Вӧйӧм морт

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Вӧйӧм морт  (1923) 
Пушкин Александр Сергеевич (1799 - 1837), translated by Чисталёв Иона Тимофеевич
Оригинал кыв: Роч, Оригинал ним: Утопленник. Гижан кад: 1923, Йӧзӧдан во: 1923. Ӧшмӧс: Выль туйӧд. Сыктывдінкар, 1923. Лб. 78-80.

Котӧртісны челядь гортас,
Кашмӧмаӧсь, дзугсьӧ кыв:
«Батьӧ, батьӧ! Кулӧм мортӧс
Тывйыштӧма миян тыв».

— «Сӧрӧй, сӧрӧй, лешак пиян!» —
Броткӧ челядь вылӧ ай: —
«Аттӧ, кутшӧм йывмӧс миян
Босьт да сэтшӧм юӧр вай!

Мед тэ сэсся судӧ сюран,
Медым кыскаласны нэм,
Сэсся нуасны мед юрӧн...
Аттӧ, челядь кутшӧм эм!

Мый нин сэсся керан! Пӧрысь,
Кӧні дукӧс? Ветла, вай...
Индӧй, моръяс! Полӧй ньӧрйысь!»
Видчӧ челядьясӧс ай.

«Кӧні шойныд?» — «Со тай, батьӧ!»
Збыльысь, эз на саяв горт,
Кӧні ӧшлӧма тыв баддьӧ,
Лыа вылын кулӧм морт.

Ой-ёй мисьтӧм, зывӧк, шуштӧм,
Дзоньнас пыктӧма, дзик лӧз...
Гашкӧ, коньӧр вӧйтчис шудтӧм,
Эз куж овны, кыдзи йӧз;

Чери кыйысь, гашкӧ, пӧді,
Гашкӧ, гажа юра морт,
Гашкӧ, вой улӧ йӧй мӧдіс
Лёк йӧз шӧрӧ купеч морт, —

Сэтчӧдз мужиклы мый могыс?
Гусьӧникӧн, быттьӧ вӧр,
Кулӧм мортӧс (абу шогыс!)
Кокӧд кыскӧ ваӧ бӧр.

Сэсся шӧрлань лыа дорысь
Йӧткис шойтӧ наян морт...
Пӧдӧм мӧдіс кодкӧ морысь
Корсьны аслыс гу да горт.

Кыптӧ-вӧйлӧ гыяс вывті —
Видзӧдны кӧ ловъя дзик.
Дыр сідз кулӧм мортыд кывтіс...
Мужик гортас ӧдйӧджык.

«Локтӧй, моръяс, бӧрсянь гортӧ,
Морт кӧлачӧн лоӧ сэн.
Да эн сӧрӧй аддзӧмтортӧ...
Сӧранныд кӧ, сюрад мем!»

Войшӧр кадсянь лёкмис ывла:
Кыптіс кылӧ ыджыд тӧв,
Юсянь гыяс ызгӧм кылӧ,
Керка вылын швачкӧ пӧв...

Сартас кусі. Керка битӧм.
Узялӧны сы ни садь.
Джоджын мам да челядь витӧн,
Пӧлать шӧрын куйлӧ бать.

Ӧнтаяыс юрас сылӧн...
Ывла вылын веськыд ар.
Шувгӧ тӧв... Друг сэсся кылӧ —
Кодкӧ ӧшиньӧ тар-тар!..

«Код сэн?» — «Лэдз вай узьны менӧ!» —
«Кутшӧм суис войнас мог?
Кульыс новлӧдлӧ со тэнӧ,
Шыш моз ветлан, абу шог!

Сэсся войын тэкӧд ноксьы,
Сідз нин миян керка тыр...
Коркӧ ӧшинь надзӧн воссис,
Ӧшинь костӧд мыччис ныр.

Тӧлысь петіс кымӧр сайысь —
Ӧшинь водзын пасьтӧм шой.
Муртса петӧма на ваысь,
Восьса синма, дувгӧ — ой!

Дзоньнас лӧзӧдӧма сійӧ,
Пыктӧм яяс лёльӧ тыр,
Бедь моз ӧшйӧмаӧсь кияс...
Ой-ёй гажтӧм — оз вун дыр!

Кыдз тай мужик ӧшинь крапкас —
Тӧдіс, коді пасьтӧм гӧсьт...
Мед пӧ кульыс тэнӧ тшапкас! —
Асьсӧ босьтіс кӧдзыд пӧсь.

Мортыд нымӧн эз пӧр весьӧ,
Войбыд тірзис, пиньяс зёль...
Асывводзӧдз кыліс сэсся
Ӧшинь тарк да ӧдзӧс голь.

Йӧзлӧн гажтӧм сёрни лолӧ:
Кор пӧ воас сійӧ вой,
Коньӧр морт ордӧ пӧ волӧ
Быд во пасьтӧм вӧйӧм шой.

Рытсяньыс пӧ лёкмас ывла,
Войнас кыптас ыджыд тӧв,
Сэсся войбыд зӧркакылӧ
Ӧшинь тас да ӧдзӧс пӧв.

  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse

Translation:

This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was published before January 1, 1929 (more than 95 years ago).


The author died in 1923, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 100 years or less (if applicable), or the copyright term is 100 years or less since publication (if applicable).

Public domainPublic domainfalsefalse