ЎТИЛ/БЕҲАД

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕҲ БЕҲАДИК

БЕҲАД [бе.. + ҳад] Чегараси йўқ, ҳаддан ташқари; чексиз, ҳадсиз. Болтабой отанинг қувончидан Ширмонхон ҳам беҳад шод эди. С. Зуннунова, Олов. Соядаги тонг салқини беҳад ёқимли ва алланечук сирли эди. П. Қодиров, Уч илдиз. Абдулла Қаҳҳор ада-биётимизнинг долзарб масалаларига беҳад талабчанлик билан ёндашар эди. К. Қаҳ-ҳорова, Чорак аср ҳамнафас. Алжабр муал-лимаси элликдан ошган, беҳад семиз аёл эди. "Ёшлик".