ЎТИЛ/БАРҚ

From Wikisource
Jump to navigation Jump to search

Oʻzbek tilining izohli lugʻati ← БАРЬЕР БАРҚАРОР

БАРҚ \а. з^ — чақмоқ; ялтиллаш] поэт. Яшин, чақмоқ; ёлқин, аланга. Воқешар барқ суръати билан давом этди. Ойбек, Навоий. Севги барқу оташида ўртанишни гам демам, Ошиқона бу дилим бебарқу оташ бўлмасин. Э. Воҳидов, Муҳаббат.

Барқ урмоқ 1) ярқирамоқ, чақнамоқ, жилоланмоқ. Кўнглида бир зум, бир зумгина барқ уриб ўтган бу нидо отига қамчи бос-тирди. М. Исмоилий, Фарғона т.о. Қуёшдек барқ уриб чиқса нигорим, Боқолмасман кетиб ақл, ихтиёрим. Ҳабибий. Ой туққандай, жамоллари барқ урар, Не гўзаллар унга бўлган харидор. «Муродхон»; 2) аниқ намоён бўлмоқ, баралла сезилмоқ, кўринмоқ. Сун-натнинг хати ўзидай шўх, ҳар жумладан ҳазил-мутойиба барқ уриб турар эди. Шуҳ-рат, Шинелли йиллар.