ЎТИЛ/БЕДИЛ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕДАЧИЛИК БЕДИЛОНА

БЕДИЛ [ф. Jx^ — севиб қолган, севил-ган| 1 кт. Маъюс, ҳасратли; ғамгин. Бун-чалар қаттолсан, о сирли олам, Бунчалар бедилсан, бепоён хилқат. А. Орипов.

кўчма Кўнгилсиз бўлган, кўнгли со- , виган. Дардсиз, бедш била ҳаргиз мусоҳиб бўлмағил. Ҳамза.

3 кт. Ўта даражада ошиқ, ишқ ўтида куйган. Чироғпоядаги шам бедиллар юрагидек титраб, меҳмонхонани аранг ёритар эди. A. i Қодирий, Ўтган кунлар.

4 Бедил (эркаклар исми).