ЎТИЛ/БЕРАҲМ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕРАҒОН БЕРАҲМЛИК

БЕРАҲМ [бе.. + раҳм] Раҳм-шафқатни билмайдиган, раҳми йўқ, қаҳри қаттиқ; раҳмсиз. [Жамила ўз-ўзига:\ Бераҳм бой, токайгача хунибийрон йиғлатасан, бу тўкил-ган ёшлар.. бу оҳу зорлар сени ёқангдан тут-май қўймас. Ҳамза, Бой ила хизматчи. Бир бераҳм сен бечоранинг қанотингни қайирибди-ку! С. Анорбоев, Суҳбатдошлар. Бераҳмлар, наҳотки болани шунчалик қўрқитсаларинг! А. Қаҳҳор, Қўшчинор чироқпари.