ЎТИЛ/БЕНАЗИР

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕНАЖОТ БЕНАМОЗ

БЕНАЗИР [бе.. + а. IV. — тенг, бир хил; ўхшаш] 1 Тенги, мисли йўқ; мислсиз. -Ачи-шербек беназир зот эрди,— деди Бобур ки-тобдан бошини кўтариб. X. Султанов, Бир оқшом эртаги. Хонзода бегим ҳалолу поки-заликда беназирлар! П. Қодиров, Юлдузли тунлар. Хуллас, бу бетакрор ва беназир санъат асарининг маъноси, оламча мазмуни бор. «Фан ва турмуш».

2 Беназир (эркаклар ва аёллар исми).