ЎТИЛ/БЕВАФО

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БЕВАТАН БЕВАФОЛИК

БЕВАФО [бе.. + вафо] 1 Аҳд-паймонни бузувчи; садоқатсиз, вафосиз. Бевафо ёр. Бевафо дўстдан таёқ яхши, бебаҳра гулдан япроқ яхши. Мақол. н Асяо бевафога бер-манглар кўнгил, Бағрингни қон этиб кетади бир кун. «Қўшиқпар».

2 кўчма Ҳеч кимга абадий берилмаган, вафо қилмайдиган, вафосиз; ўткинчи, бебақо. Эй дунёйи бевафо! ..Шу йигитдан бир қатра бахтни аядингми! Ойбек, Танланган асарлар. Ки дунё бевафодур, бева-фодур, Кўнгул қўймоқ анга айни хатодур. «Таашшуқнома».