ЎТИЛ/БАЛИҚЧИ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БАЛИҚФУРУШ БАЛИҚЧИЛИК

БАЛИҚЧИ 1 Балиқ тутиш (овлаш) билан шуғулланадиган шахе. Бобом балиқчи донгдор, Мўйноқда чиқарган от. А. Орипов. /У/ Математик, музикачи, балиқчи бўлиш билан бирга пазандаликка ҳам катта ҳисса қўшган одам бўлган. К. Маҳмудов, Қизиқарли пазандалик.

2 зоол. Сувдаги балиқиар билан тирик-чилик қилувчи, чўлдуқсимонлар туркумига мансуб қушлар оиласи. Кўк балиқчи. Кумуш балиқчи. Қорабош балиқчи. шт Балиқчининг ташқи тузи/тши сув-ҳаво муҳитида яшашга мослашган бўлиб, оёқлари тўрт бармоқли, олдинги уч бармоғи орасида сузгич пардалари бор. «ЎзМЭ».