кирьцы прянц Павел ровнайста, кемоста. Мярьган теть, курок нолдасазь...

— Курок! — мярьксь тядясь, седиень озафста и ласковайста пеедезь. — Мон содаса, курок!

— Ва и пара, кда содасак! Ну каяк-ина тейне чай, азонтк, кода эрять,

Цьорась ванць тядять ланкс марнек пеедезь—кенярьдезь, стама седиваксонь ломанькс, пара ломанькс, а соньцень покаряв сельмосонза пиндолць кельгомань, афламода лажназь няеви, цятконя.

— Пяк мон кельктянь тонь, Андрюша! — кувакаста ваймонь таргазь мярьксь тядясь, цьорать осал шаманц ланкс ваномста, конац пеедем вастоньди вельтявсь шяярь юрняса.

— Тейне ся афламода пяк сатомшка. Мон содаса, што тон кельксамак, — тоньдить сембе кельговихть, седице тонь оцю — стулть ланкса люкамбачк, корхтась хохолсь.

— Аф, тонь мон илякс кельктя! — упрямкснесь тадясь. — Улель тядяце, ломатть сельмя каяльхть эряфонц ланкс, мяс цьорац тяфтама...

Хохолсь люкакофтозе прянц ды тангоцта шовазе кафцкя кядь лапшонзон мархта.

— Коса коса ули моньгя тядязе... — салаваня мярьксь сон.

— А содасак, мезе тячи мон тиень? — пяшкоць тядясь ды эрязта, кенярьдемати ваймоц аф тяльги потмозонза, афламода [15]латьцезь, азондозе, кода сон йотафць фабрикав литература.

Цьорась васенда дивандазь келептезень сельмонзон, тоса рахазевсь якафтозень пильгонзон, шавозе прянц суронзон мархта ды кенярьдезь пяшкоткшнесь:

— Ого! Ну, — тя аф шутка! Тя тев! Павел, ва кенярьди, а? Тя пара, нянька! Паволоньдингя, сембоньдингя!

Цьорась кенярьдембачк лукштиезень суронзон, вешконць ды марнек люкась, вандолць кенярьдемати и тядять сидисонга кепсель вии, полнай радость каршезонза

— Цьораняй, Андрюша! — корхтазевсь тядясь стане, пта панжевсь седиец ды эстонза шюдерьксокс тусть, налксезь шюдеме полнай, сетьмя кенярьдемань валхт. — Арьсекшнень мон эсь эрямазень ланга — шкабавас, корямоляцькяй! Ну, месьтеме мон эрянь? Побохть... работа... мезевок изень няеньде, мирьттон башка, мезевок изень сотце, пелемада башка. И сянгя, кода кассь Паша — изинь няй, и кельголине ли сонь, коста мирдезе шисоль — аф содаса! Сембе заботане, марнек мялезе ащесь фкя ланкса, — штоба андомс зверь мирьдезень таньцтиста, топоцьта, пинкстонза мяленц ваномс, штоба сон афоль кяжияфне афоль эвфне пикссемаса, весть хшу жялделемань. Аф ляди мялезон штоба мзярдонга ужяльделемань. Пиксселемань сон сяшкава, пта аф и аванц шави, а сембонь кинь ланкс кяжь кирьди. Комсь киза станя эрянь, а мезе ульсь урьвакс тумозон — аф меляфца. Лятфнесайне мялезон — ды, пта сокор, мезевок аф неян! Ульсь тяса Егор Иваноч — минь сонь мархтонза фкя велеста корхтась сон и сянь и тонань, а мон — куттнень меляфцайне, ломатьтненгя меляфцайне, а кода эрясть ломатьтне, месть корхтнесть, мезе кинь ланга йотась — юкстайне. Пожархнень—паломатнень меляфцайне, — кафта пожархт. Видна сембе монь йожестон шукадевсть, пякставсь тангоцта ваймозе, сокоргоць, аф маряй...

Сон таргазе ваймонц ды, жаднайста кожфонь ниленьдезь, кода вецта таргаф кал, комакоць инголи ды корхнесь, алгак вайгяльхть;

— Кулось мирьдезе, мон кярьмодень цьоразьти — а сон тусь ня тефненьди. Вага эста тейне осалоньди арась, сонга ужяль... Юмай, кода мон карман эряма? Мзяра пелема, ризф марянь мон, пачк сязеньдевсь седиезе, коста арьселень сонь ингольдень эряманц ланга...

Сон лотказевсь аф ламос ды, састоне прянц люкафтозь, коратазевсь, пта тонафтозь:

— Аф чистай сон, минь авань кельгоманеке!.. Кельксаскь минь сянь, мезе тейнек эряви. А вага, ванан тонь лангозт — тядяцень кувалма тоскават, — мезеньди теть сон? И сембе лия ломатьтневок народонкса пря муцяхть, тюрьмава озсихть Сибирингя тухть, кулыхть... Од стирьнятне веть якахть, ськамост, рудазга, ловга, пизембачк, — молихть — сахт сисем вайгяльбеть ошоста тейзонок. Кие синь паньцине, кие тутмиесыне? Кельгихть синь! Вага синь — чистайста кельгихть. Верондахть! Верондахть! Андрюша! А мон — аф маштан стане! Мон келькса моньценьнеть, родозень, моластоньнеть!

