Page:Крещение Руси при святом князе Владимире, на мокшанском (1891).djvu/24

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
This page has been proofread.

22


Эста пурмфъ ломатьня кармасть кортама: „видеста кортасть кучсефъ атятьня, — грекень вѣрась кальдявъ уленьдеряль, Ольга афэльця прима сонь, афэль кстинда, а сонъ ломаньць пякь ёньувэль“. Эста Владиміръ кизефтизень атятьнень: „кинь вѣрать тяни кочксетяда?“ Пурмфъ ломатьня сембя кармасьть серемя: „грекнень вѣрасна миньдеенекъ эряви!“ Владиміръ мярьгсь: пара* коли, грекнень вѣраснэнъ примасаськъ, коса аньцякъ минь кстиндатама?“ Нароць пкшкяць: „коса тоньстеть кельгеви, эса миньгя кстиндатама.“ Тоса нароць сраць кудга.

Марязь сянь Кіевса ингэля кстиндафъ ломатьня, синьгя пякь кенярьцьть. Кіевса ульсь ся пинкть фкя Ольгань тифъ церькавъ. Владиміръ афэль мярьгенде ся церькавса кстиндафненьди озэндэма: Тяни синьгя сембя пурэмсть церькавть ингэли, панжезь сонь, да афъ пелезь-ни кармасть эсэнза Владимірэнь инкса озэндэма.

Ломатьнень кудгастъ срадэмдэстъ меля Владиміръ кармась думандама: кодама туфталса молемсъ грекнень мастэрсъ кстиндама. Стакъ молемсъ, да эняльдемсъ теестъ, эста грекня кармайхть пожалэй