БЕҲ [ф. а_1 — яхши; дуруст] эск. кт. Яхши, дуруст; афзал. Уларнинг олдида менинг гум-роҳлигим беҳроқ! С. Сиёев, Ёруғлик.
Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕҒУБОРЛИК БЕҲАД →
БЕҲ [ф. а_1 — яхши; дуруст] эск. кт. Яхши, дуруст; афзал. Уларнинг олдида менинг гум-роҳлигим беҳроқ! С. Сиёев, Ёруғлик.