— Тон можеш! — мярьксь хохолсь ды шорфтозе тядяда шаманц, кемоста, кода прокс, шовазе кядензон мархта прянц, шчеканзон ды сельмонзон. — Сембе кельксазь роднойть, маланьнеть, но оцю седиса ичкозьдеськя маласа! Теть лама тиеви. Оцю тонь эсот тядяньнесь...

— Шкабавас максоза! — сетьмоняста мярьксь тядясь — Мон вдь шарьхкоца — пара тяфта эрямась. Вага тонь мон келькте, — можеть, кельктя лучи, кода Пашань. Сон — пекстаф седи... Вага мялец сонь Сашенькань урьвакс сявомс, — а тейне, тядянцты, ашезе аз сень...

— Се аф виде! — мярьксь каршезонза хохолсь. — Мон ся тевть содаса. Аф виде. Паша соньне кельксы, стирьськя сонь кельксы — виде. А урьвеяма — се аф ули, аф! Стирть мялецоль, да Павел аф йорай...

— Вона кода? — пта думандазь и сетьмоняста мярьксь тядясь, ды сельмонза сонь лажназь лоткасть хохолть шамас. — Да. Вона кода? Эсьстост ломатьтне атказакшнихть...

— Павел — шуроста васьфневихть тяфтама ломатть! — сетьмоняста пшкяць хохолсь. — Кшнинь ломань..,

— Тяни вага — сон ащи тюрьмаса! — пта эсьпотмова тага корхтазевсь тядясь. — Афпокойна ся, пелькс, — а — аф сяшкава — ни! Марнек эрямась аф стама, пелемаськя лия, — сембонь инкс седице ризнай. Седиськя лия, — ваймось сельмонзон панжезень, ваны: седи ризфоцка ули, [16]кенярьдемска ули мезенкса. Аф шархкодян мон лама и сяс тейне обидна, ризнай седиезе мес шкабавазти тинь аф верондатада! Ну, сяньди видна, мезевок аф тият! Но няйса, пархтада тинь ломатьтне да! И сюдость пряньтень стака эрямас народонкса, оцю сталма алу араде правданкса. Правданьтень тинь мон тожи шарьхкодине: мзярс улихть козят, мезевок аф добувави наротти, аф правда, аф радость, мезевок! Вага эрян мон йотксононт, иляста ляди мяльс ингольдень эрямась, пилькса тапаф эсь виезе, шавф од седиезе, ужялькс арай эсь прязе, колави седиезе! Но все таки сяда лад тяни тейне эрямась. Кой эрян, сядонга пяк эсь прязе няеви...

Хохолсь стясь ды, старандасы, штоба пильгонза тяст чежеде, кармась ваноз ня комнатава якама, сонць сери, осал, думандазь ащикс няеви.

— Лац тон азыть! — сетьмоста пшкяць сон — Лац. Ульсь Керч—ошоса еврей, одне серматкшнесь сон моронят и весть сермаць тяфта:

Винозьфтеме шавфненьгя
Правдать виец стяфцыне...

Соньцень сонь полициясь тоса, Керчса, шавозе, но ся — аф пяк эрявикс Сон правдать содалезе и лама видесь эздонза ломатьтнень эс. Тк вага тон — винозьфтеме шавф ломанят...

— Корхтан мон тяни, — тага лездозе тядясь, — корхтан, кулхцонцайне эсь валнень, — эсь прязень аф верондан. Марнек эрямасон арьсень фкянь кувалма — кода ба йотамс шить вширьгя, эрямс сонь апак приметак, аньцек штоба монь афлемазь тока? А тяни сембонь ланга арьсян, — можеть, аф и стане шарьхкоцайне тинь тевоньтень, а сембе тинь тейне эсьломатть, сембе ужяльхть, сембоньди цебярь вешелень. А теть, Андрюша, — сембода лама!..

Хохолсь нажець ваксозонза ды мярьксь:

— Спасиба!

Сявозе цьорась тядять кяденц эськядезонза, тангоцта люпштазе, шукадезе ды эрязта шири шарфць. Седиень корти сиземок, тядясь аф эрязта шнизень чашкатнень и изь корхта, мяшцонза сонь сетмоста цыфторц лямбе, эреклафты, седиень эжди мяль.

Хохолсь якамбачк, корхтась теенза:

— Вага, ненька кда Весовщиковонь мархта вестькя тон тяфта корхталеть! Ащи сонь аляц тюрьмаса — поганай стама атяня. Николай няйсы сонь вальмава ды сюцесы. Се афпара! Сон, Николай, пара ломаньць, — пинетьнень кельксыне, шеерхнень и всякай тварть, а ломатьтнень аф кельксыне. Вана, конашкава можна ломаньть седиец кодамс!

— Тядяц сонь аф содаф коза юмась, аляц — вор ды пяк сими, — пта думандазь мярьксь авась

Коста Андрей тусь мадома, тядясь апак няхть кайсесь крьост лангозонза, а коста сон маць ды йотась сяда меле пелечастшка, сон, сетьмоняста кизефтезе:

— Аф удат, Андрюша?

— Аф, — а мес?

— Пара удома теть арьсян!

— Спасиба, ненька, спасиба! — пара мяльса отвечась сон

(Пець кармай молеми).

 

 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was published before January 1, 1929 (more than 95 years ago).


The author died in 1936, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 87 years or less (if applicable), or the copyright term is 117 years or less since publication (if applicable).

Translation:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1935, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 88 years or less (if applicable), or the copyright term is 90 years or less since publication (if applicable).