Гидроплан али аэроплан

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Гидроплан али аэроплан  (1925) 
by Попов Николай Павлович

Кодыс татчӧ локтӧ?


— Марпа, кывлін эн на нӧ тэ Сыктывкарас сӧрӧмсӧ? Локтӧ пӧ татчӧ ероплан!

— Локтӧ?.. Кыдзи нӧ сійӧ локтас?

— Кыдзи? Ме нӧ мыйӧн тӧда кыдзи. Небесаӧдыс пӧ тай локтӧ-а. Лэбзьӧ пӧ.

— Мун, вешйы сэтысь. Эн сӧр. Нинӧм абутӧ эн висьтав. Лэбзяс кутшӧмкӧ ероплан татчӧ мыйлакӧ. Ми огӧ бастуйтӧ да, лӧня олам. Еропланъясыд пӧ ӧд сӧмын бомба шыблавлӧны — висьтавлӧ вӧлі коркӧ менам Иванӧй. Ыджыд пиӧй... Кодыс тай война вылӧ ветліс.

— Чӧв, зонмӧ, бомба ӧд оз жӧ шыблав. Мыйла пӧ либӧ Сыктывкарса йӧзыс сэтшӧм нимкодя виччысьӧны. Овнысӧ дӧзмисны али йӧймисны! Ме ог тӧд сэсся. Эжва кузя пӧ тай сиктъясӧ волас и, быдтор-а.

— Дай ме ог верит, мыйыпӧштӧ эм кутшӧмкӧ ероплан, мыйыпӧштӧ морт вермас лэбавны. Абу ӧд сійӧ рака. Мед бара менам нэмӧн сэтшӧмторйыд оз жӧ ло.

Тадзи сёрнитӧны дзик туй шӧрын базар уличаын кык нывбаба. Тӧдчӧ — кыкнаныс локтӧмаӧсь карӧ ньӧбасьны сиктсянь.

Петіс Педтехникумысь ӧти ныв. Тыдалӧ, сэні велӧдчысь. Вӧлӧмкӧ, сійӧ тӧдса ӧти сиктса нывбабалы. Сувтӧдісны морттӧ.

— Олан-вылан, Анна! Мый нӧ ті карас керсянныд? Кутшӧм ероплан виччысянныд?

— Оз ӧд ероплан лок. Гидроплан. «Югыд туй»-ын вӧлі гижӧма.

— Но, ещӧ на бур. Кутшӧм нӧ гидропланыс?

— Ме нӧ мыйӧн тӧда, кутшӧм разнича сылӧн аэропланыскӧд. Локтас вот да видзӧдлам. Пуксяс пӧ тай Сысола рекаас-а, — шуӧ Педтехникумын велӧдчысь.

— Вӧйӧ. Пропадитасны ставныс.

...Локтӧ томиник морт. Морӧсас ичӧтик жӧч аэроплан. Кыліс нывбабаяслысь сёрнитӧ. Сувтіс на дінӧ.

— Том молодеч, аэроплан али гидроплан локтӧ татчӧ — Анна тай со шуӧ, гидроплан пӧ-а. Мыйла нӧ сійӧ локтӧ? Марпа со шуӧ — бомбаяс пӧ кӧсйӧ миян юр вылӧ лэдзавны.

— Бомбаяс, бомбаяс, бур тьӧткаяс. Сӧмын оз кут лэдзавны тіян юр вылӧ, а тіян вежӧрӧ. Медым ті тӧдланныд — аэроплан-ӧ, гидроплан-ӧ. Мыйла найӧс вӧчӧны. Кутшӧм бур наысь миянлы ставнымлы. Окотитанныд кӧ, тіянӧс тшӧтш кыпӧдлас, — кыввидзис томиник мортыд.

... — Ой, мый нӧ тайӧ?! — горӧдіс Марпа. — Мортыслӧн тай нӧ став чужӧмыс и, юрсиыс и са. Локтӧ ветламӧ.

Ставныс чуймисны. Видзӧдӧны. Марпа весиг котӧртыштіс, медым матісяньджык аддзылас негрӧс.

— Со тай, му вежан кадыд воис, — юрсӧ пыркнитіс Марпа.

Public domain
This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States prior to January 1, 1929. Other jurisdictions have other rules. Also note that this work may not be in the public domain in the 9th Circuit if it was published after July 1, 1909, unless the author is known to have died in 1953 or earlier (more than 70 years ago).[1]

This work might not be in the public domain outside the United States and should not be transferred to a Wikisource language subdomain (or as a file it should not be migrated to the Wikimedia Commons) that excludes pre-1929 works copyrighted at home.


Данная работа, впервые изданная до 1929 года, находится в общественном достоянии по законодательству США, и может быть опубликована здесь, в мультиязычной Викитеке. Но эта работа не может быть опубликована в национальной Викитеке, которая должна подчиняться законодательству России, т. к. работы этого автора (за исключением изданных до 7 ноября 1917 года) пока не вышли в общественное достояние в России. Этот автор умер в 1971 году, соответственно эта работа выйдет в России в общественное достояние в 2042 году.

The author died in 1971, so this work is also in the public domain in countries and areas (outside Russia) where the copyright term is the author's life plus 50 years or less.

PD-US-1923-abroad Public domain in the United States but not in its source countries //wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%B0%D1%8D%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD