ЎТИЛ/БЕДОД

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕДОВ БЕДОДЛИК

БЕДОД \ф. jIjl^j — адолатсизлик, зулм| Зулм, қаҳр, шафқатсизлик. Фалак бедо-дидин, дўстлар, омон йўқ. «Ёшлик». Инглиз қуролларин асрий жавру бедодин, Қисса-ларда ҳиссасин шарфик халқлардан сўранг. Ғ. Ғулом.

Бедод бўлмоқ Ҳеч кимга арз-дод қи-лолмай, ноилож қолмоқ. [Ҳайитжон Тў-лахонга:] Бир одамга берайликки, дўстлар • шод, душманлар бедод бўлиб, ота-она, қавму қариндошларингниям бундай орзу-армони ушалсин. Ҳамза, Паранжи сирлари. Таралла бедод Ҳеч нарса парвойига келмай санғиб юрувчи, енгилтак; ишёқмас. Таралла бе-додга жон ғанимат. Мақол.