Прогла́съ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Прогла́съ,
творе́нїе ст҃а́гѡ кѡнстанті́на фїло́софа
This page contains Church Slavonic text. Without proper font support, you may see question marks, boxes, or other symbols instead of letters and diacritics. Click here to download required fonts.


Прогла́съ,
творе́нїе ст҃а́гѡ кѡнстанті́на фїло́софа.


Прогла́съ є҆́смь ст҃ꙋ є҆ѵⷢ҇лїю: ꙗ҆́кѡ прⷪ҇ро́цы прореклѝ сꙋ́ть пре́жде, хрⷭ҇тъ грѧде́тъ собра́тъ ꙗ҆зы̑къ, свѣ́тъ бо є҆́сть всемꙋ̀ мі́рꙋ семꙋ̀. Сѐ сбы́стсѧ въ седьмы́й вѣ́къ се́й. Рѣ́ша бо ѻ҆́ни: слѣпі́и прозрѧ́тъ, глꙋсѝ слы́шатъ сло́во бꙋ́квное. Бг҃а же ᲂу҆́бѡ позна́ти достои́тъ.

Тогѡ̀ же ра́ди слы́шите, словѣ́не, сїѝ: да́ръ бо є҆́сть ѿ бг҃а се́й да́нъ, да́ръ бж҃їй є҆́сть десны́ѧ ча́сти, да́ръ дꙋша́мъ, николи́же тлѣ́ѧй, дꙋша́мъ тѣ̑мъ, ꙗ҆́же и҆ прїи́мꙋтъ. Матѳе́й, ма́рко, лꙋка̀ и҆ і҆ѡа́ннъ ᲂу҆ча́тъ ве́сь наро́дъ гл҃го́люще: Е҆ли́кѡ бо свои́хъ дꙋ́шъ лѣ́потꙋ ви́дитъ, люби́те бо ра́доватисѧ, грѣхо́внꙋ же тмꙋ̀ ѿгна́ти, и҆ мі́ра сегѡ̀ тлю̀ ѿложи́ти, и҆ ра́йское житїѐ прїѡбрѣстѝ, и҆ и҆збѣжа́ти ѿ ѻ҆гнѝ горꙋ́ща. слы́шите ны́нѣ ѿ своегѡ̀ ᲂу҆ма̀.

Слы́шите, словѣ́нескъ наро́дъ ве́сь, слы́шите сло́во, ѿ бг҃а прїи́де, сло́во же кормѧ̀ чл҃вѣ́чєскаѧ дꙋшѧ̀, сло́во же крѣпѧ̀ и҆ срⷣце и҆ ᲂу҆́мъ, сло́во сѐ готѡ́ваѧ бг҃а позна́ти. Ꙗ҆́кѡ бесвѣ́та ра́дость не бꙋ́детъ ѻ҆́кꙋ ви́дѧщꙋ бж҃їю тва́рь всю̀, но всѐ не лѣ́по ни ви́димо є҆́сть. та́кѡ и҆ дꙋша̀ всѧ́ка без̾ бꙋ́квъ не свѣ́дꙋщи зако́на же бж҃їѧ, зако́на кни́жна и҆ дх҃о́вна, зако́на, ра́й бж҃їй ꙗ҆влѧ́юща. Кі́й бо, слꙋ́хъ гро́мнагѡ тꙋ́тна не слы́ша, бг҃а мо́жетъ боѧ́тисѧ; Но́здри же па́ки, цвѣ́та не ᲂу҆ха́ющи, ка́кѡ бж҃їе чꙋ́до разꙋмѣ́ете; Оу҆ста̀ бо, ꙗ҆́же сла́дка не чꙋ́ютъ, ꙗ҆́кѡ ка́менна творѧ́тъ же чл҃ка. Па́че же сегѡ̀ дꙋша̀ безбꙋ́квенна ꙗ҆влѧ́етсѧ въ чл҃вѣ́цѣхъ мертва̀.

Сѐ же всѣ̀ мы̀, бра́тїе, смы́слѧще гл҃емъ: свѣ́тъ подоба́ющъ, и҆́же чл҃вѣ́ки всѧ̑ ѿлꙋчи́тъ ѿ житїѧ̀ ско́тска и҆ по́хоти, да не и҆мꙋ́ще ᲂу҆́мъ неразꙋ́менъ, тꙋ̀ жде́мъ ꙗ҆зы́кѡмъ слы́шаще, сло́во ꙗ҆́кѡ мѣ́дна зво́на гла́съ слы́шите. Сѐ бо сты́й па́ѵелъ ᲂу҆ча̀ речѐ, мл҃твꙋ свою̀ воздаѧ̀ пре́жде бг҃ꙋ: ꙗ҆́кѡ хощꙋ̀ слове́съ пѧ́ть и҆зрещѝ, съ ра́зꙋмомъ свои́мъ гл҃ати, да и҆ всѐ бра́тїѧ разꙋмѣ́ютъ, не́же тмꙋ̀ слове́съ неразꙋ̑менъ. Кі́й бо чл҃къ не разꙋмѣ́етъ, кі́й не проложи́тъ при́тчѧ мꙋ́дры, сказꙋ́ющїѧ бесѣ̑ды пра̑вы на́мъ; ꙗ҆́кѡ бо тлѧ̀ пло́техъ настои́тъ, всѐ тлѧ́щи, па́че гно́ѧ гноѧ́щи, є҆гна̀ своегѡ̀ бра́шна не и҆́мать. та́кѡ дꙋша̀ всѧ́ка ѡ҆па́даетъ жи́зни, бж҃їѧ не и҆мꙋ́щи живота̀, є҆гда̀ словесѐ бж҃їѧ не слы́шитъ.

