Гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт (Малиты)

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт  (1935) 
by Малиты Геуæрги
Фыст датæ: 1935, Рауагъ аз: 1935. Равзæрæн: Малити Геуæрги. Ирæф : æмдзæвгæтæ æмæ поэмæтæ. – Орджоникидзе : Госиз­дат Сев. - Осет. АССР, 1935.


ГЪОНГÆСИ ФУРТ МÆГУР МÆХÆМÆТ


I

Цæй, байгъосетæ мæ кадæнгæмæ,
Мæ кадæнгæмæ, нæ рæсугъд ахил!
Фидтæлти доги нæ бæрзонд хуæнхти
Ку исцæйкодта æнæуаг æстонг.
Нæ цъæх хонсæрттæ, нæ цъæх будуртæ
И хори тъæпмæ ку ниссугъдæнцæ.
Æнæ хуаллагæй нæ фонси мортæ
Уæд райдæдтонцæ цæгъдуни кæнун.
Нæ паз-рæбунти, нæ къозæ гъæдти
Ку нæбал цудæй мæлхъи зарунгъæр.

II

Ку рацæйцудæй уæд даргъ гъæунгти
И гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт,
Ку рацæйцудæй къолæ бæрзæйтæй,
Æ пихцил ходи бæгънæг арæзтæй.
Æ рахез къохи — æ фиййау-лæдзæг,
Æ галеу фарсæй — æ сау кæрдбадзæ,
Æ еу суйнæбæл — æ медгæрз-ронæ,
Æ дуккаг зæрдæ — æ зарæн хæтæл.

III

Ку æрхæццæ уй устур нихæсмæ,
Устур нихæси и зæронд адæм
Сæ геугæ бадти ку егаунцæ,
Ку егаунцæ мæгур фæлгæлæс.
— Хуарз байрайетæ, уæ, фæрнгун адæм! —
Исдзоруй сæмæ мæгур Мæхæмæт.
— Æгас æрцæуай, уæ, лæппо-лæгай!
Кæцæй цæуæг дæ, ци хабар зæгъай?
— Ци хабар зæгъон? Мæ зæронд фиди
А мæгур доги цæмæй фæддарон,
Гъеуой амалæн нæ мæгур гъæуæй
Æз фесхъæтæг дæн куст агорунмæ.
Ку зæгъунцæ ин и зæронд адæм:
— Ауæхæн заман, ауæхæн доги
Неке бон бал æй ихуæрст бакæнун.
Фал цæугæ, нæ хор, и хани гъæумæ,
Кæдимайди дæ хан байхуæрсидæ.

IV

Æризæрмелтæ 'й, и мæргъти зарун
И гъæди медæг ку фæссабурæй,
Уæд гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт
Ку бахæццæуй и хани гъæумæ.
И гъæугæрони бæргæ æрлæууй,
Бæргæ æрлæууй, æ даргъ хæтæлæй
Борæмæлгъи зар бæргæ никкæнуй.
Ку фæдздзоруй уæд хан косгутæмæ:
— Ци дессаг æй йе, ке зарун цæуй?
Ка уодзæнæй йе, ке зæрдæ зæгъуй
А мæгур анзи хæтæлæй цæгъдун?
Ракæсетæ 'ймæ, æрбакæнетæ 'й!

V

Æрбакæнунцæ уæд хани цормæ
И гъонгæси фурт мæгур Хæмæти.
Бæрзонд мæсугæй и хани кизгæ,
И хани кизгæ Гиданнæ-рæсугъд
Уæд ку ракастæй хæтæлдзæгъдæгмæ.
Мæхæмæт адтæй иуонггин лæхъуæн,
Урух цæститæ, бæзæрхуг арæзт.
Æ фиццаг уиндæ, æ фиццаг бакаст
Гиданни зæрдæ бæргæ ниццæвуй.
Ку æрфæрсуй хан мæгур Хæмæти:
— Кæцæй цæуæг дæ, кæмæй уодзæнæ?
Циуавæр хъал дæ, нур æстонг анзи
Хæтæлæй цæгъдун ке зæрдæ зæгъуй?
Ку зæгъуй Хæмæт уæд хестæр ханæн:
— Нецæмæй хъал дæн. Мæ фур гузавæй
Кæуни фæлтау хæтæлæй цæгъдун.
Мæ зæронд фиди цæмæй фæддарон,
Гъеуой амалæн æз рацæйцудтæн
Нæ мæгур гъæуæй куст агорунмæ,
Дæн гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт.

VI

Бацудæй Хæмæт хани зæрдæмæ,
Æрæйуорамуй ихуæрсти номæй:
— Цæй, косæ мæмæ анзи нимæдзæй,
Дæ зæронд фиди цæмæй фæддарай,
Гъеуой фагæ дин мизд ку ратдзæнæн!
Исарази æй мæгур Мæхæмæт
'Ма ку райдайуй и хани тургъи
Цæрун-хуæрунтæ ихуæрсти номæй.

