ЎТИЛ/БЕМЕҲР

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕМЕЪЁР БЕМЕҲРЛИК

БЕМЕҲР [бе.. + меҳр] Меҳрибонликни билмайдиган; раҳмсиз, шафқатсиз. Бемеҳр қариндошдан меҳр билган ёт яхши. Мақол. н Нафиса йиғлади-ялинди, ялинди-йиғлади.. Пекин Аъзамнинг бемеҳр кўнгли юмшамади. Шуҳрат, Жаннат қидирганлар.