БЕХОР [бе.. + ф. jLi. — тикан, тиканак] поэт. Тикансиз. Ки олам богида топмоқ гули бехор мушкулдур. Бобур. Даҳр гулзорида кўп гулларни кўрди эл, вале Кўрмади сендек латифу, нозику бехор гул. Фурқат.
Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕХИСЛАТ БЕХОС →
БЕХОР [бе.. + ф. jLi. — тикан, тиканак] поэт. Тикансиз. Ки олам богида топмоқ гули бехор мушкулдур. Бобур. Даҳр гулзорида кўп гулларни кўрди эл, вале Кўрмади сендек латифу, нозику бехор гул. Фурқат.