Колхозонь эряф/1933/21-22/Ленин Октябрьскяй шитьнень пингста

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search
Колхозонь эряф (1933), 21—22 № Ноябрь ков edited by Шестов Н. С., Путилин Н. М.
Ленин Октябрьскяй шитьнень пингста by
авторсь: Крупская, Надежда Константиновна, мокшекс ётафтозе: Аф содаф (аноним)
Колхозонь эряф. Мокшень литературно-художественнай и общественно-политическай журнал. Нолдаец Сембе союзонь писателень Мокшэрзянь областень оргкомитетсь. Лисенди 6 це кизось эрь ковти кафксть. — 21—22 № Ноябрь ков 1933 киза. — с. 8—9
 
[8]
 Н.  Крупская

 
Ленин   Октябрьскяй   шитьнень   пингста
 

Октябрьскяй шитнень пинкста мольсть бойхть властть сявоманц инкса буржуазиять кяцта пролетариатть кяц. 16 киза йотасни ся пингти, кржа верендасть сянди, што возможность тяфтама йотамась, изь веренда буржуазиясь, изь веренда ингелигенциясь, исть веренда, кода, теест мярьгоньдельхть социалистическяй партиятьне, меньшевикне правай эсерхне, кафта шири шерьхксть левай эсерхневок. Кемоста аньцек верендасть тя сяскомати большевикне.

Буржуазиясь корхтась: нлхтай кда рабочайхне фатясазь властть, то теест аф кирдеви властсь колма шида ламос. Иотась колма шит, колма недялят, колма ковт, колма кизот, 16 киза рабочайхне кирьцазь властть. Советскяй властсь трудендайхнень кемокстай эрь шис.

Лама киза Ленин тонафнезне сембе странатьнень езга трудндайхнень положенияснон, а миньцень особенно, тонафнезьне сембе ингольдень революциятнень молемаснон Ленин тонафнесь сембе ширьде войнань положениять, няезе, што трудяйхненьди аш лия ки, лисемс ся стака эрямоть эзда, кода сявомс властть эсь кядезонза. Ленин фкя минутка изь пеленьде, што властть эряви сявомс, фкя минутка изь пеленьде, што рабочайхне сонь сявсазь.

Ленин аф аньцек соньць изь пеленьде. Вишкста тюрьсь сембе шерхкоматьнень мархта тя тюремать эса сон пяк кемоста кирьць соткс инькеме и решительнай ялганзон мархта кода Сталинь ялгать и лиятьнень. Сон машць кемоста пуроптомс паргиять, тиемс эздонза фкя, кема мяль. сяскомати, мяль неток сяскомс али юмамс сембоньди марса.

Сембе, Марксонь-Энгельсонь Ленинонь и Сталинонь, тонафнемасна мольсть аф кельговикс ваномс и сембе эксплотациятнень лангс, марнек буржуазнай стройти, ся содамати, што улеза тиф лия строй социалистическяй строй, ся шарьхкодемать, што ташта стройсь улеза страфтф, а од, социалистическяй стройсь, улеза тиф лама миллиононь ломань кяцта. Тя массатьеса, инголи молеза рабочай клазсь, эсь партиянц кядь ала. Ленин оцю мяль шарфнесь переворотть эса участвандамс рабочай, солдатскяй и крестьянскяй массатьненди.

Ленинонь руководстваса Октябряда ингольдень ковнень эзда, партиясь вяць оцю раз“яснительнай работа массатнень йоткса. Тя ульсь аф пропаганда и аф агитация вообще, а тя ульсь пропаганда и агитация конкретнай, маласа опредиленнай инголи ава кива арсеФ, пяк эрявикс массатьненьди лозунгнень перьф советонь властть инкса, мирть инкса, модать инкса, производства рабочай контрольть и кафкса частонь рабочай шить инкса. И тянкса, што большевиконь пропогандась и агигациясь ульсь виде, фатьсесы сятьнень, конат пяк эрявсть массатьненьди; сон ульсь пяк теест эрьвиксокс и шарьхкодевиста, сон, агитациясь и пропагандась синь лац шарьхкотьфтезне. Ленинонь руководстваса большевитскяй партиясь машць лац и шарьхкодевиста азондомс массатьненьди кеподемс синь тюремати.

