БЕМАДОР [бе.. + мадор| айн. мадорсиз. Уст-боши йиртилган сонсиз чоракор, Меҳнат, алам даштида кезар бемадор. Ғайратий. У [Абдулла Сайд] чўпдек озиб, бемадор бўлиб қолган. Мирмуҳсин, Йўқолган жавоҳир.
Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕМАВРИД БЕМАДОРЛИК →
БЕМАДОР [бе.. + мадор| айн. мадорсиз. Уст-боши йиртилган сонсиз чоракор, Меҳнат, алам даштида кезар бемадор. Ғайратий. У [Абдулла Сайд] чўпдек озиб, бемадор бўлиб қолган. Мирмуҳсин, Йўқолган жавоҳир.