ЎТИЛ/БЕҲИС

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕҲИКМАТ БЕҲИСОБ

БЕҲИС [бе.. + ҳис] 1 Бирор нарсани сезиш, ҳис этиш қобилиятини йўқотган, жонсиз, ҳиссиз. Беҳис бармок^гар.

2 кўчма Ҳис-туйғудан маҳрум, завқ-шавқсиз. Беҳис одам, н Уста Сирожиддин Тўйчи ҳофизга жўр бўлиб юрган вақтларидан 6ouLia6 то шу маҳалгача: «Қассобдан шоир чиқмаганидек, беҳис чалинган ғижжак арра тортишдан фарқ қилмайди», — деб юради. Мирмуҳсин, Созанда.