Ленин ингольдень революциять опытснон тонафнемаста няезе, што массать кеподемс революцияс ниньге кржа, сон содазе, што революциять эряви организовандамс. Октябрскай революциясь мольсь аф эсь отям, сон ульсь организовандаф.

Пяк оцю значениякс ульсь кочкаф востанияти шись. Перевороць ульсь арсеф тиемс ся пиньгста, мзярда панжевсь советонь омбоце с‘ездсь, мзярда временнай правительствась тусь наступленияс. Пяк найважнайль виень латсемась и марнек наступлениянь планц. Ленинонь руковостванц вельде большевистскай партиясь маштсь анокламс и организовадондамс переворотть.

Эрявсь кемокстамс тиф перевороць. Тянь тиезь Ленинонь кядь ала советонь омбоце с‘ездсь. Сон аформендазе тя сяскомать и кемокстазе эсь путфксонзон мархта.

Октябрида меле, васеньце шитнень эзда Керенскяй и юнкерхне тяряфнезь норгомс власть рабочай клазть кяцта. Ленин, эсь непосредственай руководстванц мархта, вяць тюрема тя [9]тяряфнийхнень мархта, организовандамс контрреволюция, и ня тяряфксне ульсьть тапафт.

Октябрьскай революцияда меле. Васеньце ковфнень эзда Ленин тись оцю работа совецкай власть организованаманц колга и Октябрять лозунгонзан эряфс тевсь йотафтоманцты

Октябрьскай революциясь ульсь афкукс пролетарскай революциякс, тись пяк оцю сяскома, ушотф келиста тюрема социализмань строинкса, тюремс, конань лама милион СССР-нь трудяй вятива 16 киза

Октярьскай революциять оцю значенияц аф най аньцек минь странанеконди но сонь оцю значенияц сембе странань рабочай движенияти. Тя сяськомась мировой пролетариатть.

Ленинонь лемоц кемоста сотф Октябрьскай революцияти. 16 киза йотась йот ульсь тиф октябрьскай революциясь, но сембе масторонь трудяйхне аф юкстасазь Ильичень. Сонь валонза сонь тевонза, неньге ладсть руководствань тиемати и лездыхть массатненьди социалистическай стройкать эса.



 
  This is a translation and has a separate copyright status from the original text. The license for the translation applies to this edition only.
Original:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 70-year protection term is applied;
  • and the creator died before January 1, 1954 (more than 70 years ago), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • its creator didn't fight or work for Soviet Union victory during the Great Patriotic War — so the 50-year protection term was applied;
  • and the creator died before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996), and has been not posthumously rehabilitated since that date;
  • and this work was first published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

The author died in 1939, so this work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term is the author's life plus 84 years or less (if applicable), or the copyright term is 89 years or less since publication (if applicable).

Translation:
This work is in the public domain in Russia according to article 6 of Law No. 231-FZ of the Russian Federation of December 18, 2006; the Implementation Act for Book IV of the Civil Code of the Russian Federation:
  • it was anonymously published before January 1, 1954 (more than 70 years ago).

This work is in the public domain in the United States because it was first published outside the United States (and not published in the U.S. within 30 days), and it was first published before 1989 without complying with U.S. copyright formalities (renewal and/or copyright notice) and it was in the public domain in its home country on the URAA date (January 1, 1996 for most countries).
This work was in the public domain in Russia on the URAA date January 1, 1996, according to the Law 09.07.1993 No 5351-1 which was enacted on that date:

  • it was anonymously published before January 1, 1946 (more than 50 years ago from 1/1/1996).

This anonymous or pseudonymous work is also in the public domain in other countries and areas where the copyright term of anonymous or pseudonymous works is 89 years or less since publication.