И҆́нꙋ же па́ки при́тчꙋ мꙋ́дрꙋ ѕѣлѡ̀ да гл҃емъ: Чл҃вѣ́цы, лю́бѧщесѧ, хотѧ́ще растѝ бж҃їемъ расто́мъ, кто̀ бо вѣ́ры сеѧ̀ не вѣ́сть пра́вы; ꙗ҆́кѡ сѣ́мени па́дающꙋ на ни́вѣ, та́кѡ на срⷣцихъ чл҃чесцѣхъ, дождѧ̀ бж҃їи бꙋ́квъ тре́бꙋюще, да возрасте́тъ пло́дъ бж҃їй па́че. Кто̀ може́тъ при́тче всѐ рещѝ, ѡ҆блича́юща без̾ кни́гъ ꙗ҆зы́ки, въ гла́сѣ смы́сленнѣ не гл҃го́люще. Нѝ, а҆́ще ᲂу҆мѣ́етъ ѧ҆зы́ки всѧ̑, мо́жетъ сказа́ти не́мощь си́хъ. Ѻ҆ба́че свою̀ при́тчꙋ да приста́влю, мно́гъ ᲂу҆́мъ въ ма́лѣ рѣ́чи кажѧ̀: На́зи бо всѝ без̾ кни́гъ ꙗ҆зы́цы, бра́тисѧ не могꙋ́ще без̾ ѻ҆рꙋ́жїѧ съ проти́вникомъ дꙋ́шъ на́шихъ, гото́ви мꙋ̑ки вѣ̑чныѧ въ плѣ́нъ. И҆́же бо врага̀, ꙗ҆зы́цы, не лю́бите. Бра́тижесѧ съ ни́мъ мы́слѧще ѕѣлѡ̀, ѿве́рзѣте приле́жнѡ ᲂу҆мꙋ̀ двє́ри, ѻ҆рꙋ́жїе прїи́мше тве́рдѡ ны́нѣ, є҆́же кꙋю́тъ кни́ги гдⷭ҇не, главꙋ̀ трꙋ́ще непрїѧ́зни вельмѝ.

Бꙋ́кви сїѧ̑ и҆́же бо прїи́метъ, мꙋ́дрость томꙋ̀ хрⷭ҇то́съ гл҃етъ, и҆ дꙋшѧ̀ ва́шѧ бꙋ́квами крѣпи́тъ. А҆пⷭ҇ли же съ прⷪ҇ро́ки всѣ́ми, и҆́же бо си́хъ словеса̀ гл҃го́люще, подо́бни бꙋ́дꙋтъ врага̀ ᲂу҆би́ти, побѣ́дꙋ приносѧ́ще къ бг҃ꙋ добрꙋ̀, пло́ти бѣжа́ще тлѧ̀ гно́евныѧ, пло́ти, є҆ѧ́же живо́тъ ꙗ҆́кѡ въ снѣ̀, не па́дающе, крѣ́пкѡ не стоѧ́ще, къ бг҃ꙋ ꙗ҆́вльшесѧ ꙗ҆́кѡ хра́бри, стоѧ́ще ѡ҆деснꙋ́ю бж҃їѧ прⷭ҇то́ла, є҆гда̀ ѻ҆гне́мъ сꙋ́дитъ ꙗ҆зы́кѡмъ, ра́дꙋющесѧ съ а҆́гг҃лы во вѣ́ки, при́снѡ сла́вѧще: бг҃ъ млⷭ҇тивый, кни́жнами всегда̀ же пѣ́снми бг҃ꙋ пою́ще чл҃вѣ́ки ми́лꙋющꙋ. Томꙋ̀ подоба́етъ всѧ́ка сла́ва, че́сть и҆ хвала̀, бж҃їй сн҃ꙋ, вы́нꙋ съ ѻ҆ц҃е́мъ и҆ ст҃ы́мъ дх҃омъ въ вѣ́ки вѣ̑къ ѿ всеѧ̀ тва́ри. а҆ми́нь.

This work was published before January 1, 1929, and is in the public domain worldwide because the author died at least 100 years ago.

Public domainPublic domainfalsefalse