VII

Изæри усми æ даргъ хæтæлæй
Мæгур Мæхæмæт ку ниццæгъдидæ,
Уæд хани кизгæ Гиданнæ-рæсугъд
Бæрзонд мæсугæй сах нийгъосидæ.
Уарзт райгъал увдæ уæд йе 'взонг зæрди,
Хори тунау йин барохс кæнидæ
Æ рæсугъд æнгæс, æ рæсугъд цæсгом.
Уотемæйти, цид, боневæнгæнгæ
И афонæ дæр куд нæ лигъдайдæ?

VIII

Ци 'й, ци згули йес и хани тургъи?
Тарст мулдзугутау раледз-баледзæ,
Гъуди зелæнтæ цæмæн кæнунцæ
И тургъи медæг хани косгутæ?
Рæсугъд Гиданнæ — хани кизгæмæ
Минæвæрттæ йес æлдари фуртæй.
Хан саразта син устур хинститæ,
Устур хинститæ, цинæдзийнадæ.
Уалдзигон хорау ку идзулунцæ,
Ку идзулунцæ и минæвæрттæ.
Нæй идзулд æрмæст рæсугъд Гиданнæ,
Нæ цинæ кæнуй бæрзонд мæсуги.
Уæд ферветуй йе æ хан фидæмæ,
Æ хан фидæмæ æ косæг кизги.
Ку радзоруй ин лигъстæ гъæлæсæй:
— Мæ уарзон фидæ, ку нæ мæ фæндуй,
Ку нæ мæ фæндуй æлдари фуртмæ,
Цæмæн дæттис мæ æнæбарвæндæй,
Æнæбарвæндæй, дæ тухеуæгæй?

IX

Уæд дзоруй и хан йе 'взонг кизгæмæ:
— Кæд æлдари фурт нæ бæззуй дæуæн,
Уæд бæззон æдта ка ма уодзæнæй?
Ку дзоруй кизгай æ хан фидæмæ:
— Мæ уарзон фидæ, зæгъдзæнæн дин æй,
Мæ кизгон зæрдæ хæстæгдæр кæмæ 'й,
Кæд дæттис мин ду зæгъуни барæ!
Æ кизги зæрдæ балæдæрунмæ
Æнæ мæстхузæй хан сарази уй.

X

Уæд, зæгъуй ханæн Гиданнæ-рæсугъд:
— Йес еу адæймаг, мæ кизгон зæрдæ
Æхецæн æмбал, æхемæ хæстæг
Ке бакæнидæ барæвæндонæй.
Ка уодзæнæй йе, зæгъдзæнæн дин æй:
И гъонгæси фурт мæгур Мæхæмæт.
Нирризтæй и хан æ медбунати,
Неци исдзурдта дзæвгарæ усмæ,
Æрæгиау ба мæстгун гъæлæсæй,
Къохæй æвзедгæ, нигъгъæртæ кæнуй:
— Уæ, гъæла кизгай, ду аци бонæ
Ку фæууиндзæнæ, куд фæууарзунцæ
Ханти кизгуттæ гъонгæсти фуртти!

XI

Ци 'й, ци згули йес и хани тургъи?
Тарст мулдзугутау катайтæгæнгæ
Цæбæл зелунцæ хани косгутæ,
Хани косгутæ и тургъи медæг?
Уæд ракæнунцæ мæсуги цормæ
И гъонгæси фурт мæгур Хæмæти,
Циргъ фæрæтæй ин æ саудзикко сæр,
Æ саудзикко сæр ку ракъуæрунцæ.
Тогæйдзагæй æй циргъ мехи фийбæл,
Циргъ мехи фийбæл æрцæйкæнунцæ.
Уæд радзоруй хан и косгутæмæ:
— Базонетæ нур, куд фæууарзунцæ
Гъонгæсти фурттæ ханти кизгутти!

XII

Уотæ рæхги дин мæсуги хурфæй
И косæг кизгæ ку рацæйуадæй,
Кæун гъæлæстæй ку рацæйдзурдта:
-Уой, хани кизгæ Гиданнæ-рæсугъд
Болат кæрдæнæй ку рарæхуста,
Ку рарæхуста æ тæккæ зæрдæ...
Ку рауæлгоммæ 'й мæсуги хурфи,
Мæсуги хурфи тоги пурхæнти!
Къех райзадæнцæ уæд игъосгутæ,
Цæветтонгæ ма сайди фæцæнцæ,
'Ма фестадæнцæ æмир цавддортæ.



This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1942, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 81 years or less (if applicable), or the copyright term is 88 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse